
Грађани Исланда данас ће на референдуму одлучивати да ли држава треба да настави преговоре о приступању Европској унији (ЕУ), који су обустављени 2013. године.
У саопштењу Министарства вањских послова Исланда наводи се да у актуелној Влади сматрају да је питање наставка приступних преговора од таквог националног значаја да о њему треба да се изјасне грађани.
Министарство истиче да је Исланд добро припремљен за евентуални наставак приступног процеса заснованог на заслугама, наводећи да је ријеч о стабилној демократији и блиском партнеру ЕУ, који са Унијом дијели бројне вриједности.
Исланд је, како подсјећају, у великој мјери ускладио прописе и политике са ЕУ у областима попут вањске политике и финансијске регулативе, а има и дугогодишње искуство у примјени европског законодавства кроз Европски економски простор и чланство у Шенгенском простору.
Исланд је апликацију за чланство у ЕУ поднио 2009. године и она никада није формално повучена, иако су преговори заустављени четири године касније.
Европска комисија потврдила је да апликација и даље важи, што је наведено и током посјете предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Исланду у јулу прошле године.
Када су преговори заустављени 2013. године, било је отворено 27 од укупно 33 преговарачка поглавља која су се односила на Исланд.
Од тога је 21 поглавље било обухваћено Споразумом о Европском економском простору (ЕЕА), чије су чланице Исланд, Норвешка и Лихтенштајн, заједно са 27 држава чланица ЕУ.
Исланд је, осим тога, био доставио преговарачке позиције за још два поглавља, док је 11 поглавља било привремено затворено. За четири поглавља преговарачке позиције још нијесу биле поднијете.
Одржавање референдума о наставку преговора са ЕУ најкасније до краја 2027. године предвиђено је коалиционим споразумом актуелне владе Исланда, коју чине Социјалдемократски савез, Реформска партија и Народна партија, а која је формирана 21. децембра 2024. године.
Из Министарства вањских послова Исланда истичу да коначну одлуку и о чланству у ЕУ доносе грађани Исланда, јер би и евентуални споразум о приступању, уколико буде постигнут, био накнадно стављен на нови референдум.
Исланд је прва држава која је након референдума признала Црну Гору као суверену и независну државу. Влада Исланда је то урадила 8. јуна 2006. године.




