Поводом 147. годишњице ослобођења Бара од Османлијске окупације, пред спомеником у Старом Бару одржано је опело и положени вијенци палим борцима црногорске војске.
„На данашњи дан прије скоро вијек и по (147 година), град Бар је послије 107 година Османске владавине постао дио црногорске државе. Освајање Бара је била једна од кључних, ако не и најважније кота у „Вељем рату“. Управо 9. јануара Књаз Никола је први пут угазио у Бар, а колико је ово Црној Гори и самом Књазу значило, говори и патриотска ода „Мору“ коју је сам спјевао“, поручио је Дејан Ђуровић, шеф посланичког клуба Нове српске демократије.
Он је подсјетио да је операција ослобођења Бара почела груписањем практично читаве црногорске војске у Вирпазару, одакле крећу на утврђење Суторман, послије чега ослобађају и Волујицу и утврђење Хај Нехај.
„Сва турска војска се груписала у град којег да би га освојила наша војска, било је неопходно минирати аквадукт и на тај начин осим губитка наде за помоћ која није стизала приморала непријатеља на предају. Предало се укупно 2.337 војника. Вељи рат који је почео 28. јуна 1876 када су Србија и Црна Гора објавиле рат Турској окончан је четири дана послије ослобођења Бара. Битка за Бар, након битке на Вучјем Долу, сматра се за најзначајнију битку у рату током којег је ослобођена већина данашње Црне Горе“, подсјетио је Ђуровић, па додао:
„У знак велике захвалност ослободиоцима морамо поменути Војводу Илију Пламенца, министра одбране, који је био главнокомандујући војске и јунака без премца Војводу Маша Ђуровића који је предводио војску. Слава ослободиоцима и јунацима“.
Опијело ослободиоцима Бара одржао је парох барски о Јован Пламенац.
„Окупили смо се да се присјетимо надасве жртве људи којима смо данас служили помен. Жртви оних који су животе положили у борби за ослобођење Бара. То је иста она жртва које се присјећамо сваке године на Видводан, када се у свим црквама СПЦ служи парастос онима који су положили живот у одбрани отачаства и вјере православне, од Косова па до данашњих дана. Томе су животе положили и ови људи који су ослобађали Бар послије вишевјековног турског ропства. То је жртва која је утемељена на Јеванђелском вриједносном систему, које проистиче из Христовог учења, и која је утемељена на његовој крсној жртви. Свети оци кажу да нема веће жртве од оне када се полаже живот у одбрани ближњег свога. Управо су то урадили ослободиоци Бара“, рекао је Пламенац.
Он је нагласио и да се „ране међусобица у прошлости не зацјељују политичком коректношћу“.
„Политичком коректношћу се маскирају. Исцјељују само покајањем и праштањем“, закључио је свештеник Јован Пламенац.
