
Потпредсједник Владе за вањске и европске послове Филип Ивановић каже да политичка стабилност и консензус свих релевантних политичких и друштвених актера, уз неопходну подршку Европске комисије, остају кључни фактори за очување динамике европског пута Црне Горе.
Ивановић је у интервју за “Дан” истакао да је посљедњих година проширење ЕУ попримило значајнију политичку и безбједносну димензију него што је то било у претходном периоду, а став Владе је од почетка рада био да се безбједност Европе најбоље може осигурати кроз њено јединство, а да се то јединство најцјелисходније остварује проширењем Уније.
“То је препознато и у Бриселу и у свим државама чланицама ЕУ. Влада Црне Горе је, са своје стране, приступање ЕУ поставила као апсолутни спољнополитички приоритет и успјела да, за само тринаест мјесеци, оствари сјајан напредак, што потврђују и најновије оцјене Савјета ЕУ. Посебно је похваљена посвећеност у областима владавине права и борбе против корупције, што су темељи европске интеграције и кључни показатељи кредибилитета процеса. У том смислу, неопходно је да Влада и скупштинска већина наставе да дјелују синергијски, с јасним фокусом на остварење преосталих обавеза из преговарачког процеса. Такође, политичка стабилност и консензус свих релевантних политичких и друштвених актера, уз неопходну подршку Европске комисије, остају кључни фактори за очување динамике европског пута”, истакао је Ивановић.
Државе региона упућене једна на другу
Што се тиче односа са сусједним земљама, Црна Гора ће и даље радити на изградњи што бољих и стабилнијих веза са свим државама у региону, укључујући Босну и Херцеговину и Хрватску.
“Државе региона су, по својој географској, историјској и економској природи упућене једна на другу и добра сарадња није само предуслов европске интеграције, већ је и пресудан фактор за добробит свих грађана Западног Балкана. Чврсто вјерујемо да је мјесто свих држава региона у Европској унији и када остваримо циљ да постанемо прва наредна чланица Уније, бићемо активан промотер политике проширења, као најбољег катализатора стабилности и просперитета региона”, каже Ивановић.
На питање да ли неки политички потези скупштинске већине могу негативно утицати на перцепцију Црне Горе у Бриселу и тиме отежати њен европски пут, Ивановић истиче да је перцепција Црне Горе у Бриселу јасно исказана у годишњем извјештају Европске комисије за 2024, који је најбољи до сада и који је препознао посвећеност наше државе неопходним реформама, али и европским вриједностима. Чињеница је, с друге стране, да свака одлука и јавни потез могу бити предмет пажње европских партнера.
“Питања која се односе на историјске догађаје, попут Резолуције о геноциду у логорима Јасеновац, Дахау и Маутхаузен, захтијевају посебан сензибилитет и одговоран приступ, не само са стране унутарполитичког естаблишмента, већ и међународних саговорника. Као што је више пута истицано, нико у Црној Гори ни на који начин не повезује злочине из прошлости с било којим етничким или државним колективитетом, чиме се јасно потврђује наш принципијелни став о помирењу и јачању односа у региону. С друге стране, Влада Црне Горе, која је једина Уставом овлашћена да води унутрашњу и спољну политику, показала је досљедну улогу у међународним односима и принципијелно се односи према својим спољнополитичким приоритетима, међу којима су добросусједски односи и регионална сарадња”, објашњава Ивановић.
Додаје да остаје кључно да се сви чиниоци воде дугорочним интересима Црне Горе, понекад стављајући по страни сопствене партикуларне интересе, како би се осигурала стабилна и позитивна перцепција државе на међународној сцени.
“Напредак на путу европске интеграције захтијева јединствену и искрену посвећеност свих политичких актера, без обзира на њихову припадност владајућој већини или опозицији. Иако се често чини другачије, то није питање политичког ривалства, већ стратешки циљ који треба да уједини цијело друштво. Подршка Влади у овом процесу може се сматрати искреном у мјери у којој се она огледа кроз конкретне кораке – усвајање реформских закона, јачање институција и досљедну примјену европских стандарда. Досадашњи напредак показује да постоји свијест о важности европског пута за будућност Црне Горе, што су препознали и европски партнери. Нажалост, може дјеловати разочаравајуће што у посљедње вријеме, управо паралелно с изузетним похвалама које стижу од европских институција, свједочимо честим политичким маневрисањима и притисцима, што се манифестује кроз блокаде у парламенту и покушаје дестабилизације институција, одлагање усвајања буџета, итд., што код дијела политичких партија указује на контрадикцију између декларативне подршке и стварних намјера”, наводи Ивановић.
Блокирање рада парламента и изазивање политичких конфликата унутар институција има за циљ, између осталог, да се створи лажна слика о Влади у смислу спровођења кључних реформи и остварења напретка на европском путу. Уколико опозиција заиста вјерује у европски пут Црне Горе, требало би да се суздржи од ових деструктивних тактика и пружи активну подршку Влади у спровођењу потребних реформи и доношењу важних закона, а да за стицање политичких поена пронађе креативније и конструктивније методе.
Поједини изазови предимензионирани
Сматра да је важно не дозволити да превише пажње буде усмјерено на предимензионирање појединачних изазова, док занемарујемо ширу слику и све постигнуто на путу учлањења у ЕУ. Много је корисније те изазове трансформисати у подстрек да се настави са радом, а континуитет – прије него повратак – енергије зависи и од наше способности да будемо објективни, да уочимо напредак, али и да можемо да предвидимо потенцијалне потешкоће.
У том смислу, како истиче, Влада има у плану интензивирање информисања јавности о конкретним бенефитима чланства у ЕУ и усвојеним реформама које већ имају позитиван утицај на свакодневни живот грађана, истиче Ивановић.
“Ентузијазам за европске интеграције у Црној Гори није опао, већ је природно да процес који захтијева комплексне реформе, темељну трансформацију друштва и дугорочну посвећеност изазива повремене осцилације у перцепцији јавности. Иако се изазови на европском путу често истичу у јавном дискурсу, треба подсјетити да су остварени конкретни успјеси – попут затварања преговарачких поглавља након седам година, три међувладине конференције у само једној години, придруживање СЕПА, усвајање Реформске агенде и позитивне оцјене напретка у областима владавине права и борбе против корупције, препознати од стране Европске уније”, наглашава Ивановић.
Потпредсједник је казао да је Влада дала себи задатак, у сарадњи с релевантним тијелима Европске комисије, да процес преговора оконча до краја 2026, што је за мање од двије године. То подразумијева максималну ангажованост и преданост свих владиних ресора, али и парламента и других институција. Од такве ангажованости зависиће и конкретни резултати, у смислу затварања преговарачких поглавља, успјешног повлачења средстава из Плана раста, као и даљег унапређења економске и инфраструктурне слике земље.
извор: Дан