Како тренутно послује ЕПЦГ, хоће ли доћи до повећања струје и са каквим изазовима се суочава ова компанија говорио је на Тв Прва предсједник Одбора дирекотра ЕПЦГ Милутин Ђукановић.
ЕПЦГ је пословну 2023. годину завршила са плусом од 52 милиона, навео је Ђукановић и додао да су уплатили у буџет 17 милиона евра по основу пореза на добит што је рекорд.
„Нажалост, ми се боримо да једно заостајање које се дешавало у претходном периоду надокнадимо. То не иде лако и пуно смо зависни од хидрологије. Начин да то урадимо је да правимо нове пројекте. Свједоци сте да није било повећања електричне енергије или ако је било одређених компоненти ми смо се трудили да кроз политику попуста то анулирамо. Комплексна је прича хоће ли доћи до повећања цијена електричне енергије. Све ћемо анализирати, све ставке који се тичу трошкова ЕПЦГ, а грађани не треба да сумњају. Јавност треба виђети да је то комплексна тема. Да бисмо задржали ове цијене електричне енергије морали смо извршити докапитализацију ЦЕДИС-а у износу од 26 милиона, дали смо књижно одобрење у износу од 20 милиона. Имали смо и политику попуста. Ако смо у периоду од 2017. до 2020. године на основу попуста дали 15 милиона, у овом периоду смо дали 33 милиона попуста“, казао је Ђукановић.
И други фактори оптерећују пословање ЕПЦГ, а ту прије свега мисли на ЦО2 таксе – у последње 4 године су платили 31 милиона а у периоду 2017-2020, платили су 8 милиона.
„Кад саберемо само ових неколико ставки, књижна одобрења, докапитализацију, попусти и таксе на ЦО2, ми смо по том основу имали трошак од 30 милиона евра у периоду до 2017. године до 2020. године, дакле прије доласка новог пословодства. Кад саберемо од 1. јануара 2021. са пројекцијом до 31. децембра 2024., ми смо издвојили 110 милиона. У односу на нов четворогодишњи период, то је повећање од 80 милиона евра. Имамо и компоненту која је јако важна а то су тзв. повлашћени произвођачи гђе држава са ЕПЦГ треба да им плаћа електричну енергију, а онда исту електричну енергију ми грађанима продајемо јефтиније. Платили смо 185 милиона евра од 2021. до 2024. по том основу. А у периоду 2017. до 2020. године, платили смо 45 милиона. Само кад погледате ове обавезе и трошкове које сам навео, заједно са повлашћеним произвођачима видите колико су нам повећани издаци и заиста је подвиг задржати цијене које смо имали. Једина смо држава у региону, можда и Европи која је држала те цијене. Само сам желио да наведем ове елементе како би грађани знали колико се ЕПЦГ бори за интерес грађана“, казао је Ђукановић.
Имају и значајна издвајања за еколошку реконструкцију Термоелектране Пљевља, а уплаћено је близу 40 милиона, а укупно ће коштати око 80 милиона.
„Морамо измјештати и ријеку Ћехотину. Нама су залихе угља при крају и то је један витални пројекат и ту морамо издвајати још 20 милиона евра. По основу еколошке реконструкције ћемо морати да издвојимо и 100 милиона евра, а ови бројеви говоре колико радимо у интересу грађана“, казао је Ђукановић.
„Бивши режим би требао да да изјаву у СДТ-у због свега што су радили“
Осврнуо се на коментаре на његове ауторске текстове од стране бившег режима и наводи да би било добро да они говоре у СДТ-у због свега што су радили.
„Занемарили су све препоруке енергетске заједнице и савјета министара из Беча да морају да размишљају и како да се понашају. Ти исти који то критикују су све брутално прегазили и радили су контра интереса грађана и ЕПЦГ и данас имају образа да полемишу са неким бројевима. Користим ову прилику да позовем СДТ да преиспита како је то ЕПЦГ радила, почев од приватизације, односа са Првом банком, односа са повлашћеним произвођачима. Имате и уплату од 17 милиона у еко фонд по основу предмета ЦО2 – то је завршило у КАП-у код власника. Има доста тема и мислим да су они дужни да дају одговоре“, казао је Ђукановић.
Како су они пробили фонд сати и рада Термоелектране кад су имали препоруку енергетске заједнице да од 1. јануара 2018. до 31. децембра 2023. не могу да пређу 20.000 сати, пита Ђукановић и додаје да то значи да је Термоелектрана могла да ради годишње свега четири ипо мјесеца, а тај период је требало искористити да се направи еколошка реконструкција.
„Ми сада санирамо штету и имамо нову пословну филозофију да новим пројектима санирамо слабости. То је једини начин да правимо нове изворе електричне енергије“, подвлачи Ђукановић.
„Од 1982. до 2022 није било новог извора електричне енергије, онда смо увели соларне панеле“
Говорећи о пројекту 5000+, Ђукановић наводи да имају 2.000 потрошача којима су постављене соларне електране на пројектима а пројекти 3000+ и 5000+ су завршени и имају соларне електране на 5.000 кровова.
„Доминантно су то грађани али има и правних лица. Поставили смо на крововима преко 55 мегавати соларних електрана а од тога је 45 мегавати прикључено. Да приближим грађанима, кад се инсталира 55 мегавати то је преко 60 хектара – 100 фудбалских терена. Није то мало, ради се на пројектима. Кажем, новим инвестицијама морамо да санирамо проблеме који су остављени нама да рјешавамо. Ово су први мегавати које прави ЕПЦГ. Шта је она радила раније? Ангажовала приватне компаније, и гарантовали им цијену електричне енергије која је три пута већа него што је она продаје грађанима. То су ти људи који полемишу са бројевима које саопштавамо ми или ЕПЦГ. Надам се да СДТ гледа ове емисије а неко мора сносити одговорност“, казао је Ђукановић.
Последњи пројекат је изграђен 1982. а то је пуштање у погон ТЕ Пљевља.
„До 2022. није било другог извора електричне енергије“, казао је Ђукановић.
Главни проблеми, наводи, који се јављају приликом изградње енергетских објеката су прикључци, а постоји техничка компатибилност соларне и хидроенергије.
„Кад пада киша, радиће хидроелектране, кад грије сунце, соларне електране, на истој енергетској инфраструктури. Можемо направити стотине нових мегавата соларних електрана а суштина је да кад идемо у развој обновљивих извора, онда то прате и батеријски системи. ЕПЦГ је кренула у пројекат батеријских система а уколико будемо вриједни, заиста можемо направити значајне резултате и санирати у великој мјери проблеме. Производи гђе трошиш и произведи што више батеријских система“, казао је Ђукановић.
Повећала се потрошња електричне енергије у овој години, у односу на прошлу годину, али Ђукановић наводи да немају довољно извора а суштина је да имамо друштвени консензус.
„Сви елементи друштва, ако мислимо да правимо нове изворе електричне енергије, онда од Скупштине, Владе, локалкних самоуправа, морамо бити на истом задатку јер је енергетика толико значајна за Црну Гору и велика шанса коју не смијемо пропустити. Први пут су грађани зарађивали новац од соларних електрана“, казао је Ђукановић.
Извор: Тв Прва
