
И трећи петак у Херцег Новом је протекао у двочасовној блокади оба
гранична прелаза са Републиком Хрватском, Кобила и Дебели бријег, којег су
јуче од 18 до 20 часова затвореним држали обесправљени радници Института
“ др Симо Милошевић”.Траже три заостала лична дохотка, поптисивање
колективног уговора, трајно рјешавање питања дуга према Југобанци у
стечају, који износи преко 8 милиона еура и гура установу у стечај, откуп
акција Института од стране државе и изнад свега очување јединог
рехабилитационог центра у Црној Гори, преноси ,,Дан“.
Влада Црне Горе је пуне двије године била глува за вапаје радника, али и
пацијената који су штрајковима, блокадама саобраћаја, петицијима,
покушавали да скрену пажњу на посљедње “породично благо” Црне Горе, за
које се радници плаше да ће отићи у бесцијење.
Два километра пута од Кобиле до Дебелог бријега била су нанизана колима,
из којих су нестрпљиви возачи, притискали сирене. И не зна се коме је теже
пала блокада, онима који су чекали у дословце километарским колонама, или
онима, који гладни дочекују и четврти мјесец, обављајући одговорни посао
медицинских радника савјесно.
Предсједница Синдикалне организације Института Игало др Марија
Обрадовић поручила је да се ништа није промијенио у односу на почетак
протеста, те да нити један захтјев није испуњен.
-Данас је тачно три мјесеца када смо наш Колективни уговор, испреговаран
скоро три године, потписан од стране Синдиката, в.д. директора Сава Марића
и предсједника Одбора директора, у коме се налазе три члана представника
Владе и послат тој истој Влади на верификацију. Данас је три мјесеца и још
увијек нисмо добили одговор. Колективним уговором би се завршиле тужбе
радника са којима смо доказали да смо у праву. Очигледно то није некоме у
интересу. Зато још једном позивам Владу и питам, ако Колективни уговор
није проблем, зашто није потписан? упитала је Обрадовић.
Сматра да је потребан што хитније откупити акције од мањинских акционара
чиме би држава постала стопроцентни власник Института. Освћући се на на
предлог рјешавања дуга према Југобанци кроз рехабилитацију пацијената из
Србије и кроз „пребијање“ дуга Републике Србије према Црној Гори по
основу старе девизне штедње, такође је упитала,
“ако се у овој недељи дошло до два или три предлога рјешења за Југобанку
како није било могуће то урадити у претходној години?
Члан Извршног одбора Синдиката, Драган Влаовић, прочитао је писмо
подршке Удружења, поручивши да установа треба да буде у државном
власништву.
Подршку је дала и пацијенткиња Ана Андерсен, иначе професорица историје
умјетности на Универзитету у Норвешкој, која четбврти пут долази у
Институт на лијечење од реуматизма.
Радница Института Јасминка Ћукило је констатовала да су им сви говорили,
шта ви то радите тамо, када је Институт продат и када је све то готово.
- Није готово док ми не кажемо да је готово.Тај одговор је став свих нас.
Дошла сам као и ви да тај став јасно искажем. То је став који ће сви тек још
чути, када нас још више буде на протестима. То је наш став према Голијату.
Ми смо Давид, а Голијат не зна нешти што Давид има, а то је праћка и надам
се да ми сљедећег петка ту праћку нећемо употребити, поручила је Ћукило.
Извор: ,,Дан“