Иако је Црна Гора постигла велики успјех у европским интеграцијама током претходне године, затварање 21 поглавља у овоуј неће бити лак задатак, казала је за РТЦГ министарка европских послова Маида Горчевић. Ипак, вјерује да ћемо до краја године бити технички спремни, а додатан импулс је недвосмислена подршка Европске уније.
Црна Гора више од деценије корача европским путем, иако дугим и неријетко неизвјесним, крај прошле године нам је показао да смо, након шест затворених преговарачких поглавља, никада ближи чланству. Поред отвореног интереса Уније за проширењем, званична Подгорица је послала поруку да може да одговори изазовима који се пред њом постављају. Ипак, како је казала Горчевић није довољно бити само добар ђак и урадити домаћи како треба – важна је политичка подршка свих 27 држава чланица.
„Брзо нас очекују ратификације у њиховим парламентима, што јесте изузетно и само политичка одлука и воља свих, на крају крајева, 27 држава. Оно што се од нас очекује јесте да се на најбољи могући начин представимо државама чланицама, а то јесте кроз реформе, кроз усклађивање и слањем, на крају крајева, поруке политичке стабилности земље“, каже министарка.
Говорећи о плановима за 2026, подсјећа да је пред Црном Гором неколико међувладиних конференција, те обећава грађанима да ће, бар технички, Црна Гора бити спремна да затвори сва преостала преговарачка поглавља.
„Што значи да нас 21 преговарачко поглавље очекује већ за 2026. годину. Ја ћу подсјетити да је већ једно преговарачко поглавље било и тема расправе у току децембра. Ми смо већ ушли у озбиљно преговарање, већ шаљемо позиције, већ испуњавамо законе. Скупштина је преко 50 или 60 закона усвојила у посљедњим данима 2025. године и то је показатељ да сви ти закони имају тзв. плаву заставицу. Односно, закони су везани или за реформску агенду или су везани за затварање поглавља“, каже Горчевић.
Говорећи о поглављу 31, које се тиче вањске, безбједносне и одбрамбене политике, а које је блокирао званични Загреб, министарка објашњава да је технички спремно за затварање, али да је потребно све искомуницирати.
„Постоји низ отворених питања која су наслијеђена и која трају већ годинама. Формирано је већ неколико комисија. Министарства вањских послова Црне Горе и Хрватске имају континуирану сарадњу и то је дијалог који заиста траје мјесецима. Вјерујем да ће Хрватска подржати Црну Гору онда када буде одлучивало у завршници овог преговора јер су до сада, подсјетићу, за ових шест поглавља која смо затворили током 2025. године дали зелено свјетло“, истиче Горчевић.
Средином године почиње израда уговора о приступању Црне Горе Европској унији, што, објашњава министарка, не значи де фацто чланство.
„С једне стране, он подразумијева техничку спремност у дијелу свих коначних обавеза, транзиционих периода на које се Црна Гора обавезује. Он подразумијева, да кажем, поруку коју нама државе чланице и Европска комисија шаљу у дијелу њихове спремности. Дакле, ово за нас јесте велика мотивација и ово је велики корак. Међутим, де фацто чланство ће значити тек онда када ми будемо успјели да завршимо ратификацију у парламентима 27 држава чланица“, истакла је министарка.
Пред Црном Гором је још много посла. Највише ће га, очигледно, бити у поглављима 23 и 24, која се односе на владавину права и која су најизазовнија, због чега се посљедња затварају.
