Новим Законом о локалној самоуправи уводи се модел асиметричне децентрализације, којим се град дефинише као посебан облик јединице локалне самоуправе, уз јасно прописане услове за стицање таквог статуса.
Како је наведено у предлогу тог акта који је Влада понудила посланицима, статус града моћи ће да стекну општине које имају више од 10.000 становника, развијене кадровске капацитете и функцију економског, здравственог, туристичког, културног или образовног центра.
Додатни услови предвиђају да учешће сопствених прихода у укупним приходима општине у посљедњих пет година буде веће од 30 одсто, као и да органи локалне управе и јавне службе немају пореских и других дуговања према држави у континуитету од најмање двије године прије стицања статуса града.
Законом се градовима омогућава вршење ширих надлежности у областима примарне здравствене заштите, образовања, социјалне и дјечје заштите.
Наводи се да је суштина овог модела пажљиво и одговорно управљање процесом децентрализације, како би се обезбиједила дугорочна одрживост система државне управе и локалне самоуправе.
Предлог закона предвиђа и додатно прецизирање послова јединица локалне самоуправе у сарадњи са органима државне управе, уз усклађивање са посебним законима, док је посебан акценат стављен на европске интеграције, дигитализацију и развој аналитичког приступа заснованог на подацима.
Законом је предвиђено и средњорочно и годишње планирање рада локалне управе кроз доношење средњорочних и једногодишњих програма рада, са циљем очувања развојне компоненте локалних заједница и континуитета јавних политика.
Нова законска рјешења предвиђају и јачање транспарентности рада локалне самоуправе и непосредног учешћа грађана кроз скупштине грађана, јачање института грађанске иницијативе и обавезу спровођења јавних расправа.
Предвиђено је и формирање служби за европске интеграције и информационо-комуникационе технологије на локалном нивоу, као и успостављање Савјета за локалну самоуправу ради унапређења сарадње између државне управе и локалних самоуправа.
Законом се додатно уређују питања мјесних заједница, међуопштинске сарадње, управног надзора над јавним службама, процедуре надзора органа државне управе над општинама, као и састав и надлежности одбора повјереника.
Предвиђено је и успостављање посебног информационог система за праћење стања у области локалне самоуправе, који би требало да омогући прикупљање података о примјени прописа на локалном нивоу и извршавању законских обавеза.
“Циљ није наметање нових обавеза општинама, већ планско и аналитички засновано проширивање надлежности, за разлику од ранијих ад хок рјешења без адекватних процјена и података“, наведено је акту који је иницирало Министарство јавне управе, на чијем је челу Мараш Дукај.
Уводи се и обавеза предсједника општине да скупштини општине подноси посебне извјештаје о стању људских ресурса у органима локалне управе и јавним службама, примјени локалних прописа и ефектима локалних јавних политика.
Такође, како се додаје, и о утицају европских интеграција и коришћењу ЕУ фондова, имплементацији препорука државних органа и Државне ревизорске институције, статусу судских поступака, као и о примјени прописа који уређују учешће грађана у остваривању локалне самоуправе.
