ИНТЕРВЈУ: Предсједник Скупштине и лидер НСД о билансу власти шест година након пада ДПС-а, европском путу, помирењу и новом српском одговору
Шест година након промјене власти 30. августа 2020. године, Андрија Мандић у интервјуу за „Побједу“ оцјењује да је Црна Гора направила значајне помаке у економији и европским интеграцијама. Као резултате периода након промјене власти издваја раст плата и пензија, историјски минималну незапосленост, стабилну цијену електричне енергије и снажнију борбу против организованог криминала и корупције, док сам 30. август описује као историјску прекретницу и прву мирну смјену власти у Црној Гори.
Највећи дио разговора посвећен је концепту „Новог српског одговора за ново вријеме“. Мандић га кроз интервју додатно представља као надоградњу досадашње политике Нове српске демократије, посебно усмјерену на млађу генерацију. Истовремено наглашава да та политика не представља промјену курса, већ наставак политике која Црну Гору види као заједнички дом свих њених народа и грађана.
У интервјуу говори и о положају српског народа у Црној Гори, порукама са Фундине и односу према политичким и медијским центрима ван државе. Његов став је да српска политика у Црној Гори има сопствено историјско и политичко упориште и да се одлуке о будућности државе морају доносити у Црној Гори. Отвара и питање доношења новог Устава, статуса српског језика и других тема од посебне важности за српски народ у Црној Гори.
ПОБЈЕДА: Гдје се Црна Гора налази шест година након промјене власти 30. августа 2020. године?
МАНДИЋ: Црна Гора се данас налази пред самим уласком у Европску унију, пред остварењем циља који је давно прокламован и за који се, готово у континуитету, залаже 80% наших грађана. Наравно, повољна позиција у којој се сада налазимо није се магично створила, није дошла сама од себе, како би то неки недобронамјерни душебрижници данас рекли, већ је резултат преданог рада актуелне парламентарне већине и Владе Црне Горе, а ја бих се усудио да кажем: кључни замајац за остваривање политичког дијалога о ЕУ између власти и опозиције била је управо наша политика помирења.
За разлику од времена бившег режима, Црна Гора данас с пуним правом може да говори о својим успјесима. Избјегавам формулације попут “лидер у региону”, “прва земља региона” – такву реторику препуштам политичарима неког другог формата. За мене као предсједника Скупштине Црне Горе важно је да грађани наше државе истински боље живе. Важно је да смо заједно увећали плате и пензије, да је стопа незапослености на историјском минимум. Врло конкретно: нашим грађанима је веома важно да од 2021. године нисмо повећали цијену електричне енергије, изузетно одговорном и домаћинском политиком ЕПЦГ на чијем је челу наш Милутин Ђукановић. То су наши неоспорни резултати.
Али свакако, ја добро знам да се напредак једног друштва не мјери само његовим материјалним бољитком. Знам да је у друштвима попут нашег изузетно важна здрава духовна компонента, са свим њеним симболичким нијансама и значењима. Материјални напредак мора да има и свој дубљи смисао. Управо зато смо афирмисали И спроводимо политику помирења Црне Горе. Желимо да се реалистичном, паметном, трезвеном политиком лијече ране које су наношене овом народу готово читав један вијек, да се ископани ровови затрпавају, да се кроз реални дијалог и договор наше друштво унапређује и буде заиста боље. Велики је задатак пред нама, али сматрам да добри људи на крају увијек успију у свом науму.
ПОБЈЕДА: У међувремену је много урађено на европским интеграцијама, јер је држава на прагу ЕУ. Скупштина је уз висок степен сагласности усвојила ИБАР законе и уставне промјене, а изабране су и судије Уставног суда, и извршене бројне европске обавезе све у вашем мандату. У чему је тајна успјеха спремности на компромис власти и опозиције или је помогао и ЕУ притисак?
МАНДИЋ: Мислим да је кључ свега у томе што је данашња парламентарна већина, већим својим дијелом, настала из демократских кругова, а не из миљеа некадашњег комунистичког тоталитарног режима. Сматрам да све ове историјске резултате постижемо управо због тога што се према опозицији не понашамо као што се некада бивши режим понашао према нама. Дугорочно, само кроз помирење и братски договор биће могуће доносити будуће одлуке од посебне важности за Црну Гору и сматрам да је то љековито за нас као друштво.
ПОБЈЕДА: Да ли бисте понашање опозиције првенствено ДПС и ЕС описали конструктивним?
МАНДИЋ: Прије свега, за разлику од периода када су били на власти, ове опозиционе партије данас нису монолитне. Грађани све јасније примјећују да и у тим партијама, односно савезима, постоје различита мишљења и сматрам да је то добро. То говори о унутарпартијској демократији гдје људи слободно саопштавају властите ставове, а нико не руши заједничку организацију, нити прогони различити став као што се некада чинило код комуниста. Чак је за велику похвалу када разлике постану тако велике у посланичком клубу да ти растанци нису више праћени оним стандардним вокабуларом о отпадницима, издајницима, или чак најавом неког новог Голог отока, већ коректним и неувредљивим поштовањем разлика. То је оно што је мене посебно изненадило и та унутарпартијска демократија је показала да може да се успостави чак и код тако тоталитарних организација. Дакле, у сваком сегменту друштва, па тако и у политичким организацијама, имате људе који су природно конструктивни, и важно је да њихов број сваког дана расте.
Посао опозиције је да критикује власт и то је потпуно природно. Као дугогодишњи опозиционар, ја то веома добро знам, али ми је драго што смо ипак успјели да пронађемо минимум заједништва око оног питања које подржава 80% грађана.
ПОБЈЕДА: Да ли је, упркос тим резултатима, дошло и до суштинске промјене система?
МАНДИЋ: Промијенити систем, али и одређена неписана правила која постоје у друштву дубоко оптерећеном тоталитарном прошлошћу није посао само једне парламентарне већине или Владе. То је посао генерација. Много су зла тоталитарне идеологије нанијеле Црној Гори. Не само оног физичког, гдје су узимали људске животе, него и психолошког, које је нажалост генерацијско.
За свако оздрављење и опоравак неопходно је вријеме и предан рад, а то је свакако наша намјера. Дакле, наша политика помирења уопште није некакав на брзу руку смишљени, једнократни предизборни програм, већ истинска платформа за изградњу здравих темеља Црне Горе
ПОБЈЕДА: Представнике власти након 2020. године често називају „ослободиоцима“. Може ли таква терминологија, како тврде бројни аналитичари, додатно дијелити друштво и дио грађана стављати у позицију поражене стране? На који начин превазићи подјеле и успоставити политику помирења?
МАНДИЋ: Као што сам раније рекао, задатак опозиције је да критикује власт. Саставни дио тога је да опозиција, кује и употребљава термине којима би лакше мобилисали властите присталице. Међутим, ја мислим да сличне исхитрене реторичке технике данас не могу да узму маха, да су штетне и за оне који их пласирају. Управо због тога смо кренули у превазилажење подјела из прошлости. При руци нам је веома једноставан темељ – можемо да другачије мислимо о прошлости, али будућност наше дјеце нам је заједничка. Та будућност нас обавезује, и у том смислу сви треба да будемо „ослободиоци“.
Имајући то у виду, Нова српска демократија ће у септембру имати разговоре са колегама, превасходно из парламентарне већине, али и свима који би жељели да буду дио декларације о помирењу и заједништву у европској Црној Гори.
ПОБЈЕДА: Када се подвуче црта, која су најважнија обећања из 2020. године испуњена, а која нијесу?
МАНДИЋ: Са ове дистанце, доста људи који су активни у политичком животу Црне Горе желе да оном знаменитом 30. августу додају елементе које он на срећу или на жалост, није имао. И једна и друга страна политичког спектра у Црној Гори том историјском датуму додају својеврсну мистичну моћ, јер је тај дан уистину био прекретница у Црној Гори – по први пут у њеној историји, власт је промијењена мирним путем.
Дио те мистичности 30. августа долази и од чињенице што су њему претходиле величанствене народне литије, које су на улице Црне Горе извеле стотине хиљада људи, нешто незапамћено у нашој историји.
Ако заиста хоћемо да подвучемо црту, тачка тадашњег обједињења био је однос према светињама Српске православне цркве. Ту се могло видјети да ли сте за то да група појединаца која себе назива државом задржи толику моћ да може не само да уређује политичку, већ и вјерску збиљу. Ту се, дакле, постављало елементарно питање људске и народне слободе, и народ је на њега литијама достојно одговорио.
Свакако, након промјене власти – прво и најважније – стигла је слобода. Сјетите се нашег друштва прије 30. августа, кад је већина грађана била увјерена да их прислушкује тајна полиција, да ће њихове породице и егзистенција бити угрожени ако власт посумња да су они против ње. Запослени у државним службама, јавним предузећима, војсци и полицији били су под сталном уцјеном и притиском да ће остати без посла ако их терен не региструје као подржаваоце владајућих партија. Тога данас више нема, сви су људи слободни и могу да праве властите изборе какве год желе. Једино ограничење је оно да сви морамо поштовати законе и да они морају важити подједнако за сваког грђанина. Ко ће подржавати коју политичку опцију и како ће ко гласати на изборима, то је лична ствар и право сваког човјека слободне, а вјерујем, ускоро и помирене Црне Горе.
Такође, данас је много снажнија борба против организованог криминала и корупције, економске реформе су вишеструко повећале животни стандард грађана, добили су прилику за запослење људи који су 30 година били дискриминисани. Општепознато је да су на бироима за запошљавање доминантно били моји сународници, припадници српског народа. Таква дискриминација више није могућа. Много тога је започето и спроводи се. Да ли је могло брже? Сигурно да јесте. Прве три године прошле су у разним политичким експериментима, али је са формирањем актуелне парламентарне већине поново успостављена здрава политичка пракса и имамо кохерентне политике са главним циљем – бољег живота наших грађана.
ПОБЈЕДА: Да ли се промјена у појединим областима свела на смјену људи и нову расподјелу политичке моћи?
МАНДИЋ: Нисам сагласан са том тврдњом, посебно ако се у обзир узму резултати из конкретних области попут енергетике и туризма. Ова сезона је већ проглашена рекордном и историјском за Црну Гору, што је свакако добра вијест за све грађане, а са друге стране снажан развојни замах који спроводи ЕПЦГ ствара нове пословне прилике за хиљаде људи. Заиста сам увјерен да је наша земља постала примјер како се спроводи зелена енергетска транзиција.
У овом времену слободе више нико не може да противзаконито смјењује људе, а да притом изостану заштита надлежних судских институција и подршка медија. Свака злоупотреба власти и политичке моћи се кажњава, а на изборима се плаћа скупа цијена за оне који истрајавају на таквом понашанју.
ПОБЈЕДА: У Беранама сте представили „Нови српски одговор за ново вријеме“. Шта та политика конкретно подразумијева и по чему се разликује од досадашњег програма и дјеловања Нове српске демократије?
МАНДИЋ: Данашње вођење политике не може бити исто као прије сто или прије двадесет година. Нове генерације које стасавају у Црној Гори својим идејама и животним потребама разликују се од претходних. Нашим прецима је велики идеал био да се ослободе окупације и да прехране породицу. Данашња млада генерација од живота тражи много више: они желе да живе у слободном друштву, да имају сигуран и добро плаћен посао, њихове жеље да упознају друге народе и државе веома су наглашене, на много вишем нивоу су им потребе за културним и спортским садржајима који треба да испуњавају њихове животе. А шта је наша борба и наш нови одговор: да им омогућимо да то све могу да задовоље у Црној Гори, не напуштајући земљу својих предака.
Свака озбиљна странка на свијету мора помно да прати развој политичких дешавања, а посебно у данашњем дигиталном свијету, гдје се околности мијењају готово на дневном нивоу.
Поносан сам што могу рећи да је Нови српски одговор у великом дијелу и пројекат наших младих кадрова, за које често кажем да су нешто најбоље на политичкој сцени Црне Горе.
ПОБЈЕДА: Да ли „Нови српски одговор“ представља промјену политичког курса и прилагођавање европском путу Црне Горе или само нови начин остваривања раније постављених циљева?
МАНДИЋ: Као што сам већ рекао у одговору на претходно питање, Нови српски одговор је надоградња дубоко укоријењене политике наше странке. Пратимо оне координате које пред нас стављају наши бирачи, а један од кључних постулата свакако јесте чињеница да је Црна Гора некада била српска, а данас је и српска. Она је данас дом свих својих грађана – Срба, Црногораца, Албанаца, Бошњака, Муслимана, Хрвата и других. Дакле, то није никаква промјена курса, а није ни дневнополитичко прилагођавање, него уважавање наших понајбољих слободарских традиција.
ПОБЈЕДА: Поручили сте да то није политика освете, искључивости и понижавања других, већ политика самопоштовања, сарадње и одговорности. Како ће се такво опредјељење конкретно показати у односу према грађанима који не припадају српском народу?
МАНДИЋ: Ја мислим да смо ми, како се то обично каже, братску руку искрено испружили. Српски народ у Црној Гори ни са ким не жели да се свађа. Ми смо овдје своји на своме и желимо да градимо заједнички дом, на здравим темељима. Полако, али сигурно, тај темељ се формира. Постоје још сегменти који се морају ријешити, како би се исправиле неправде нанешене током 30 година владавине бившег режима, али ништа није неоствариво. Наша политика је исправна. Наша политика је здрава. Наша политика окупља и управо зато ће и побиједити.
ПОБЈЕДА: У говору на Фундини, који су многи назвали историјским, казали сте да нико нема право да Србима у Црној Гори мјери српство, као и да ће се одлуке о будућности државе доносити у Црној Гори. То су многи видјели као отклон од Београда. Да ли је та порука упућена једној или више адреса у Црној Гори и сусједству?
МАНДИЋ: Сматрам да је та порука универзална, из простог разлога што Српство у Црној Гори није увозни производ. Обиђите наше цркве, посебно по старој Црној Гори И приморју, и видјећете на старим фрескама Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немању и Светог Саву. Нису они на тим фрескама накнадно досликавани, него су их преци данашњих Црногораца тако уважили и поштовали. Тако су их овјековјечили. Завјет на коме се успоставила некадашња епска Црна Гора је готово триста година носио идеју ослобођења и уједињења, а о том завјету је много боље говорио онај који је био најбољи у свим нашим генерацијама – Петар ИИ Петровиц Његош. Заправо, он нам је најпрецизније дефинисао народну вертикалу, и од Цетиња крајем седамнаестог вијека до Божића 1916. године на Мојковцу трајала је једна велика идеја и свједочанство које је својим значајем далеко надрасло бројност заједнице која је исписала најљепше странице наше историје. То треба да буде И нека врста наше данашње политичке граматике.
Управо зато је наше Српство изворно, ааутентично. Ми се веома поносимо прецима и Црном Гором, и управо зато сам послао поруку да нама овдје нико неће издавати сертификате да ли смо довољно Срби. Не тражимо право за нас да ми другима држимо било каква предавања на ову тему, али не прихватамо да то нама ради било ко други.
ПОБЈЕДА: Да ли поруке са Фундине значе и да српски народ у Црној Гори треба да води аутономну политику, независну од власти, политичких структура и медијских центара у Београду? Знате ли да у Црној Гори 20 година чекамо на такву поруку лидера српске странке?
МАНДИЋ: Као што сам дјелимично одговорио у претходном питању, Српство у Црној Гори није наметнуто, није стигло кроз било какав политички манифест. Оно није идеологија, већ дубински осјећај припадности народу који има велику и богату историју.
Примијетио сам да се ових дана у политичком дискурсу помало насилно форсирају термини попут интегрализма и полицентризма и да се на такав начин сада покушава створити још једна подјела међу српским народом, ваљда у настојању да се оних “Двадесет српских подела” које је описао Душан Ковачевић, увећа за још једну.
Мислим да је српски народ препознао да је таква подјела данас у потпуности вјештачки креирана и да, за разлику од оних у прошлости, иза себе заиста нема никакав темељ.
Нисам човјек који дијели, већ који увијек обједињује. То сам кроз своју политичку каријеру показао небројено пута, јер је странка на чијем сам челу увијек тежила да прави што шира и чвршћа савезништва.
Вјерујем да би за све много здравије било да имамо мало више слуха и разумијевања једни за друге. Као што видите, ја на разне оркестриране кампање уопште не желим да одговарам, јер као српски политичар не желим да будем учесник било каквих акција које за циљ имају рушење интереса српског народа. Српски народ је много шири, већи и неуопредиво значајнији од Андрије Мандића и свих других српских политичких функционера, али и оних који све чешће желе да се оките неким грандиозним титулама.
ПОБЈЕДА: Како одговарате на оптужбе дијела некадашњих савезника да сте доласком на мјесто предсједника Скупштине ублажили или напустили раније ставове и да „Нови српски одговор“ више одговара Вашој садашњој функцији него интересима српског народа?
МАНДИЋ: Прије свега, политичка сцена није судница гдје Нова српска демократија или ја морамо да полажемо рачуне другим политичким странкама. Једини рачун полажемо пред српским народом и грађанима Црне Горе који нам поклањају своје повјерење на изборима, а вјерујте ми, они су ту, иза ћошка, па ће народ све рећи. Тачно је: ми не представљамо “све Србе”, али представљамо многе Србе у Црној Гори, а резултати локалних избора у Никшићу свједоче о томе да нашу политику подржава и велики број грађана који се тако не изјашњавају, јер сматрају да је наш пут онај који води у бољу будућност.
Из поштовања према етаблираности вашег листа у Црној Гори, морам искористити овај интервју и да кажем да српски народ не мора да брине – јер ће у наредних пар мјесеци бити реализоване веома важне ствари за наш народ у нашој Црној Гори.
ПОБЈЕДА: Најавили сте да би Црна Гора након уласка у Европску унију могла добити нови Устав. Шта би у њему требало промијенити и због чега се најосјетљивија уставна и идентитетска питања остављају за период након приступања ЕУ?
МАНДИЋ: Као што можемо видјети кроз уставне измјене које смо завршили, али и оне које предстоје, има много елемената који говоре да овај Устав не задовољава високе европске стандарде. То нису недостаци које уочавамо само ми, него нам свако мало неко нам из Брисела каже – ваш Устав није добар у том и том сегменту.
Свакако, један од круцијалних сегмената новог Устава биће рјешавање основног проблема садашњег Устава – да се за промјену појединих чланова уводи другачија процедура и другачија већина од оне којом је Устав изгласан. То су тешке злоупотребе одређене већине створене у једном очигледно недемократском времену. Та већина је жељела да за себе преузме право да новим генерацијама и већинама које ће се формирати трајно наметне властито решење. Једно од тих наметнутих решења је и статус српског језика, који је у садашњем Уставу могуће измијенити само у теорији. Иако смо то више пута саопштили, волио бих и овим путем да подвучем – за измјену одређених чланова Устава, међу којима је и онај који третира службени језик, осим 2/3 подршке у парламенту, неопходна је 3/5 подршка свих уписаних бирача на референдуму. Пластично преведено, за такву измјену је потребно око 325 хиљада гласова подршке.
Како би свима било јасније о каквим цифрама говоримо, највећи број гласова икада забиљежен у историји Црне Горе на неком гласању од увођења вишестраначја било је 266.273 гласова за стварање заједничке државе Савезне Републике Југославије на референдуму 1992. године.
Дакле, овај крајње некоректни, недемократски маневар политичара који су израсли из тоталитарног система мора се исправити и зато је наша замисао да Црна Гора оздрави, буде држава свих грађана и као прва наредна чланица Европске уније добије Устав који ће у потпуности осликавати жеље и воље грађана Црне Горе.
ПОБЈЕДА: Да ли одлагање питања статуса српског језика, држављанства и државних симбола до уласка у ЕУ практично значи суспензију тог дијела изборног програма Нове српске демократије због већег државног интереса чланства Црне Горе у Европској унији ?
МАНДИЋ: У нашем програму, од оснивања 2008. године, пише да се наша странка залаже за учлањење Црне Горе у ЕУ. Ми смо надомак циља којим реализујемо један дио нашег страначког програма, а Уставотворна Скупштина ће нам обезбиједити потребан алат да реализујемо и друге циљеве. Ми смо легалисти, не револуционари, и желимо да кроз демократске процедуре дођемо до одрживих рјешења. Видите колико апсурдно данас звучи да су некадашњи уставотворци доносили Устав једном већином, а прописивали другачију, готово немогућу већину за његову измјену. То неодољиво подсјећа на онај злогласни комунистички слоган: право на револуцију је некада постојало, али више не треба да постоји.
Замислите колико су то били историјски неодговорни и себични људи. Они су вјеровали да баш они располажу правом да свим будућим генерацијама вежу руке рјешењима која су можда била прикладна њиховој генерацији. Срећом, прошло је вријеме тоталитараца који су обољели од значаја, а лажно се представљали да су демократе. Надам се И вјерујем: свануло је јутро за нову Црну Гору.
Извор: Понједа
