Ауторски текст Милутина Ђукановића, предсједника Одбора директора ЕПЦГ.
Поштовани грађани,
Као предсједник Одбора директора ЕПЦГ имам обавезу да вас обавијестим и подсјетим шта смо све урадили у претходном периоду и шта планирамо да радимо у будућности. С тим у вези, у неколико текстова ћу покушати да вам приближим о чему се ради.
Сличан осврт сам написао и у септембру 2022. године када је ЕПЦГ, због невиђене суше и невиђених цијена електричне енергије на берзама била у минусу, на 30.09.2022 готово -88,656,390€, а на 31.10.2022 у минусу невјероватних -99,057,102€. Тада су се могли чути врло злонамјерни коментари, да је такав пословни резултат, посљедица незнања пословодства, прекомјерног запошљавања, нерационалног односа према имовини друштва и тако даље и томе слично. Данас постоји један, мислимо мањи, дио јавности који одређене одлуке, активности и пословне процесе у ЕПЦГ тумачи на, по нашем дубоком увјерењу, злонамјеран, нестручан, популистички, а понеко, чини ми се, и на кукавички и додворнички начин. У животу, а самим тим и пословима којима се бавимо, било да је то политика, привреда, култура, спорт, постоје елементарни кодекси који се морају поштовати. Превладава мишљење да је критика добра, и да нас она чини бољима. Потпуно смо сагласни са овим постулатом, али уз одређене изузетке. Ови изузеци се односе на критику која долази из исте, или сличне професије. Критиковати, а не нудити рјешења, и не предлагати шта би било боље у будућности, или шта је било боље да се урадило у прошлости, представља критизерство (критизерство-именица, неосновано, неаргументовано, неконструктивно критиковање појединаца, друштва и појава, заједљиво наклапање).
И у септембру 2022. године, 18 мјесеци од доласка новог пословодства ЕПЦГ, текст започет анализом ситуације у претходном периоду, тако ћемо кренути и овога пута уводећи и неке нове елементе значајне за потпуно разумијевање ситуације у електро-енергетском сектору.
ШТА СЕ ДЕШАВАЛО ТОКОМ ПРЕТХОДНЕ 3 ОДНОСНО, 4 ДЕЦЕНИЈЕ, ДО МАРТА 2021. ГОДИНЕ?
Да би могли да причамо о садашњости или будућности, неопходно је осврнути се на прошлост. Освртање на прошлост у овој анализи нема за циљ да се пошто пото критикују одређене одлуке, већ да се укаже на политику и визију развоја која је доминирала у области електро-енергетике. Неке одлуке могу да доносе непоправљиву штету, а такође и недоношење одлука у правом моменту, такође, може да произведе негативне, и врло тешко поправљиве, ефекте за будућност. Без обзира што смо саопштили, да циљ освртања на претходни период није критика ради критике, одмах морамо констатовати да у претходном периоду нијесмо имали никакву политику у области електро-енергетике, а визија развоја била је на нивоу 1945. године, а о погрешним и недонешеним одлукама бави ћемо се у овој анализи.
Електро-енергетика је област која тешко може дати резултате у кратком временском периоду, али мора се посвећено радити сваки минут, сат, мјесец и годину. Суштина је да се има визија развоја, и да је та визија тестирана и провјерена од најеминентнијих институција и појединаца. Онда се може десити да се остваре добри резултати и у кратком временском периоду.
Некоме може бити досадно, али морамо одговорити на основно питање, шта је то рађено у претходних 40 година, шта је урађено у посљедњих 40 мјесеци, од краја марта 2021. године до данас, и шта се планира урадити у наредном периоду. Одговори на ова питања показаће ко је и како радио, ко има јасну политику и визију, а ко је лутао или сад лута.
Једно мало подсјећање, наша најстарије постројење, ХЕ „Перућица“, пуштено је у рад 1960. године (агрегати И и ИИ 1960. године, агрегати ИИИ, ИВ и В 1962. године и агрегати ВИ и ВИИ 1977. године). Потом је, 1976. године, отворена ХЕ „Пива“, а посљедњи извор електричне енергије који је, 1982. године, завршила ЕПЦГ јесте ТЕ „Пљевља“. Од 1960. до 1982. године, за период од 22 године, изграђене су три електране чија је укупна инсталисана снага 874 МЊ. У периоду од 1982. године до јуна 2022. године (40 година) ЕПЦГ није изградила нити један једини нови МЊ извора електричне енергије, осим ако ту не рачунамо, такозване повлашћене произвођаче, који су изградили 170МЊ нових извора, што као мини хидроелектране и два, релативно велика, вјетропарка( Крново и Можур), од којих искључиву корист имају њихови градитељи, а ЕПЦГ и Црна Гора, сад слободно можемо рећи, велику штету.
За претходни период важно је, осим најбитније констатације да ЕПЦГ, од 1982. године није изградила ни један извор електричне енергије, истаћи неколико значајних пословних односно непословних одлука које су битно утицале, а и данас утичу на пословање ЕПЦГ.
Прије анализе ових одлука важно је упознати се са пословним резултатима ЕПЦГ и ЕПЦГ-ГРУПЕ ( ЕПЦГ – ЦЕДИС – РУП – ЕПЦГ-СОЛАР-ГРАДЊА – ЕПЦГ-ЖЕЉЕЗАРА НИКШИЋ -ЗЕТА ЕНЕРГY – ЕПЦГ ДОО БЕОГРАД).
Пословни резултат у периоду 01.01.2002 до 31.12.2020. године износио је, за ЕПЦГ -(минус) 27.643.668€, а ЕПЦГ групе -(минус) 6.691.551€.
Пословни резултат у периоду 01.01.2021. до 31.12.2023. године износио је, за ЕПЦГ +(плус) 104.145.801€, а ЕПЦГ групе +(плус) 95.192.231€.
Можда ће неко послије ових података одустати од даљег читања, овога текста и анализе која слиједи. Ови подаци ће бити довољни за доношење закључака. Међутим има доста случајева гђе чисти бројеви односно биланси могу да сакрију стварно пословање компаније. Биланси, понекад, могу да буду негативни, а да се радило добро и посвећено, али због објективних разлога нијесу се остварили бољи резултати. Важи и обрнуто, биланси могу да буду одлични и да крију велике пропусте у раду. Субјективни фактори допринесу добром резултату. Поготово то важи у енергетици у Црној Гори, гђе падавине суштински одређују пословне резултате. Сама ова констатација најбоље дефинише рад односно нерад у претходних неколико деценија.
У сљедећем дијелу, предочићемо виђење неких важних пословних одлука које су усвојене прије 2021. године.