Предсједник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић честитао је у свом стилу Дан независности Црне Горе а честитку је почео стиховима пјесме групе ,,Првљаво казалиште”: Нисам ја толико лош ко што круже гласине.
,,Ево искрено желим да честитам Дан независности, само ми помозите код кога прво да одем на честитку? Оћу ли код Љуба Миловића у његов ресторан у Грахову, но ме право да вам кажем срамота, не знам ниједну усташку пјесму које се тамо пјевају у част независности. Али бих се можда могао прошверцовати уз хит Мила Ђукановића Сулундарског: ,,Не може нам нико ништа јачи смо од Србије!” Или да одем код Радоја Звицера на честитку, но се бојим да ће ме самљет у зетску пљескавицу и окачит на Скај групу као Јосипа Лисац што качи на тик-ток рецепте за поховане жабе и гриловане мароканске скакавце. Није ми тешко да одем ни до спушког затвора и да у част независности уплатим кантину фамилији Лазовић и мом куму Катнићу који су бранили и одбранили ову земљу од нас српско – руских издајника и терориста. Ако треба свратићу и до Блажове хидроцентрале да се окупам у њој на мајски уранак уз пјесму: ,,Црна Горо капљо воде, струја нам код Блажа оде”. А није ми проблем ни да донирам плату фондацији ,,Запослимо синовце Душка Марковића”, дако и они отворе неки Урбан бистро у Крагујевцу гдје ће се уз традиционални црногорски доручак за боље варење на телевизорима пуштати тужна животна прича њиховог стрица који би расплакао и четворочлану породицу анаконди. Ако неко од ових што ми замјерају јер нисам честитао независност зна Милову адресу у Дубаију, спреман сам да закунем Алабара, као што га је онда мајка заклела да највише уложи у Црну Гору, да ме поведе до Мила, и да му честитам Дан његове независности уз скроман поклон: компилацију највећих хитова Јасне Миленковић Јами. Још ако би посла авион за Јами и мене, не би жалио да нас ракетирају јеменски Хути и да се срушимо у Црвено море. Таман да се ајкуле наједу, но какве сам среће, и оне би рекле: ,,Прво честитај независност, а онда да те пробамо.” Да е вјечна, добро ви учињело!”- стоји у честитки Кнежевића.
