На позив предсједника Парламентарне скупштине Медитерана (ПАМ) Ђулија Ћентемера и предсједника Дома савјетника Краљевине Мароко Мухамеда Оулда Ел Рашида, потпредсједник ПАМ-а и шеф Делегације Скупштине Црне Горе при овој међународној организацији др Дејан Ђуровић учествовао је на Четвртом евро-медитеранском економском форуму ПАМ-а, који је 19. и 20. јуна у Маракешу организован под високим покровитељством Његовог Величанства краља Мухамеда VI.
Форум је по први пут одржан у партнерству са Парламентарном мрежом Свјетске банке и ММФ-а, окупивши више од 400 учесника из влада, националних парламената, међународних организација, финансијских институција, агенција Уједињених нација, академске заједнице и привредног сектора. Тим поводом, др Ђуровић се обратио учесницима у уводном дијелу форума и представио резултате остварене током јубиларног 20. пленарног засиједања ПАМ-а, које је од 6. до 8. маја ове године одржано у Будви у организацији Скупштине Црне Горе.
Говорећи о значају овог догађаја, Ђуровић је истакао да је засједање у Будви одржано у периоду изражених глобалних изазова и геополитичких тензија, те да је ПАМ још једном потврдио своју улогу јединствене платформе парламентарне дипломатије, политичког дијалога и институционалног повјерења.
Посебно је подсјетио да је Скупштина Црне Горе током будванског засједања организовала и први Самит предсједника парламената ПАМ-а, са циљем јачања улоге парламената као кључних стубова демократске отпорности, међународне сарадње и мултилатералног дијалога.
Указујући на све сложеније изазове са којима се суочавају савремена друштва, др Ђуровић је нагласио да парламентарна дипломатија представља један од најефикаснијих инструмената за очување дијалога, јачање институционалног интегритета и изградњу дугорочне визије развоја и стабилности.
Говорећи о даљем јачању ПАМ-а, подсјетио је да је током засједања у Будви додатно проширен међународни домет организације пријемом парламената Јерменије и Азербејџана у статус посматрача, док је и Парламент Грузије исказао интересовање за успостављање ближе сарадње са ПАМ-ом.
Ђуровић је посебно нагласио да су све резолуције разматране током 20. пленарног засиједања усвојене консензусом, обухватајући широк спектар тема – од политичких и безбједносних питања, преко економских и климатских изазова, до миграција, борбе против тероризма и заштите дјеце у оружаним сукобима.
Оцијенио је да је одржавање јубиларног засједања ПАМ-а у Црној Гори представљало снажну потврду међународног угледа наше државе и значајан подстицај њеном европском путу.
„Док Црна Гора одлучно напредује ка пуноправном чланству у Европској унији, остаје посвећена јачању ангажмана ЕУ у региону и доприносу безбједности, стабилности и просперитету евро-медитеранског простора, заснованог на партнерству, међусобном поштовању и заједничкој одговорности“, поручио је Ђуровић.
На маргинама Форума, др Ђуровић је одржао низ билатералних сусрета са високим званичницима Краљевине Мароко. Током разговора са предсједником Дома савјетника Мухамедом Оулдом Ел Рашидом истакао је да посјете Мароку увијек представљају прилику за потврду отворених и пријатељских односа и додатно интензивирање политичког дијалога између двије државе.
Том приликом подсјетио је да је предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић управо Краљевини Мароко посветио једну од својих првих званичних посјета након ступања на дужност, што представља јасан показатељ значаја који Црна Гора придаје односима са овом пријатељском земљом.
Ђуровић је нагласио да Црна Гора, као држава која је најдаље одмакла у процесу европске интеграције међу земљама кандидатима, у Мароку види важног партнера са којим жели даље унапређивати политичку, економску и парламентарну сарадњу на обострану корист.
Током састанка са министром делегатом при предсједнику Владе Краљевине Мароко, задуженим за инвестиције, конвергенцију и евалуацију јавних политика Каримом Зиданом, Ђуровић је истакао да Црна Гора, као будућа чланица Европске уније, представља не само атрактивну туристичку дестинацију већ и перспективну инвестициону дестинацију, отворену за сарадњу са релевантним партнерима из медитеранског региона.
Четврти евро-медитерански економски форум био је посвећен питањима економске интеграције, управљања јавним дугом, развоја вјештачке интелигенције, одрживог запошљавања, предузетништва и утицаја климатских промјена на прехрамбену сигурност, са посебним акцентом на јачање економске сарадње, инвестиција и одрживог развоја у евро-медитеранском и заливском региону.
