Ограничавање маржи је коректно рјешење, али не и оно које ће довести до стопирања инфлације. Друго рјешење је боље, Влада би требало да лимитира цијене одређених производа, РТЦГ економски аналитичар Олег Филиповић.
Иако нема потребе за скоком цијена ту је, указује Филиповић, психолошки момента који је у нашој држави ефективан. Подсјетио је на Фискалну стратегију и програм Европа сад 2.
,,Свако повећање примања доводи до повећања цијена, то је један начин, онај психолошки. Други је излазак из сиве зоне тржишта рада и креирање новог. Послодавцу је у интересу да оствари профит, а новом Фискалном стратегијом дефинисане су двије минималне цијене рада, 600 еура за средњошколце и 800 еура за високошколце. Опасност лежи у томе да ће послодавац тражити профит за себе те да ће мијењати уговоре тако што ће већи број радника ‘држати’ на средњој стручној спреми у односу на високу”, рекао је Филиповић.
Каже да су двије могуће интервенције како би се стопирала потенцијална инфлација узрокована психолошким моментом.
,,Прва: директна интервенција – ограничавање маржи. Друга: акција попут оне ‘Стоп Инфлацији’ и на тај начин договором лимитирати цијене одређених производа“, додао је Филиповић.
Ограничавање маржи за Филиповића је коректно рјешење, али не и оно које ће довести до стопирања инфлације. Друго рјешење је боље, Влада би требало да лимитира цијене одређених производа. Указао је да постоји и друга опасност – вјештачка несташица одређених намирница.
Економског аналитичара Олега Филиповића питали смо и да ли буџету недостаје новца за реализацију фискалне стратегије.
,,Кад саберемо видимо да је недостајућа цифра негдје око 250 милиона еура за реализацију тог програма и увећања плата. Поставља се питање како ће Влада то попунити. Најављено је повећање на додату вриједност у туризму и угоститељству од 15 одсто, као и за игре на срећу. Ту се поставља питање: какви су ти добици и који је начин обрачунавања са црним тржиштем“, сматра Филиповић.
Указује на то да постоји више игара на срећу и пита се шта они калкулишу.
,,Зато што постоји више игара на срећу. Ако причамо о класичним кладионицама гдје се највећи број наших грађана забавља онда говоримо о улозима до, рецимо, десет хиљада еура. Мишљења сам да ће доћи до смањивања приказивања одређених улога”…Биће врло интересантно гледати њихову пројекцију попуњавања буџета, корист од пореза од 15 одсто, као и контролу сивог тржишта, као и како ће исконтролисати остале игре на срећу”. додаје.
Свако повећање па и ово за грађане значи одлазак у банку по кредит. Филиповића смо питали да ли ће то бити случај и када се буде реализовала ова Фискална стратегија.
,,Па, наравно. Свако повећање плата код наших грађана значи усмјеравање ка банкарском тржишту и новим задужењима. Кажем вам, наше банке су комерцијалне – тврде банке. То су потрошачки кредити који, вјерујем, неће ићи изнад десет хиљада еура, што је идеално тржиште за банке, јер су осигуране и стопа ризика им је минимална, а повећавају сопствени промет”, рекао је Филиповић.
Подсјетио је да је најављено и формирање Развојне банке и остаје нам да чекамо како ће се Централна банка и њено регулаторно тијело одредити, с обзиром на то да већ сад имамо пад каматних стопа. Указао је Филиповић и на то да је монетарна власт одвојена од извршне те да нам преостаје да видимо како ће се Влада поставити и како ће заштитити грађане.
Грађани су, а на основу изборних обећања, очекивали и повећање плата на хиљаду еура. Након представљење Фискалне стратегије или Европе сад 2, чини се, просјечна плата од 1000 еура само је статистички податак. Ево како коментарише то Филиповић:
,,По калкулатору то није то. Сјећамо се сви билборда у току изборне кампање. Ово је Фискална стратегија која повећава просјечну плату за средњу школу 600 еура, а за високу школу 800 еура и поставља се питање шта ћемо за запослне са основном школом. А најинтересантније ће бити посматрање понашања послодаваца.”
Филиповић савјетује и да сачекамо реализацију Фискалне стратегије јер је до тада све играње са бројкама. Закључује у нашем разговору да је потребно привући инвестиције и наше тржиште учинити примамљивим.