Петог дана Треће сједнице Првог редовног засиједања Скупштине у овој години посланици расправљају о предлозима закона о потврђивању Споразума о финансирању поновног успостављања заједничке сталне поставке у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц-Биркенау, закона о измјенама и допунама Закона о алтернативном рјешавању спорова и закона о измјенама и допунама Закона о управном спору.
Посланик Нове српске демократије (НСД) Дејан Ђуровић казао је да Резолуцијом о Јасеновцу Црна Гора није изгубила ништа на свом европском путу. Он је подсјетио да се предсједник Парламента јуче састао са Робертом Мецолом која је имала врло срдачан сусрет са Мандићем.
,,Предсједник Мандић је у ових годину и по дана имао више сусрета са предсједницима европских парламената од укупних сусрета које је један предсједник имао за четири године. Мандић даје проходност нашем путу ка Европској унији заједно са овом парламентарном већином. Очекујем да у најскорије вријеме ова управо већина затворити сва поглавља и да ћемо 2028. године бити следећа чланица ЕУ, казао је Ђуровић подсјећајући да је наш шеф Парламента Андрија Мандић јуче у Будимпешти говорио као предсједник Парламента будуће чланице ЕУ.
Предсједник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић казао је многима Јасеновац проблем свих проблема јер некима сметају и мртви и живи Срби који се сјећају Јасеновца и злочина који су почињени за вријеме НДХ.
,,Резолуција о Јасеновцу, коју је донио овај Парламент, се изнова потврђује као историјска улога ове парламентарне већине која се супротставила систематском забораву и негирању геноцида над Србима и осталим народима бивше Југославије који су се борили против НДХ, њеног поглавника Анте Павелића и осталих злочинаца који су прилично иизбјегавали руку правде након 1945. године. Због резолуције о Јасеновцу дошло је и до политичког повампирења Ранка Кривокапића који је након изгласавања резолуције, преко својих дипломатских канала, уз пуну кооперацију са Хрватском и њеном обавјештајном службом, доставио списак седморице црногорских политичара из парламентарне већине који би требало да се нађу на црној листи. Хрватска га је послушала стављањем на црну листу Андрије Мандића, Алексе Бечића и мене тражећи од званичне Црне Горе да Кривокапић буде ангажован у Влади на позицији савјетника министра вањских послова како не би имали проблем са поглављима која Хрватска не жели да затвори са Црном Гором. Ранко Кривокапић је својим антисрпским и антицрногорским дјеловањем заслужио да се нађе на суду политичке историје”- казао је Кнежевић.
У свом шаљивом стилу Кнежевић је казао да има лични проблем са послаником ЕП Томиславом Соколом за кога сумња ,,да је психопатолошки заљубљен у њега”, јер, како је казао, не постоји ни једно обраћање Сокола у јавносни а да није фиксирано на Кнежевића.
