Црна Гора и Хрватска близу су договора у многим отвореним питањима а за она за које се не може постићи билитерални споразум опција је и међународна арбитража. То је за Неwсмаx Балканс телевизију саопштио потпредседник Владе Црне Горе задужен за спољне и европске послове Филип Ивановић.
Хрватска већ дуже блокира Црној Гори затварање Поглавља 31 због више неријешених питања. Листа очекивања Загреба је дуга а недавно је хрватски премијер Андреј Пленковић током боравка на Самиту ЕУ- Западни Балкан подсјетио на те захтјеве. Званични Загреб тражи одштету за заточенике логора Морињ, који је био активан око десет мјесеци у Боки Которској, процесуирање ратних злочина, као и враћање брода Јадран и рјешавање границе на полуострву Превлака.
Ивановић наводи да питања која је навео премијер Хрватске нијесу ништа ново.
,,Огромна већина њих је присутна више од 20 или 30 година. Али оно што се дешавало јесте да су неке претходне црногорске Владе покушавале да се не баве тим отвореним питањима”, казао је Ивановић за Newsmax Балкан телевизију и додао да иако се говори о блокади преговора, Црна Гора не би затворила 16 поглавља да Хрватска блокира тај процес.
,,Хрватска је подржала затварање свих поглавља досад као и формирање Радне групе за израду предприступног уговора о чланству Црне Горе. На чекање је стављено Поглавље 31 које се односи на спољну и безбједносну политику. У разговорима са Хрватском мислим да ће се брзо искристалисати одређена рјешења. Односно могу рећи да је за велики број питања рјешење практички на дохват руке, само је потребно да се усаглесе неке финесе како би обје стране биле задовољне”, навео је Ивановић.
Ивановић је навео да се у сличним разговорима може доћи до неког билатералног рјешења али и наглласио да и ако се не дође до рјешења које је обострано прихватљиво може доћи до тога да се обратите и неком елементу међународног посредовања. Да ли је то суд или абритража, или тзв. добре услуге, постоји више инструмената. Ако се двије стране договоре да се обрате трећој страни онда се и то сматра договором”, навео је Ивановић.
Једно од питања које оптерећује односе двије државе јесте и сплитски логор „Лора 3“ у којем је након више дана бруталног мучења страдало 14 резервиста никшићко-шавничке групе, док је један преживјели војник страдао неколико мјесеци након пуштања на слободу од посљедица мучења.
Из Владе Црне Горе је недавно саопштено да ће се питање обештећења породица жртава логора ускоро ријешити.
Ивановић је навео да поздравља што се у црногорској јавности доста говорило о логору Лора, јер то често није био случај.
,,Мислим да треба говорити о Лори. Оно што су Влада и парламентарна већина одлучиле јесте да постоји макар нека компензација за жртве и њихове породице иако не можемо рећи да постоји неко задовољење правде. Али, свакако са наше стране треба постоји одређени вид компензације, јер је ова држава, без обзира ко је тад био на власти, послала војнике на ратиште”, закључио је Ивановић.
