Глас за Српску листу глас је за опстанак и останак српског народа на Косову и Метохији. Сваки други српски глас који оде било коме другом је глас за Аљбина Куртија и његову политику, није флоскула, није наратив који је циљано створен. Српски народ ће, хтио не хтио, морати партиципирати у власти привремених приштинских институција и изабрати своје представнике, казао је за Српску Радио-телевизију предсједник Савеза удружења расељених са Косова и Метохије у Црној Гори Миленко Јовановић.
,,Ови избори су утолико више судбоносни јер се одржавају у тренитку када приштинске привремене власти, на челу са Аљбином Куртијем, изводе завршни чин етничког чишћења и кроз њих се траже, именом и презименом, и они Срби који то суштински нису а који би својим учешћем у такозваном Косовском парламенту дизали руке за прописе којима би се легализовало све оно што, на штету српског народа, Аљбин Курти и његови следбеници чине. Јако је важно да Срби схвате да овога пута њихови гласови никако не би смјели да оду неким другим, само у називу, српским партијама. Круцијално је важно да Српска листа, као једини прави, аутентичан представник српског народа, освоји свих десет мандата који су загарантовани такозваним косовским Уставом и самим тим створи предиспозиције да партиципира онако како то прописи привременних органа у Приштини омогућавају”- казао је Јовановић.
Он је указао на тежак положај Срба на Косову и Метохији и додао да се, повратком предсједника САД Доналда Трампа, у Бијелу кућу неће се десити епохалне промјене али се очекује да ће Трампов избор допринијети да америчка администрација ипак има више слуха за српску заједницу.
,,Ћутање Међународне заједнице на прогон српског народа генерално је континуитет и то ништа не изненађује српску заједницу и српске предсатавнике у Покрајини. Међутим, морамо примијетити да у последње вријеме нарочито након промјена у САД, стижу сигнали који би итекако могли да утучу на промјену односа према српском питању на КиМ. Побједа Трампа је међу албанским живљен на КиМ доживљена је као трагедија и нешто што ће, могуће је, пресудно утицати на побољшање услова живота за неалбанске заједнице али и нешто што ће вратити питање статуса КиМ, можда, под кишобран Уједињених нација (УН)”- казао је Јовановић за Српску РТВ.
На КиМ ће у недјељу 9. фебруара бити одржани парламентарни избори а за 120 посланичких мјеста надметаће се 28 листа са 1280 кандидата. Бираће се 120 посланика од којих ће десет мандата гарантовано припасти српској заједници а 10 мањинама. За 10 загарантвованих мандата за српску заједницу на КиМ надметаће се 6 листа.
