Поштовани грађани,
У првом тексту смо направили увод у причу, у другом смо се посветили неким проблематичним одлукама до 2021. године, у трећем преглед односа према Термоелектрани прије и након 2021. године те стању у ХЕ Перућица и ХЕ Пива, у четвртом осврт на реализацију пословне филозофије “Производи тамо гдје трошиш”, у виду успјешних пројеката “Солари 3000+/500+” и “Солари 5000+”, у петом стање у вези са другим битним пројектима наше компаније, у шестом смо обрадили неке важне пословне процесе и одлуке од виталног интереса за пословање компаније, у седмом смо дали преглед битних активности у вези са Жељезаром, у осмом смо се осврнули на цијене електричне енергије у минулом периоду.
Сада нам ваља дати одговор на питање – шта даље?
Иако институције система нијесу доносиле правовремене стратегије развоја, тако да је тренутно важећа Стратегија развоја енергетике из 2014. године, ЕПЦГ је својим политикама и одлукама, у претходна 42 мјесеца, покушала да санира готово непоправљиву штету из претходних 40 година заостајања, и успјела је да ухвати прикључак у енергетској транзицији. Данас, слободно можемо рећи, да пратимо свјетске трендове у овој области и без лажне скромности, лидери смо у региону у енергетској транзицији.
Без обзира на јасну визију развоја електро-енергетике, приликом реализације одређених пројеката суочавамо се са објективним и субјективним тешкоћама, које нас у значајној мјери успоравају у имплементацији истих.
Највећи проблеми који прате реализацију пројеката, осим, одређених, сопствених слабости, су компликоване законске процедуре. Скупштина Црне Горе је у последњих пар година, појединим амандманима које је усвојила, мале соларне електране нијесу помоћни објекти, за електране до 1000kW не издају се Урбанистичко технички услови (УТУ), омогућила убрзану реализацију одређених пројеката. Несређени јавни регистри, су такође један од проблема који успоравају реализацију разних пројеката. То се прије свега односи на недефинисане имовинско-правне односе, односно недефинисану власничку структуру, као и спорост у преносу власништва. Опште познати проблем нелегалних објеката, такође успорава реализацију одређених пројеката. Такође би истакли и недостатак стручног кадра. Образовни систем очигледно није пратио енергетску транзицију. Морамо истаћи и спорост администрације у доношењу одлука, давању сагласности, прописивању услова и тако даље и томе слично.
Посебно бисмо издвојили Закон о јавним набавкама који у великој мјери спречава, односно значајно успорава реализацију пројеката. Ово није никакво правдање, већ на жалост сурова реалност. Приликом израде техничке документације, немогуће је предвидјети све детаље, укључујући и набавку опреме. Реализација пројекта је жива материја, и често се захтијева набавка додатне опреме. Опрему коју приватна фирма може да набави за 2 дана, ЕПЦГ треба 3 мјесеца, некад чак и знатно више. И унутар компанијске процедуре су доста компликоване, а и оне су проистекле из обавезе поштовања разних закона. Ово обично доведе до тога да се подигне тензија због спорије реализација пројеката, и да се чују се коментари, како радници нијесу довољно упослени, да има вишак запослених и траже се разноразне мане. Могло би се прије рећи, да је суштински вишак настао, у претходном периоду, у администрацији енергетских компанија. Новозапослени су у највећој мјери укључени у пројекте којима се ствара нова вриједност, или су преузели да раде послове за које су у претходном периоду биле ангажоване екстерне компаније.
И овдје морамо још једном истаћи значајне трошкове и значајан одлив новчаних средстава, који у великој мјери оптерећују пословање ЕПЦГ, а на које компаније не може да утиче, као што су плаћање енергије повлашћеним произвођачима, CО2 таксе које су и сада значајне, али које ће у будућности значајно да расту, такозвана Г-компонента која се плаћа ЦГЕС-у и обавеза извајања значајних средства намијењених за еколошку реконструкцију ТЕП.
Посматрајући све горе наведено, недвосмислено се може закључити да је врло тешко за државну компанију да се бави инвестицијама и развојем, и да је потребно уложити пуно труда и рада да би се реализовали одређени пројекти. Изгледа да се неко добро потрудио, у претходном периоду, да отежа пословање државних компанија, очигледно фаворизујући приватни сектор.
Ове констатације, ни у ком случају не значе да ЕПЦГ није спремна да остварује сарадњу и са другим субјектима, било приватним или државним, а све у циљу снажног развоја електро-енергетике у Црној Гори. У оквиру пословања и имплементације пројеката у области енергетике Електропривреда Црне Горе континуирано сарађује и промовише сарадњу са најзначајнијим међународним партнерима (међународним финансијским институцијама, инвеститорима, реномираним пројектантским и консултантским кућама и испоручиоцима опреме из региона, Европе и свијета).
У области пројеката из обновљивих извора енергије и цјелокупно енергетике активна је сарадња са најзначајанијим међународним финансијским институцијама: Европском банком за обнову и развој-EBRD (пројекти ВЕ Гвозд, ПСЕ Слано, СЕ Крупац), Њемачком развојном банком-KfW (пројекти реконструкције и модернизације ХЕ Пива и ХЕ Перућица, пројекат уградње агрегата А8 ХЕ Перућица) и групацијом Свјетске банке-WB на пројекту рекултивације депоније Маљевац.
Кроз одговарајуће Меморандуме о разумијевању предвиђена је сарадња са следећим међународним компанијама које су показале интересовање за инвестирање и развој пројеката у области енергетике у Црној Гори: UGT Renewables из САД-а и Hyundai Engineering из Јужне Кореје (изградња СЕ и система за складиштење енергије), ЕДФ – Електопривреда Француске (стратешка сарадња у области хидроенергетике), Respect Energy из Пољске (сарадња у области развоја off-shore вјетроeлектрана и постројења за производњу зеленог амонијака и водоника), Power China из НР Кине (сарадња у области ОИЕ), NTE из Норвешке (сарадња у области хидроенергетике), Akuo Energy и Qair International из Француске (изградња СЕ и батеријских система).
Да би се максимално искористио енергетски потенцијал који има Црна Гора, и да би се санирао нерад и заостајање које је било изражено у претходних 40 година, и да би енергетика постала локомотива привредног развоја, неопходно је имати јасну визију развоја и успоставити потпуну кохезију свих институција, почев од Скупштине Црне Горе, Владе, локалних самоуправа и енергетских компанија.
Фактор вријеме је страховито важан. Наравно мора се стратешки планирати и максимално користитити енергетски потенцијала. Пројекти који се односе на изградњу хидро и гасних електрана захтијевају значајан временски период, а Црна Гора нема времена да чека, јер би последице могле бити катастрофалне. Морамо бити свјесни и чињенице, да како се будемо приближавали Европској унији трошкови производње електричне енергије из угља, због разних такси, радикално ће расти. Већ сада је та цијена преко 60€/МWh. На крају ће се поставити питање исплативости производње на тај начин. Због тога морамо максимално искористити постојећу енергетску инфраструктуру и на њу прикључити што више соларних и вјетро електрана, а такође и батеријских система. На 1МW новог ОИЕ (обновљивог извора електричне енергије), мора да се инсталира минимум 1МWh БЕСС (батериских-електо складишних система). То је, можда, једина шанса да се, релативно брзо, изврши стабилизација енергетског система и да се анулира вишедеценијско заостајање.
Слиједећи горе наведене постулате, без обзира на све препреке и тешкоће са којима се суочавамо, данас ЕПЦГ има јасну визију развоја, и то кроз пројекте чија је реализација већ започета, или је потпуно извјесна, са релативно брзом имплементацијом:
Наставити изградњу соларних електрана по принципу, производи тамо гдје трошиш, 3.000+/500+, 5.000+, 10.000+
Интензивирати изградњу већих соларних електрана, користећи хидро-енергетску инфраструктуру за њихово прикључење, СЕ Жељезара, СЕ Озринићи, СЕ Крупац, СЕ Капино Поље, СЕ брана Вртац, СЕ брана Слано, СЕ брана Крупац, СЕ РУП,…,
Хитно покренути инсталацију већих батеријско електро складишних система (БЕСС), користећи изграђену електро-енергетску инфраструктуру за њихово прикључење на мрежу (Жељезара, ХЕ Перућица, Термоелектрана Пљевља,…)
Убрзати изградњу вјетропарка Гвозд I, снаге 54МW, истовремено наставити реализацију вјетропарка Гвозд II, снаге 30МW
Убрзати пројекат, ефикасније валоризације вода Никшићког поља, спајањем језара Крупац и Слано и превођењем поплавног таласа ријеке Зете у Крупац, како би се повећала производња ХЕ Перућица, а већ извјесна уградња 8. агрегата, снаге 58 МW, била би још исплативија
Сви ови пројекти могли би бити реализовани у наредне 3 године, неки у 2024. и 2025. години, неки у 2026. и 2027. години. Реализација ових пројеката је ИМПЕРАТИВ, и то је шанса која се не смије пропустити. У супротном последице су непредвидиве.
Такође, покренути су и пројекти, или ће бити покренути, чија је реализација је веома значајна за стабилност електро-енергетску система, али за чију ће реализацију бити неопходан дужи временски период,
Наставити, већ започету, реализацију пројекта ХЕ Крушево,
Активирати, пројекат изградње ХЕ КОМАРНИЦА, који је већ дужи временски период у мировању,
Потребно је појачати активности на изради документације која се односи на потенцијалну изградњу гасних електрана,
Размишљати о изградњи каскадних електрана, не угрожавајући корито, на ријеци Морачи,
Плутајуће соларне електране на Сланом и Пивском језеру.
ЕПЦГ ће се потрудити да у наредном периоду у својој организацији успостави одговорнији начин управљања, гдје ће сви менаџери и запослени имати дефинисане циљеве, за чију ће реализацију сносити пуну одговорност. Остаћемо максимално отворени за пријем младих и образованих кадрова, као и за све идеје и сугестије које ће доприносити развоју електро-енергетике у нашој земљи.
Поштовани грађани,
Надам се да сам овом серијом текстова, у име ЕПЦГ, дао одговоре на најзначајнија питања и јасно указао на све проблеме са којима се суочавала и суочава наша компанија. Такође можете примијетити да смо покренули велики број пројеката, од којих, већ, значајну корист имају и грађани и ЕПЦГ. Развој енергетике је велика шанса за развој Црне Горе и не смијемо је пропустити. ЕПЦГ ће дати максималан допринос да се ова шанса искористи.