У срцу Европе, на обалама Саве у Хрватској, догодио се један од најмрачнијих злочина у историји човјечанства током Другог свјетског рата – Јасеновац. Био је то логор смрти, мјесто гђе су најсуровијим методама свакодневно убијани Срби, Јевреји и Роми.
Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо је био систем логора, био је највећа „фабрика смрти“ на Југоистоку Европе, неријетко називана „балкански Аушвиц“. Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година. У пробој је кренуло око 600 од 1.073 заробљеника, а преживјело их је највише 117. Још увијек трају полемике колико је у „Јасеновачкој фабрици смрти“ страдало Срба, Јевреја, Рома. Непосредно након Другог свјетског рата комунистичка власт је објавила да је у Јасеновцу страдало око пола милиона људи. Каснијим истраживањима тај број је смањен на између 80.000 и 120.000 људи.
Према налазима „Спомен подручја Јасеновац“ пописано је именом и презименом 81.998 жртава, од којих су нешто више од 46.000 били Срби. Бројни израелски истраживачи сматрају да је тај број био знатно већи и да је у Јасеновцу страдало између 600.000 и 700.000 жртава.
Нису Срби убијани само у логорима, већ и на свом кућном прагу, али и на пољима и бацани су у јаме (бездане). Колико је Срба убијено током Другог свјетског рата у НДХ остало је отворено питање, а процјене варирају од 200.000 до милион страдалих.
Историчар Никола Милошевски, извршни директор Музеја жртава геноцида изјавио је у емисији „Дан увече“ на ТВ РТ Балкан да је Независна Држава Хрватска (НДХ) чинећи геноцид над три народа – Србима, Јеврејима, Ромима, као главни инструмент искористила Јасеновац.
„Јасеновац је био систем логора смрти у којима је уморен велики број људи на свиреп начин. Тај логор је уписан у историји као један од најсуровијих логора који је био у рангу Аушвица“, навео је Милошевски.
Подсјећа да је НДХ успостављена 10. априла 1941. године, а да су се први злочини одиграли већ крајем априла код Бјеловара. У НДХ, како каже, створен је законодавни оквир чији је циљ био дехуманизација Срба, Јевреја и Рома.
Нису Срби убијани само у Јасеновцу, већ су убијани и у својим домовима, у својим селима, на пољима.
„Када су војне формације НДХ долазиле у српска села, мушкарци су почели да бјеже у шуму рачунајући да ће репресија бити над одраслим мушкарцима. Међутим, репресија је била над ђецом, женама, старима. У НДХ је почињен геноцид, а Независна Држава Хрватска не би постојала да није било покровитељства Трећег рајха и фашистичке Италије“, указао је он.
Логорски систем Јасеновац успостављен је по узору на њемачке логоре. Међутим, имао је своје специфичности. У оквиру њега постојао је и ђечји логор.
Историчар Милан Гулић из Института за савремену историју појашњава да је НДХ имала систем логора, али је Јасеновац био најважнији. „За вријеме свог постојања НДХ је основала тридесетак логора. Локација за логор у Јасеновцу је пажљиво бирана – био је у равничарском терену због лакше контроле и близу жељезничке станице. У јавности је најављен као радни логор, али је постао фабрика за убијање. Почиње да се формира у другој половини јула 1941. и траје до 1945. године“, навео је Гулић у емисији „Дан увече“.
Подсјећа да је уништење непожељних народа започело покољима на кућном прагу и да таквих стратишта има широм бивше НДХ.
„Онда је постепено то страдање на кућном прагу прешло у логоре. Јасеновац није једино мјесто страдања у НДХ, али је због броја људи и начина како су страдали постао симбол страдања Срба“, навео је он.
Појашњава да је ријеч о системском злочину који је немогуће извести осим ако иза њега не стоји држава. Указао је да су Срби у Хрватској проглашењем НДХ дочекали неспремно, да нису били спремни за „монструм државу“ која је створена.
Наводи да систем логора у Хрватској јесте настао по узору на њемачке логоре, али да је имао и своје карактеристике, једну садистичку ноту бруталног убијања људи.
„То је била локална интерпретација нацизма и фашизма. Међутим, ту је било пуно мржње, освете, да онај кога убијате не буде само убијен, већ да пати. Истраживачи су утврдили тридесетак начина убијања. Примарно се почело ватреним оружјем, али се касније наставило са хладним оружјем – ножеви, маљеви. Садизам карактерише Јасеновац, како заточеним људима да се нанесе што већа патња“, закључио је Гулић.
