Црна Гора има огроман потенцијал у енергетици, туризму и пољопривреди. Наше инвестиције су усмјерене ка искоришћавању овог потенцијала, казао је за лист Електропривреда предсједник Одбора директора Милутин Ђукановић. Подсјетио је да се интезивно ради на развоју пројеката у области ОИЕ али и повећању ефикасности постојећих електрана. Предсједник ОД најавио је скоро доношење нових аката о оргиназацији и систематизацији радних мјеста.
Интервју преносимо интегрално:
Како бисте оцијенили годину на измаку?
Очекује се да Електропривреда и ову пословну годину заврши са позитивним резултатом. Тешко је сада бити прецизан, јер чак и временске прилике, попут кише, значајно утичу на пословне резултате. То је наслеђе које морамо да трпимо, али које покушавамо радикално да унаприједимо кроз нове пројекте. Важно је напоменути да од изградње Термоелектране „Пљевља“ 1982. године, није изграђен ниједан објекат који је подигла или посједује Електропривреда Црне Горе. Тек 2022. године смо започели реализацију наших пројеката, и то напредује релативно добро.
Што се тиче Рудника угља очекујемо да оствари значајан пословни резултат, ЦЕДИС такође, док Солар градња већ финансира саму себе, што је изузетан успјех за фирму која је практично почела од нуле а која сада запошљава скоро 500 радника. ЕПЦГ-Жељезара, међутим, неће бити позитивна до краја ове године али оно што охрабрује јесте да је први пут послије дуже времена у четвртом кварталу остварила позитивне резултате што је својеврсно најава добрих резултата и наредне године.
Колико је суша током једног дијела године утицала на пословни резултат?
Од средине октобра, новембра и децембра, не ослањамо се на увоз електричне енергије, али је веома тешко било током маја, јуна, јула, августа и септембра. Хидрологија није била повољна, што је довело до дефицита у производњи електричне енергије. О томе говори чињеница да смо у првих шест месеци текуће године за увоз издвојили преко 60 милиона евра. Но, без обзир на то, током последњег овогодишњег квартала успјели смо да испегламо негативне билансе тако да, реално, очекујем да ову годину завршимо позитивним резултатом.
Колико ће бити изазовна наредна година с обзиром на то да ће већим дијелом године ТЕ бити ван погона?
Наредне године нас очекују заиста велики изазови, јер, подсјетићу, Термоелектрана производи готово 40% наше електричне енергије. Мораћемо да увеземо енергију у вриједности од 70 милиона евра. Питање како и када набавити електричну енергију је веома комплексно и непредвидиво. Цијена енергије на берзама често варира, што отежава планирање.
Као најбољи примјер непредвидивости енергетског тржишта наводим 2022. годину. Ново руководство Електропривреде ступило је на дужност у марту те године, а већ у јуну цијене на берзама порасле су са 50 на 70 евра. Ово је показатељ да је енергетски сектор непредвидив и да захтијева изузетно одговорно и стручно управљање.
Можемо ли гарантовати да ће Црна Гора имати довољно електричне енергије током застоја?
Ово је тешко питање, али потрудићемо се да превазиђемо изазове и обезбиједимо стабилно напајање електричном енергијом. Реконструкција ће трајати од шест до осам мјесеци, под условом да се радови изводе по плану, укључујући и љетње мјесеце. Вјерујем да ћемо добрим пословним одлукама успјети да из једне турбулентне године, каква ће објективно бити 2025.година, изађемо као побједници.
Недавно су почели радови на изградњи ВЕ „Гвозд“, увелико се реализује и пројекат „Солари“, како сте задовољни и колико, по Вама, значи зелена транзиција за енергетски сектор?
Пројекти из области ОИЕ које реализујемо и планирамо су од великог значаја не само за енергетски сектор него и за државу у цјелини. У будућности планирамо много улагања у зелену транзицију. Већ развијамо пројекте за соларне електране у Никшићу, користећи постојећу хидроенергетску инфраструктуру, попут оне у „Перућици“. На Капином Пољу планирамо соларне електране капацитета 50 MW, на обали Крупачког језера планирамо једну електрану од 45 MW. На Сланском језеру поднијели смо захтјеве за соларне пројекте капацитета 145 MW.
У оквиру Жељезаре, планирамо инсталацију соларних панела укупног капацитета најмање 20 MW, с могућношћу проширења. Жељезара има идеалне услове за прикључење, укључујући два трансформаторска постројења од по 63 MW. Планирамо и набавку батеријских система капацитета 300 MWh, што је инвестиција вриједна 60–70 милиона евра.
Као што сте навели, радимо и на пројекту вјетропарка “ Гвозд“, гдје су већ започети земљани радови. Овај пројекат ће имати прикључне карактеристике сличне онима у Жељезари, што је дио наше стратегије да унаприједимо електроенергетски систем Црне Горе која укључује и развој соларних електрана и батеријских система који омогућавају складиштење енергије током сунчаних дана и њену употребу у вечерњим сатима. То смањује ослањање на хидроелектране и увоз електричне енергије. У наредним мјесецима планирано је расписивање јавних позива за набавку батеријских система капацитета 300 MWh, чија процијењена вриједност износи до 70 милиона еура. Намјеравамо такође да у сарадњи са Владом Републике Српске и ЕРС-ом дефинишемо бројне заједничке енергетске пројекте. Један од тих пројеката могле би бити плутајуће електране на Билећком језеру и реверзибилне хидроелектране. Дакле, имамо јасну визију развоја, а резултати онога што радимо данас, већ су видљиви, али прави ефекти ће се осјетити у наредне 2–3 године.
Најавили сте да у наредној години неће бити повећања цијене активне енергије?
За сада нема повећања цијена електричне енергије. То је наш став и то је одлука коју смо донијели у консултацији са Владом и Министарством енергетике. Приоритет је изградња нових капацитета и смањење зависности од увоза кроз улагања у обновљиве изворе енергије и модернизацију постојећих постројења. Шта ће се дешавати током године, видјећемо. Али се надам да ћемо обезбиједити повољне услове увоза енергије и да ћемо осјетити бенефите уграђених соларних капацитета.
Да ли има бојазни да ће непромијењена цијена електричне енергије додатно повећати потрошњу и на неки начин угрозити функционисање система?
Већ имамо радикално повећање потрошње електричне енергије ове године. Очигледно је да се грађани све више окрећу електричној енергији за потребе гријања, хлађења и друге потребе. Грађани треба да живе удобно али, морамо водити рачуна да не угрозимо систем.
Дакле, излазак из свих проблема једино је могућ изградњом нових извора енергије чему смо максимално посвећени. С тим у вези развијамо следеће пројекте чији се завршетак очекује у наредној, 2026. а најкасније до краја 2027. године.
Најавили сте и нове акте о организацији и систематизацији у компанији? Шта запослени могу очекивати?
Надам се да ћемо до краја године успјети да донесемо нове акте о организацији компаније и систематизацији радних места. Морамо се прилагођавати новим инвестицијама. Електропривреда данас није иста као прије четири године. Не можемо задржати исту организацију, ако желимо да будемо успјешни. Потрудићемо се да радницима омогућимо квалитетно и ефикасно коришћeње радног времена, али не на начин који ће личити на присилни рад. Радници су спремни и желе да раде, али је очигледно да је систем одлучивања заказао.
На крају, желим свима да поручим да не брину и да им пожелим срећне предстојеће божићне и новогодишње празнике и пуно здравља и успјеха на личном и професионалном плану!
Извор и фото: Лист Електропривреда
