Каварић: Стање у судству карактеришу потпуна распуштеност, несигурност и тотална анархија
-Садашње стање у судству карактеришу потпуна распуштеност, несигурност и тотална анархија, која ће брзо довести до тога да ће се грађани осјетити потпуно незаштићеним у остварењу правде а што ће опет довести до потпуне правне дезорјентисаности, казао је за РТЦГ адвокат Далибор Каварић.
Ситуација је алармантна јер се данас пред Специјалним одјељењем Вишег суда налази више десетина предмета за тешка кривична дјела у којима судије за двије и по године нијесу донијеле одлуку. По закону, ако за три године не буде пресуде, онда се оптужени пуштају да се бране са слободе. Зато сада долазимо у ситуацију да би заправо на стотине оптужених за организовани криминал могло изаћи из Истражног затвора у наредним мјесецима.
Неки оптужени за тешка убиства и шверц кокина већ су напустили затвор. Притом, упркос томе што је тужилаштво подигло низ оптужница за мафијашко дјеловање и убиства суђења још не почињу. Окривљени шеф “кавачког клана” Радоје Звицер оптужен је са својом групом за тешка кривична дјела још почетком ове године, али суђење не почиње јер оптужница није ни потврђена.
Бивша шефица Врховног суда Весна Меденица оптужена је за организовани криминал још у октобру прошле године, али још није ни изнијела одбрану пред Вишим судом. Осим тога, нема ни доношења првостепених одлука и оптужени зато стичу право да се бране са слободе.
Каварић сматра да је потребна хитна реакција.
“Постојећи проблем са кашњењем у доношењу првостепених одлука је посљедица системског дисбаланса и некомплетности судско-тужилачких, управних, руководећих и корективних органа. Овдје говоримо о непостојању заокруженог Судског савјета, непостојању врховног државног тужиоца и непостојању пуног кворума у Уставном суду”, наводи Каварић.
Објашњава да би се постојањем ових органа покренули механизми утврђивања одговорности за нефункционално стање правосудних органа.
“Одговорност за овакво стање је на свим парламентарним партијама, које за више од три године нису успјеле да организују инстуционалну функционалност и ефикасност правосудне власти, као трећег државног стуба”, наводи наш саговорник.
Истиче да је разлог за ово покушај партија да на највише и најодговорније дужности покушају довести ускопартијски профилисане и неискусне кадрове који ће у првом плану чувати партијски а не јавни интерес.
Овакви кадрови, наводи он, тамо гдје су доведени већ су направили енормну и тешко надокнадиву штету и “на овај начин стање у правосуђу и штета од оваквог ђеловања политичких партија постаје видљива и свакодневна”.
“Стање у правосуђу тренутно је горе, него прије 30. августа 2020. године, јер иако је правосудни систем тада функционисао на централистичко.партијском принципу под потпуном контролом једне партије, али систем је ипак функционисао а обичан човјек и грађанин је имао некакву правну заштиту и некакву сигурност. За разлику од садашњег стања потпуне распуштености, несигурности и тоталне анархије, која ће брзо довести до тога да ће се грађани осјетити потпуно незаштићеним у остварењу правде а што ће опет довести до потпуне правне дезорјентисаности и анархије”, закључује Каварић.
Полицијска тортура још без правосудног епилога
Упркос озбиљним индицијама и медијским извјештајима да су поједини припадници полиције одговорни за озбиљне случајеве тортуре већ скоро пола године нема оптужница нити се зна је ли тужилаштво направило помак у истрази. Припадници Одсјека за посебну оперативну подршку Управе полиције у коме су били, под командом Мирка Бановића, Петар Лазовић, Предраг Јестровић, Југослав Раичевић, Слободан Мићковић, Иван Ђоковић, Иван Стаматовић, Жељко Радуновић, Дражен Мирановић, Сеад Лубодер, Вук Шуковић, Момо Мирковић, Мирко Ђукић, Милорад Митровић и Нешко Јаредић, судећи према налазима Еуропола и транскриптима разговора неких од њих, чинили су, присуствовали или су знали да се чине кривична ђела тортуре над ухапшеним људима. О томе свједоче фотографије објављене крајем марта ове године.
Но, иако је портал ‘Либертас’ објавио те фотографије, тужилаштво досад није указало на одговорне. Притом, остаје посебно питање и докле би се уопште и стигло у откривању могућих злођела да није било откривене комуникације преко апликације “Скај”.
Судећи по комуникацијама који су неки од поменутих полицајаца имали преко криптованих телефона, они су отимали људе и држали их у својим, такозваним штек становима, тукли их, стављали пиштољ у уста, мучили их струјом, гушили их, пријетили им и омаловажавали их и према њима нечовјечно поступали.
У изјави за Портал РТЦГ, адвокат Веселин Радуловић каже да је очигледно да Црна Гора не поштује у потпуности забрану мучења.
“Забрињава чињеница да је прошло скоро пола године од када је портал ‘Либертас’ објавио фотографије које су путем криптоване комуникације размјењивали припадници полиције и које показују да су они отимали и мучили одређена лица, али још нема никакве реакције надлежних органа. Када се има у виду да су те фотографије надлежним органима доступне већ више од двије године, онда је очигледно да Црна Гора не поштује у потпуности забрану мучења и другог злостављања у складу са међународним стандардима”, предочио је Радуловић.
На тај начин, каже, настављено је са праксом неђелотворних истрага и некажњивости која охрабрује и подстиче на понављање случајева полицијске тортуре.
“Држава које претендује да буде друштво владавине права мора ефиксано да идентификује, истажи, кривично гони и на крају казни све облике злостављања, посебно оне који долазе од службених лица. На жалост, у Црној Гори то још није случај и непосредни извршиоци тортуре и злостављања често остају некажњени, али и њихови претпостављени из самог врха хијерархије који их прикривају, омогућавају им да наставе са радом у служби и да наставе се злостављањем и кршењем људских права. Злостављачи и њихови претпостављени који их прикривају и штите не би смјели бити дио државног апарата и коначно утврђивање њихове одговорности би требало да буде један од важних задатака будуће извршне власти”, навео је Радуловић.
Како је крајем марта пренио портал Либертас, Петар Лазовић и Југослав Југо Раичевић причали су о томе са шефовима и припадницима криминалних група и неријетко им слали фотографије мучења људи.
Лазовић је, по досад прегледаним материјалима Еуропола, о својим “јуначким достигнућима“ и намјерама обавјештавао криминалце Радоја Звицера, Дарка Шарића, Николу Спасојевића, припадника Шарићеве криминалне организације, српским криминалцима Вељку Беливуку и Марку Миљковићу…
Тврди се и да се Југослав-Југо Раичевић хвалио како је батинао ухапшене висококотираном члану Шарићевог криминалног клана Милану Вучинићу, са ким је био у свакодневној комуникацији.
Петар Лазовић је у притвору од јула прошле године, али оптужница против њега још није потврђена.
Извор: РТЦГ
