Предсједник Демократске народне партије (ДНП) написао је у објави на друштвеним мрежама да ништа од овога не би било да је Томпсон добио Тринаестојулску награду.
,,Како се тога нисмо сјетили, Бог нас убио незнавене. Какав Бећир и Копривица, Томпсон је наша мјера, алал му прађедовска српска вјера. Награду би му уручио Андреј Пленковић, а група ,,антифашиста” би у знак подршке пјевала: ,,Ево зоре, ево дана, ево Јуре и Бобана”. Онда би неко од присутнх изрецитовао пјесму посвећену лауреату под називом: ,,Успаванка за Томпсона” која почиње строфама:
,,Кад порастем бићу Хитлер
И срицаћу расна словца
Нећу лопту, нећу кликер
Хоћу каму Јасеновца.
Кад порастем бићу Анте
Једва чекам баш тај земан
Да ми кличу команданте:
За хиподром ја сам спреман”
Сав разњежен Марко Перковић Томпсон би изгрлио рецитатора и саопштио да читав износ награде уплаћује у фонд за уклањање споменика Партизану борцу на Горци, како би на том мјесту подигли спменик Секули Дрљевићу у знак нераскидивих историјских веза између Црне Горе и Хрватске. Истовремено би обећао концерт у хотелу ..Оногошт”, гђе би посјетиоци могли да уживају у специјалитетима: ,,Принц Еуген” доручак за двоје, “Ханџар” бурек и сирница, Јасеновачки стек и јагњетина из Јадовна. Свечаност би се завршила поклањањем брода “Јадран” Хрватској у знак наше посвећености европским интеграцијама, којим би се добитник Тринаестојулске награде још увијек нашим морем вратио у лијепу њихову, док би ми остали овђе да се носимо у три лијепе. А онда би за петнаест дана дошла Северина на бесплатни концерт од 100 хиљада евра, огрнута црногорском заставом отпозади, да не добије какву упалу, и поручила окупљеној маси: ,,Не дај се Монтенегро, не дај се Србима, ја их знам најбоље, а и они мене!” Тад би се створили услови да јој одмах уруче ,,Мирослављево јеванђеље” за немјерљив допринос у раскринкавању мрачне стране Срба. А сљедећи Тринаести јул би славили 12. јула уз традиционални усклик:
,,Евива, евива,
Ти ниси ништа крива”
Ојха!-стоји у објави Кнежевића.
