Савјет Агенције за спречавање корупције (АСК) једногласно је разријешио директорицу АСК Јелену Перовић. Савјет је претходно добио информације о поступцима који се воде против Перовић пред Специјалним државним тужилаштвом (СДТ).
Једна од тачака дневног реда данашње сједнице било је упознавање са документацијом коју је Перовић поднијела на конкурсу за избор директора Агенције и на основу које је била изабрана од претходног сазива Савјета Агенције.
Након расправе о тој и неколико других тачака, око 15.20 часова, на дневном реду Савјета нашла се и могућност да буде разријешена директорица АСК Јелена Перовић. Иницијатива о томе покренута је на предлог пет чланова Савјета. Након гласања, Савјет је једногласно донио одлуку да се покрене поступак разрјешења Јелене Перовић.
Претходно је указано да се пред СДТ-ом против директорице води поступак због оптужби за злоупотребу службеног положаја. Осим тога, сви чланови Савјета су били уздржани поводом извјештаја о раду АСК за прошлу годину, а посебно јер је нови састав савјета недавно изабран па нијесу ни учествовали у изради извјештаја.
Око 15.40 часова, Савјет је једногасно разријешио Јелену Перовић са мјеста директорке АСК-а.
“Предлажем да Савјет АСК на основу закона донесе одлуку о разрјешењу Јелене Перовић због повреде закона о спречавању корупције”, казао је предсједник Савјета Павле Ћупић.
То је једногласно усвојено.
Ћупић је рекао да даном разрјешења престају да важе сва овлашћења која је она пренијела друга лица по било ком основу.
“До избора в.д. не може доносити никаве одлуке из своје надлежности. Сва акта Агенције која буду допремљена неће се сматрати законитим. Јелена Перовић више није директорица. И позивамо запослене да не поступају по налозима грађанке Јелене Перовић”, казао је Ћупић.
Поднесак колегијума судија без печата и меморандума суда
Предсједник Савјета АСК Павле Ћупић рекао је да не сматра да је документација коју је Перовић раније предала, када је половином 2020. године изабрана на мјесто директорке АСК-а, била уредна.
Чланица савјета Александра Вукашиновић оцијенила је да је директорка АСК имала све неопходне препоруке. Она је нагласила да би било важно видјети због чега не постоји званични печат институције на препоруку која је дата Перовић.
“Државним органима није потребно да доказују статус правног лица. То се доказује за оне којима је тај статус споран”, констатовала је Вукашиновић.
С друге стране, потпредсједник Савјета Младен Томовић казао је да Судски савјет није могао дати препоруку, јер објективно, нема статус правног лица. Нагласио је да наводно препорука цетињског суда није препорука суда, него поднесак троје судија који је заведен на архиви и писарници и њихово мишљење, као физичких лица.
“Поднесак је примљен. Ово не може, уз најкреатнивније тумачење, да се сматра препуруком Основног суда на Цетињу”, нагласио је Томовић.
Једногласно је усвојен закључак да је препорука Центра за обуку достављена у скалду са тада важећим законом.
Четворо чланова савјета гласало је да препорука Судског савјета није достављена у складу са Законом о спречавању корупције, јер тај закон предвиђа да милшљења морају бити прибављена од правног лица.
Подршку четири члана Савјета добио је и закључак да поднесак колегијума судија без печата и меморандума суда није достављен према тада важећем закону.
Расправља се и о упућивању захтјева и о свим одлукама којима је Перовић, како се наводи, сама себи одобрила и потписала варијабилни дио зараде у 2023. години, прековремни рад и друге врсте накнада.
Како је рекао Томовић, одлуке о заради и варијабилама није требало да доноси Перовић већ Савјет. Предложен је закључак, да на се основу увида у документацију утврђује да је повријеђен закон о спречавању корупције, те да је директорица сама одлучила о својим правима и јавни интерес подредила приватном.
Чланица Савјета Александра Вукашиновић затражила је паузу, истичући да неке одлуке није имала прилику да види.
Након паузе, предсједник Савјета Павле Ћупић прочитао је закључак.
“На основу увида у комплетну документацију, неспорно произилази да је приликом доношења наведених рјешења и одлука повријеђен члан девет став један Закона о спречавању корупције, односно члан седам став један претходно важећег закона. Односно, да је директорица сама одлучила о својим правима и свом интересу чиме је у вршењу јавне функције јавни интерес подредила приватном”, казао је Ћупић, а тај је закључак добио једногласну подршку савјета.
Планирано је и упознавање са Записником и рјешењем буџетске инспекције о извршеном надзору у Агенцији за спречавање корупције.
Одложена расправа о локалним изборима
Иако је било планирано упућивање захтјева директорици АСК за изјашњење о постојању разлога за разрјешење из члана 98 став 3 Закона о спречавању корупције, односно неиспуњенсти услова из члана 87 став 3 Закона о спречавању корупције који се односи на достављање најмање три мишљења о стручним и радним квалитетима од привредног друштва, другог правног лица или предузетника код којег ради или је радио, односно са којим је остварио пословну сарадњу, то је одложено. Неће бити ријечи ни о допису синдиката који се односи на план контроле и надзора за изборну кампању за избор одборника у Главном граду. Такође, ни о захтјеву Перовић за достављање свих Одлука којима је директорица сама себи одобрила и потписала варијабилни дио зараде у 2023. години, прековремни рад и друге врсте накнада или одлучила сама за себе о својим правима и обавезама.
фито: РТЦГ
извор: РТЦГ
