У Црној Гори је прошле године забиљежен раст броја америчких туриста, али и даље не на жељеном нивоу, што се покушава ријешити кроз веће присуство црногорске туристичке понуде на америчком тржишту, рекла је у интервјуу за Глас Америке министарка туризма Симонида Кордић.
Кордић је претходних дана боравила у Њујорку, гдје се Црна Гора другу годину заредом представила на великом туристичком сајму познатом као „Сајам путовања и авантуре“.
Кордић очекује добру зимску и љетњу туристичку сезону у Црној Гори ове године, најављује увођење транзитних такси на једном од најпрометнијих путева у земљи, а истиче и да је неопходна модернизација аеродрома и диверсфикација туристичке понуде, те баланс између прихода и очувања потенцијала.
Црна Гора је други пут учествовала на сајму туризма у Њујорку. Какво је било интересовање овог пута и који су конкретни резултати прошлогодишњег првог учешћа на сајму?
Примјетно је да постоји једно значајно интересовање за Црну Гору као туристичку дестинацију у Америци. Америка је једно изузетно важно емитивно тржиште на које је нажалост обраћано релативно мало пажње од стране Црне Горе досад. На прошлогодишњем сајму, представљање Црне Горе је наишло на веома добар пријем и то се наравно показало и у бројкама. Имали смо значајан пораст броја посјетилаца из Сједињених Америчких Држава у 2024. години у односу на годину прије тога – раст од неких девет одсто, док је број ноћења америчких туриста порастао за готово 13 одсто. Те бројке показују да сваки инпут, свако ангажовање може да донесе значајан напредак. То наравно и даље није онај ниво који ми прижељкујемо и очекујемо и управо због тога желимо да интензивирамо наше присуство на америчком тржишту и кроз овај сајам, који је један од најзначајнијих и најрелевантнијих, али и кроз друге активности.
На сајму у Њујорку је овог пута било изузетно видљиво повећање интересовања посјетилаца за штанд Црне Горе. Имали смо и састанке са представницима Скај вејкешнс (Скy Вацатионс), једног од највећих туроператера који покрива и америчко тржиште. Уз то, постоји и наглашено интересовање за пројекат који смо почели у септембру и октобру прошле године, а који би требало да повеже регионална тржишта – значи Црну Гору, Бугарску, Грчку, постоји и интересовање и Србије и Босне и Херцеговине – кроз један пројекат са радним називом „Дестинатион Балканс“. Обједињавањем ових туристичких потенцијала постајемо референтни и компетитивнији на међународном тржишту, и на тај начин можемо лакше и ефикасније да задовољимо оно што су реалне потребе овако великих тржишта као што је Америка, и других удаљених тржишта као што је далеки исток и слично. Јасно је да они туристи који треба да путују 12 сати да би дошли на дестинацију, типично желе да обиђу више земаља и кроз ову сарадњу се максимализују потенцијали сваке од појединачних земаља. Наравно, за мене је посебно важна максимизација потенцијала Црне Горе и један директнији, маркентишки приступ на овим удаљеним тржиштима.
Које су то бројке које Црна Гора жели да види када су у питању амерички туристи и како Црна Гора у том погледу може да буде конкурента са популарним туристичим дестинацијама из свог сусједства, прије свега Хрватском?
-Црна Гора данас има такву структуру посјетилаца где амерички посетиоци чине нешто више од 4 одсто. Повећање тог постотка, које већ видимо – значи протеклих неколико година ми видимо непрестани раст броја туриста из САД – требало би да достигне један оптимални ниво који ће рефлектовати и интересовање америчког тржишта и абсорптивну моћ црногорског туризма. Ми имамо позицију на Медитерану која је слична оној коју имају наше сусједне земље, као што је Хрватска и друге медитеранске земље. Осим класичног туристичког пакета који подразумијева плажу сунце и море, све је веће интересовање на тржишту за друге врсте аутентичних искустава. Црна Гора може да понуди аутентичне садржаје у области гастрономије, еколошког амбијента, све је веће интересовање за активни туризам, хајкинг, бајкинг…Ми имамо те компаративне предности на које треба да обратимо пажњу и обраћамо пажњу.
И што је врло важно, да не западнемо у оне замке – а о томе се сада говори увелико у Европи – у које често западају много развијеније туристичке земље него што је Црна Гора, а то је претјерана оптерећеност туризмом. Врло је важно направити добар баланс и имати једну стратегију која је одржива и која прави квалитетан пакет у којем се максимизирају приходи, али се истовремено и чувају они потенцијали као што су природна средина, културно наслеђе, који заправо чине туристичку понуду. То је сложен систем који захтијева пажљиво планирање и то је оно на шта озбиљно обраћамо пажњу и желимо да дефинишемо наредних десет година, једним обимнијим стратешким документом – шта треба да буду тачни исходи наших активности како не би претјерани развој урушио систем, а с друге стране да обезбиједимо развој који ће омогућити отварање нових радних мјеста, који ће етаблирати Црну Гору на европском тржишту и јасно је профилисати на један квалитетан начин.
Да ли се довољно улаже у те предности Црне Горе, посебно ако претпоставимо да је много тих активности на сјеверу? Црна Гора се фокусира више на улагање у туристичку инфраструктуру на примирју. Да ли се довољно улаже у инфраструктуру на сјеверу?
-Досад се није довољно улагало. Све инвестиције су доминатно, не све, биле фокусиране на јужни део који се сада већ веома добро развијен. Црна Гора је већим дијелом препознатљива по својој јужној регији – чак 95 одсто укупног туристичког промета се одвија у том сектору. Највећи потенцијали у овом тренутку, а неки стратешки показатељи указују да ће они расти у скорој будућности, налази се заправо у том неразвијенијем дијелу Црне Горе. То је истовремено једна врста изазова, али потенцијала за веома озбиљна улагања. И са стране укупног привредној развоја, ми препознајемо да инвеститори могу имати врло озбиљне шансе за квалитетна улагања на сјеверу Црне Горе и врло је важно да у овој фази паметно управљамо и тим улагањима. На тај начин се проширује територијални опсег развијености ове привредне гране у Црној Гори и шири се временски опсег туристичких активности које су сада доминатно концентрисане на љетњи период и наравно на зимску сезону, јер је Црна Гора имала доста велика улагања и у области скијашког туризма. Ту и даље инвестирамо. Увођењем нових искустава и модерних туристичких садржаја, ми ширимо и сезону потенцијално на читаву годину.
-Да ли има интересовања већих америчких компанија за улагање у туристичку инфраструктуру у Црној Гори, посебно имајућу у виду рецимо планове Џереда Кушнера, зета предсједника Доналда Трампа, да гради велике пројекте у Албанији и Србији?
У Њујорку смо имали састанак са представницима градске управе који су задужени за међународну сарадњу, што укључује и економску. Мислим да није било довољно отворености и информисаности у том дијелу и према нашим потенцијалним америчким партнерима. Постоји одређено интересовање, поменули сте и спремност за улагање у нашем региону. И то је задатак и мог министарства, и других министарстава, да пре свега подигнемо свијест о потенцијалима који су заиста изванредни у Црној Гори, и отворимо врата квалитетним директним инвестицијама.
-За привлачење већег броја туриста, посебно из Америке и са Запада, неопходна је добра саобраћајна инфраструктура, прије свега авио доступност. У том погледу, Црна Гора, по броју авио линија, тренутно није конкурентна аеродромима у Тирани и Дубровнику. Да ли постоје планови да се дугорочно побољша авио доступност Црне Горе и ако постоје, на који начин?
За Црну Гору је авио доступност изузетно важна. С обзиром на географски положај и свеукупно путну инфраструктуру, Црна Гора дефакто има оперативни положај једне острвске земље. Током љетње туристичке сезоне имамо доста пристојну доступност, више од 40 земаља преко аеродрома у Подгорици и око 50 преко тиватског, али то није довољно. Због тога се ради на побољшању прије свега аеродромске инфраструтуре. Неопходно је да се аеродроми модернизују, да се писте прошире како би на крају могле да приме већи број путника. Ми увијек скрећемо пажњу на ту потребу, да се повећа број дестинација и летова, посебно директним према овим далеким тржиштима. Морам рећи и да су аеродроми током прошле године премашили свој максимум који је постигнут 2019. године. Влада већ ради на рјешавању модела управљања аеродромима и инвестирања у њихову модернизацију…Прије доласка у Њујорк сам имала састанке са колегама у Бугарској, у њиховим министарствима туризма и саобраћаја и договорено је стварање једне радне групе која би требало да омогући отварање директног љета између Софије и Црне Горе. Ту конекцију помињем јер она није само инструментална због бугарског емитивног тржишта, већ и да би потенцијал комбинације наше регионалне туристичке понуде могао да се реализује, ми морамо имати квалитетну директну авио везу. Унаприједили смо и број авио веза са Великом Британијом што је одмах дало резултате у смислу повећања броја туриста. Јасно је да је неопходно да се у том дијелу уложе средства и да се активностима које и ми спроводимо, омогући лакша доступност Црне Горе.
-Проблем у Црној Гори током љетње сезоне су и саобраћајне гужве. Ви сте крајем прошле године најавили да ћете тражити увођење транзитних такси током љетњих мјесеци, на најпрометнијем путу од Дебелог бријега до границе са Албанијом. Да ли је и даље план да се таква такса уведе и када би то могло да се догоди?
То наравно није трајно решење. Трајно рјешење би била изградња путне инфраструктуре која ће растеретити тај путни правац дуж Јадранске обале. Док се то не догоди, у том међу периоду је потребно регулисати тај путни правац и увођењем транзитних такси како би се те гужве смањиле. Ми смо на влади донијели одлуку о фомирању групе која би требало да припреми тај пројектни задатак наплате транзитних такси и спроведе га у ђело. Период наплате би трајао само током врхунца љетње туристичке сезоне, почињао би негђе у јуну и завршавао крајем августа и почетком септембра. Није идеја наравно да се пенализују наши гости, већ би такси били подложни само корисници нашег пута који су у транзиту. Значи сви гости који проводе више од 24 часа у Црној Гори не би били обавезни да плате таксу при изласку из Црне Горе. Модел је донекле да се дестимулише коришћење тог путног правца и усмјери тај транзит према другом правцу, који води од Требиња према Никшићу, Подгорици и даље према албанској граници, значи Божају, који је квалитетан у смислу путне инфраструктуре и много мање оптерећен. Повећањем интензитета транзита на том путном правцу би се донекле стимулисао развој малих и средњих бизниса.
-У Црној Гори је протеклих година забиљежен и значајан раст цијена, укључујући и у туризму. Шта се ради у туристичком сектору да се контролише раст цијена и да се због тога не губе туристи?
-Инфлација и доста неповољни геополитички услови су утицали на турбуленције на тржишту, и то се свакако осјећа и у туризму. Међутим, као земља која је прихватила модел тржишне економије, ми не можемо директно утицати на цијене. Не можемо прописивати цјеновник – немамо ту опцију и на то немамо законско право – и на тај начин директно ограничавати цијене. Постоје неки индиректни модели, кроз различите стимулативне мјере и мјере промоције, гдје се може на један начин усмјеравати тржишни ток. Један од проблема који заправо идентификујемо, није сама номинална цена неке услуге, него однос квалитета и цијене услуге. У оним ситуацијама гђе постоји квалитетна услуга, цијена најшеће не представља проблем. Али тамо где постоји дискрепанца између нивоа услуге и нивоа наплаћивања, ту се појављује проблем. Модел који заговарам и измјеном правилника ћемо ићи ка томе јесте и категоризација свих објеката који учествују у туристичкој привреди. Осим онога што је стандардно, као што су хотели и смјештајни капацитети, требало да се та врста категоризације прошири и на друге области – кафиће, ресторане, плаже. На тај начин се барем сугерише гостима какву врсту и какав ниво цијене и услуге могу да очекују у одређеном објекту. Најбитније је спречити ситуацију у којој постоји разлика између очекивања и онога што се добије као услуга у туризму. И увести ред и предвидивост и у тој области.
-У Црној Гори је, барем према подацима Свјетске банке, прошле године забиљежена слабија туристичка сезона. Каква су очекивања за ову сезону, прије свега љетњу, судећи барем по раним резервацијама?
-Прошле године смо током зимске сезоне имали једну незгодну ситуацију где нисмо имали ни један скијашки дан. Није било снијега, скијања и практично зимске сезоне. То је упалило све врсте аларма и министарство туризма је одмах кренуло у увођење и спровођење мјера којима ће се ублажити ефекти климатских промјена које можемо очекивати у било којој од наредних година. Већ смо обезбиједили средства и ушли у почетак пројекта вјештачког осњежавања на Савином куку, на Жабљаку. То је први пут у Црној Гори да се такав пројекат покренуо и да се ради. Тако да ћемо наредне сезоне барем имати почетне инсталације. Управо је то утицало на укупан резултат који је на крају био, према Монстату, барем на нивоу од 99,56 одсто у односу на 2023. године, тако да је љетња сезона била пристојна да тако кажем.
Врло је важно да препознамо оно што су свјетски изазови, да видимо да постоје климатске промјене, промјене укуса на тржишту, да диверсификујемо производ и што наш народ каже да не ставимо сва јаја у једну кошарицу. Зимска сезона је ове године јако добра, већ смо имали први показатеље који указују на то да сва скијалишта у Црној Гори јако добро раде и кренули смо у припрему љетње туристичке сезоне како би елиминисали неке изазове за које смо видели да утичу на свеукупан туристички промет. Транзитне таксе су једна од мјера, али постоје и друге којима се обезбјеђује неометан ток туристичке сезоне за љето ове године. Европска комисија за путовања препознаје Црну Гору као једну од најбоље оцијењених десетинација, заправо Црна Горе се налази међу десет најбоље оцијењених дестинација, док је према подацима Еуростата за јул и август прошле године, Црна Гора међу најбоље попуњеним дестинацијама у колективном смјештају. Ми имамо проблем са приватним смјештајем који је врло често у сивој зони, често квалитет и цијена не иду руку под руку и то је једна од ствари на којима треба да радимо. С друге стране, показатељи за зимску сезону и оно што видимо да су неки прелиминарни показатељи за љетњу сезону, ја вјерујем да ће ова година бити добра. Идеја је да радимо на томе да се туризам што је више могуће стабилизује, да се умање ефекти неизвијесности који су присутни свугђе у туристичкој индустрији и да диверсификујемо и прозивод и посебно тржишта.
