Доскорашњи предсједник Одбора директора Регионалног водовода Зоран Лакушић поручио је да тврдња професора Михаила Бурића да ископавање шљунка из корита Мораче „ама баш никакве везе нема“ са падом издашности извора Боље Сестре није у складу са налазима научних истраживања.
Лакушић је, реагујући на Бурићеву изјаву, навео да резултати рецензираног научног рада девет аутора, објављеног у децембру 2025. године у међународном часопису Hydrogeology Journal, указују на повезаност експлоатације алувијалних седимената из корита и са обала Мораче са нарушавањем система прихрањивања извора Боље Сестре.
„Не спорим да климатске промјене, сушни периоди, високе температуре и повећана евапотранспирација могу утицати на водни режим. Међутим, једно је указати на климатски фактор, а сасвим друго искључиво тврдити да вишегодишње вађење огромних количина шљунка, продубљивање корита Мораче, ископавање материјала са њених обала и снижавање нивоа подземних вода немају никакве везе са падом издашности извора“, навео је Лакушић.
Према његовим ријечима, управо је такав категоричан став споран јер, како тврди, постоје научни резултати који указују на другачији закључак.
Лакушић наводи да су аутори рада Зоран Стевановић, Милан Радуловић, Ханс Зојер, Вељко Мариновић, Бранислав Петровић, Горан Секулић, Хартмут Зојер, Голуб Ћулафић и Максим Матовић.
Он је казао да чињеница да вода из извора Боље Сестре истиче из кречњачких стијена сама по себи не искључује утицај Мораче и њеног алувијалног система.
„Боље Сестре јесу крашки извор и вода истиче из карбонатних стијена, али суштинско питање није само из које стијене вода истиче, већ одакле долази и на који начин се крашки систем прихрањује“, објаснио је Лакушић.
Према налазима које наводи, Боље Сестре су дефинисане као композитни крашко-алувијални водоносни систем са двоструким механизмом прихрањивања. Током влажног периода доминира крашко прихрањивање, док током сушног периода значајну улогу има алувијални водоносник повезан са Морачом.
Лакушић посебно указује на податке са подручја Грбаваца, гдје је, како наводи, регистровано снижавање нивоа подземних вода у бунарима за око 3,5 метара, док су бројни плитки бунари пресушили.
„Аутори тај пад повезују са продубљивањем корита Мораче и дугогодишњом експлоатацијом шљунка из корита и са његових обала“, навео је он.
Додатно, Лакушић истиче резултате трасеpског експеримента из априла 2021. године, који је, како тврди, показао подземну везу подручја Грбаваца са Бољим Сестрама.
„Натријум-флуоресцеин унесен на ободу Грбавачког поља регистрован је на изворишту након 64 сата“, навео је Лакушић, додајући да су истраживања обухватила и хидрогеолошка и хидрометријска мјерења, хидрохемијске и изотопске анализе, праћење подземних вода и прорачун водног биланса.
Он сматра да се резултати различитих научних метода не могу занемарити једном категоричном тврдњом.
„Када различите научне методе упућују у истом правцу, онда се њихови резултати не могу занемарити једном искључивом реченицом“, поручио је Лакушић.
Он истовремено наглашава да аутори истраживања нијесу занемарили климатске промјене, падавине, температуре и евапотранспирацију. Међутим, како наводи, указано је да други крашки извори у ширем региону нијесу забиљежили упоредив пад издашности, због чега климатски фактор сам по себи не објашњава драматичан пад издашности Бољих Сестара.
„Снажан пад издашности временски се поклапа са периодом интензивне експлоатације шљунка, продубљивања корита Мораче и ископавања алувијалног материјала са њених обала“, казао је Лакушић.
Он је поручио да ову тему не треба сводити на лични сукоб са професором Бурићем, већ да се ради о питању заштите једног од најважнијих изворишта у Црној Гори и сигурности водоснабдијевања црногорског приморја.
„Не желим да се ова тема сведе на личну полемику Михаила Бурића и Зорана Лакушића. Питање је много озбиљније, ради се о заштити једног од најважнијих изворишта у Црној Гори и сигурности водоснабдијевања Црногорског приморја“, навео је.
Лакушић је позвао стручну јавност да представи евентуална новија истраживања која би могла да оспоре постојеће налазе.
„Ако постоје новија научна истраживања која побијају налазе ових девет аутора, треба их представити јавности. Ако постоје мјерења која доказују да продубљивање корита Мораче, ископавање са њених обала и пад нивоа подземних вода немају утицаја на Боље Сестре, и њих треба објавити“, поручио је.
Према његовим ријечима, то би представљало озбиљну и корисну стручну расправу.
„Међутим, искључиву тврдњу да ископавање шљунка ‘ама баш никакве везе нема’ са Бољим Сестрама тешко је помирити са научним налазима који управо ту повезаност описују и поткрепљују различитим методама“, казао је Лакушић.
Он је упозорио и на, како је навео, могуће посљедице релативизовања научних налаза, посебно када је у питању наставак експлоатације шљунка и потенцијални утицај на животну средину.
„Бојим се да би релативизовање резултата истраживања могло отворити простор за наставак експлоатације шљунка без пуне процјене посљедица по Морачу, подземне воде и Боље Сестре“, навео је Лакушић.
Он је додао да се питање евентуално незаконито стеченог профита мора утврђивати на основу закона и чињеница, а не политичких или стручних оцјена.
На крају, Лакушић је поручио да о заштити изворишта морају одлучивати научни подаци, мјерења и јавни интерес.
„Боље Сестре су исувише важне за Црну Гору да би њихова будућност зависила од искључивих оцјена било ког појединца, ма какав стручни ауторитет имао. О њиховој заштити морају одлучивати наука, провјерљиви подаци, резултати мјерења и јавни интерес, а одговорност за девастацију Мораче мора се утврђивати на основу закона и чињеница“, закључио је Лакушић.
