Предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић казао је у петак да још увијек нијесу нађене 2.322 особе српске националности нестале током ратова деведесетих и додао да је “љут на међународне организације” које се “не труде да ријеше то питање”.
По његовим ријечима, више од 9.500 људи са простора бивше Југославије још се води као нестало, иако су прошле деценије од ратних сукоба и распада државе.
“Загреб и Приштина не желе да сарађују ни да поступају у складу са државним споразумима”, тврди Одаловић.
“Ми нећемо стати ни одустати”, казао је Одаловић на конференцији поводом Међународног дана несталих.
Замјеник предсједнице Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора Југославије Душко Челић критиковао је државне органе што још није донијет закон о несталима.
“Србија је једина земља у региону која је била погођена ратовима деведесетих, а није донијела Закон о несталим лицима”, казао је Челић.
Помоћница у Комесаријату за миграције и избјеглице Бојана Ћирић рекла је да ће запослени у тој установи учинити све шта је у њиховој моћи како би породице несталих дочекале дан када ће моћи достојанствено да сахране своје најмилије.
“Комесаријат за избјеглице упућује апел свима који су укључени у процес тражења несталих да се максимално ангажују како би породице могле да нађу свој мир и добију одговоре”, казала је Ћирић.
Владе земаља региона међусобно се оптужују да не раде довољно на проналажењу несталих и да нијесу спремне за сарадњу.
Током ратова деведесетих у бившој СФРЈ нестало је више од 35.000 особа, према подацима Међународног комитета Црвеног крста.
Према посљедњим јавно објављеним подацима Комитета из 2024. године, судбина готово 10.000 несталих особа није утврђена.
Оцењују да је то посљедица спорог процеса ексхумација и идентификација посмртних остатака, али и неспремности власти земаља региона да отворе војне и цивилне архиве.
извор: РСЕ
