Монстатова база података хакована је прије мјесец и по, а подаци којима је располагала Управа за статистику су закључани и недоступни до даљњег, док су из врха безбједносног сектора тимови укључени у покушаје враћања приступа, пише Побједа.
Како је том медију потврђено из више извора, база Монстата хакована је средином новембра прошле године, што се једно вријеме прикривало из те установе, али су истражитељи оперативним сазнањима дошли до информације која се, извјесно, чувала у строгој тајности у нади да ће до изгубљених података успјети да дођу без помоћи стручњака за борбу против сајбер криминала.
Према сазнањима Побједе, истражитељи тврде да је ријеч о класичном рансомwару, апликацији или коду који сајбер криминалци користе да ограниче приступ, измијене, униште или украду најосетљивије податке и системе.
Обично користи енкрипцију – методу претварања података из читљивог формата у потпуну бесмислицу помоћу криптографског кључа да ограничи приступ. Хакери у том случају нуде кључ за дешифровање који ће, у суштини, вратити податке у читљиве, али под условом да власник плати откупнину.
Како нам је незванично саопштено, Монстату су хакери понудили да откључају податке, али уз одређену цијену.
Званичну потврду о хакерском нападу нијесмо добили из Монстата.
Побједа је јуче упутила мејл Монстату у којем је наведено да имамо информацију да је недавно хакована њихова база података, који су узети, закључани и криптовани да им Монстат више не може прићи.
Питали смо да ли је тражен откуп да би се откључали подаци, као и да ли Монстат има бекап базе, односно да ли су сачувани оригинални подаци. Одговор нијесмо добили ни на питање да ли су украдени подаци са пописа и да ли постоји могућност да се они измијене и у базу врате нетачни подаци.
Није нам одговорено ни колика штета је нанијета и да ли сад поново морају да се преписују подаци са пописних листица.
Током напада рансомwаре-а на технолошку компанију Ацер, РЕвил рансомwаре група је захтијевала 50 милиона долара у замјену за приступ шифрованим подацима те компаније. А та цијена је била само цијена откупнине, која није укључивала директне и индиректне трошкове повезане са сузбијањем напада и рјешавањем свега што слиједи након напада (изненадни застоји и прекиди).
Рансомwаре функционише тако што нападач користи неку врсту злонамјерног софтвера за шифровање ИТ система и/или података. Они тада држе осјетљиве податке „заробљене“ док власник не пристане да плати приступ кључу за дешифровање.
Извори из безбједносног сектора са којим смо контактирали, синоћ је навео да су хакери закључали мејл адресе запослених и статистичка истраживања.
Он, ипак, тврди да нијесу погођени лични подаци грађана, нити резултати пописа.
извор: Побједа