Делегација Скупштине Црне Горе у Интерпарламентарној унији (ИПУ) у саставу: Јелена Божовић, шефица и Гордан Стојовић, члан делегације, учествовала је на Парламентарном форуму у оквиру Високог политичког форума УН-а о одрживом развоју (ХЛПФ), који је одржан од 15. до 18. јула 2024. године у Њујорку, САД. Парламентарни форум, који се одржава као дио годишње сесије ХЛПФ-а, има за циљ веће ангажовање парламентараца у процјени напретка ка постизању циљева одрживог развоја (ЦОР) на глобалном нивоу.
Ове године, фокус Парламентарног форума стављен је на два циља одрживог развоја који су били на дневном реду ХЛПФ-а: ЦОР 16 – Мир, правда и снажне институције и ЦОР 13 – Климатска акција. Парламентарци су током двије сесије разговарали о конкретним корацима које парламенти могу предузети да унаприједе реализацију и помогну у преобликовању циљева одрживог развоја у цјелини, те размотрили мјере за унапређење парламентарног наџора и размјену најбољих законодавних пракси о одрживом развоју.
Током прве сесије, наглашено је да је циљ, фокусиран на мир, правду и снажне институције, кључни покретач смањења сиромаштва и неједнакости кроз ефикасно управљање, владавину права, основне слободе и борбу против корупције. Истакнута је потреба за јачањем националних система праћења и прикупљања података, уз подршку ИПУ-а, који ради на већој заступљености жена, младих и мањина у парламентима, те на јачању законодавних и наџорних капацитета. Истакнуто је да се у основи многих савремених криза налази проблем управљања повезан са повјерењем грађана у институције и институционалним капацитетима да праведно и одрживо задовоље потребе свих грађана, те да је неопходно радити на конкретним корацима које парламенти могу предузети да ојачају своје институционалне капацитете у погледу законодавне, наџорне и представничке функције.
На другој сесији, посвећеној климатским акцијама, закључено је да климатске промјене представљају озбиљну пријетњу, посебно за земље у развоју које су најмање одговорне за њих, а које се суочавају с порастом температуре, нивоа мора, олуја, поплава и суша, што угрожава егзистенцију и доводи до расељавања људи широм свијета. У том смислу, парламентараци су истакли неопходност повећања климатског финансирања и подршке за прилагођавање, посебно кроз законодавне, буџетске и наџорне активности парламената, уз посебан фокус на потребе малих острвских и најмање развијених земаља.
У расправи која је услиједила, парламентарци су нагласили да демократија остаје најбољи начин управљања и у том контексту изразили спремност за улагањем даљих напора, у циљу рјешавања заједничких изазова на међународном нивоу, кроз заступање заједничких вриједности и усвајања прописа који ће допринијети одрживом развоју, снажним институцијама и управљању глобалним изазовима.
Упркос недавном напретку у ублажавању климатских промјена, Глобални преглед завршен на 28. Конференцији Уједињених нација о климатским промјенама (ЦОП28) показао је да је свијет далеко од постизања циљева Париског споразума о климатским промјенама. Мобилизација климатског финансирања, посебно за земље у развоју, сматра се кључном за убрзавање климатске акције, посебно у смислу јачања капацитета за адаптацију земаља које већ трпе озбиљне посљедице климатских промјена.
С тим у вези, чланови скупштинске делегације размјенили су добре праксе са делегацијом Парагваја у области обновљивих извора енергије, будући да је у овој држави, једној од ријетких у свијету, енергетски систем готово у потпуности заснован на производњи електричне енергије из обновљивих извора.
