Као да је ружан сан. Кошмар из кога очекују буђење. Овако грађани на северу Косова, без да пуно кажу, описују како им је, мјесец дана од укидања српских институција, преноси Косово онлине.
Атмосфера збуњености и неизвјесности примјетна је од Лешка све до Сјеверне Митровице. Томе без сумње доприносе полицијске базе. Неке су старе, неке нове, а неке изгледају као тврђаве.
Дуж тог пута дио српске свакодневнице постале су и појачене патроле косовске полиције, блиндираа возила… Своје дневнице уредно уписују и припадници Кфора. И њих је много више него раније.
У саопштењима наглашавају да је њихова мисија у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.
Ипак, за већину грађана овог дијела Косова, ова свакодневница је у мору новонасталих мука – тренутно најмања.
Ни на небу ни на земљи
У разговору са репортерима Косово онлајна кажу да им је прво укидање српске робе, затим љекова и на крају динара већ произвело довољно компликација да им нека нова није требала. А добили су је.
Од прије мјесец дана умјесто да најједноставнији адмиистративни проблем ријеше у року сат времена сада су „ни на небу ни на земљи“. У најбољем сценарију, кажу, за такав посао ће им убудуће требати читав дан. Најгорем сценарију се не надају. Цитирају ону народу: „И од већег зла има горе“, па стрпљиво чекају.
„Прије мјесци и по дана сам се други пут породила, родила друго дијете и оно што ме је овога пута задесило заиста је као неки ружан сан“, прича Данијела Гвоздић из Сјеверне Митровице.
Иронично каже да њено живо и здраво дијете тренутно „не постоји“.
„Оно нигдје није забиљежено у матичној књизи рођених и то за собом вуче многе посљедице. Моје дијете нема здравствену књижицу, родитељски додатак не остварујем… Заправо, питам се хоће ли моје дијете моћи да прими било коју вакцину. Знате, дјеца нису ствари. Они не би смјели да чекају на све ово. По хитну поступку треба све ово да се ријеши, јер дјеца су наша најболнија тачка и мислим да све ово не би требало они да преживљављају, а и њихови родитељи заједно са њима“, каже искрено ова млада мајка.
Црнохуморна комедија
Начелник Општинске управе Сјеверна Митровица Саша Петровић каже да случај Данијеле Гвоздић није једини, а да су се, ни криви ни дужни, на удару нашли обични грађани.
„После мјесец дана од упада у канцеларије привременог органа као и локалних административни служби десило се то да од тада 400 људима има ускраћено право на рад, узурпиран им је пословни простор, не могу да одлазе на свој посао. Иако смо од почетка постављали питање и чекали одговор, до дана данашњег нисмо добили одговор када ће нам бити омогућено да поново почнемо да радимо“, каже Петровић.
Каже да је грађанима на сјеверу укидањем ових институција укинуто не само право на живот, када је реч о новорођеној дјеци, већ, као у некој црнохуморној комедији – право на смрти!
„Породице оних којима је неко преминуо не могу да га упишу у матичну књигу умрлих, не могу да остваре право на оставинску расправу, па чак и ако је покојникова жеља била да буде сахрањен негдје у централној Србији то је такође немогуће испунити“, прича Петровић.
Додаје да је списак новонасталих проблема велик и да је повезан са свим оним обичним животним питањима.
„Млади парови који су жељели да се склопе брачну заједницу, од 30. аугуста је то неомогућено у нашој територији. Сва дјеца која се роде у међувремену, биће ванбрачна дјеца, па ће се након тога, у неким другим поступцима утврђивати њихов статус“, објашњава.
Као један од кључних проблема наводи питање дјечије заштите
„То је тренутно један од горућих проблема. По Закону о подршци и побољшању материјалног положаја породица са дјецом, наше службе су се бавиле хендикепираном дјецом или ометеном у развоју. Наше службе су поносиле захтјев и спремали документацију да би пред надлежном комисијом која је радила при Здравственом фонду, утврђивали степен или инвалидитета или болести те деце. А након тога одређивали, рецимо, личног пратиоца, персоналног асистента приликом одласка у школу уколико је реч о дјеци школској дјеци и остваривање неких других права које породице које имају такве проблеме неће моћи да остварују. Заиста долазе у проблем баш те категорије лица и породице које су заиста највише погођене овом мјером затварања локалних администрација“, истиче Петровић.
Као други озбиљан проблем наводи питање социјалних давања, социјалне помоћи и једнократних новчаних помоћи.
„Све је то од 30. аугуста онемогућено породицама које живе на територији општине Сјеверне Митровице. То је немали број људи који нису могли да се на други начин материјално збрину, па су кроз те једнократне новчане помоћи осваривали неке своје основне животне потребе. Живјели су од те помоћи“, упозорава Петровић.
Објашњава да је у тој категорији велики број грађана који је због свог здравственог стања имао потребу да се обрати општини јер средства која је добијао од здравственог или пензиного фонда на име лијечења нису била довољна.
„Ми смо имали велики број грађана који су због свог здравственог стања имали потребу да се обраћају општини. Подносили су захтјеве и ми смо кроз једнократне новчане помоћи плаћали одласке на лијечење у веће здравствене центре, плаћали скенере, тумор маркере… Све је то од 30. августа онемогоћено грађањима са територије општене Сјеверна Митровица и све три општине на сјеверу Косова. Заиста ово ако се настави, пазите првих је мјесец дана прошло, појмим се да ће с аспекта хуманих права, социјалних права ово заиста попримити облике једне катастрофе, јер то ће заиста тако изгледати на терену и бити тако“, упозорава Петровић.
Гдје да идемо одавде?
Грађани Сјеверне Митровице признају да им је све теже и компликованије да живе. А ништа друго не траже.
„Знате како, врло је тешко. Мени тренутно није потребан ни један документ, али старији људи се једва сналазе. Моле некога да их превезе до рашке како би извадили неки документ. Не видим излаз из ове ситуације“, каже једна од млађих житељки града на Ибру.
Други саговорник подсјећа да је укидање српских институиција само настава проблема са којима се суочавају, подсјећајући да је све почело укидањем динара.
На питање како се сналазе лаконски шири руке.
„Како? Како знамо и умијемо. А него Гдје? Гдје је друго да идемо? Јел то лијепо, јел то нормално, јел то здраво? Да пензију коју смо зарадили и радили годинама, за терапију мора да се иде у Рашку или било гдје. Јел то здраво? Није до динара. То је срамота. То је срамота и брука. И то свијет хладно гледа и шта? Ништа. То је нормално“, прича старији господин.
„Пуно тога му је на души, па је олакшава. То би онај без и минуте школе ријешио. Не може да се тражи и да се добије нешто што никад није било. То говори да је Косово са светињама и све то, српска земља, и Србија“, поручује.
Ништа другачији одговор ни у центру Сјеверне Митровице.
Неки од грађана кажу да Влада Србије чини све да би олакшала живот људима, али да посљедња дешавања компликују народу живот.
„Све је теже и теже и компликовано за народ. Највише испаштају грађани. За основне услуге ми морамо да идемо за Рашку. И то наша влада све чини да нам пружи услуге да буде што доступније. Међутим ово је све теже издржати“, поручује један од пролазника.
Један од млађих Митровчана који није желио пред камеру размишљао је неколико минута прије него што је одговорио на крајње једноставно питање: „Како живите, мјесец дана касније“.
„Кошмар из кога чекамо буђење. Тако се осјећамо“, каже кратко.
(Косово Онлине)
