Током љета би требао да буде изабран извођач радова на другој фази ауто-пута а ако све буде ишло по пројекцијама ЕБРД и Монтепута, у другој половини године би требали да почну припремни радови за изградњу друге дионице, казала је за портал ,,Борба” министарка саобраћаја Маја Вукићевић.
Говорила је и о најављеној изградњи заобилазнице око Будве и казала да ће она бити дуга око 9.3 км и повезаће се са магистралним путем у зони Марковића, односно Ластве Грбаљске
„Изградњом ове саобраћајнице, цјелокупан саобраћај који транзитира из Подгорице ка Котору, Тивту и Херцег Новом биће усмјерен на обилазницу око Будве, чиме ће се значајно смањити вријеме путовања, саобраћајне гужве, повећати ниво безбједности саобраћаја и унаприједити туристичка понуда дуж приморја“, казала је Вукићевићева.
Додаје да се годинама суочавамо са истим проблемима када је ријеч о саобраћају током сезоне тако да то нису нове ситуације.
„Међутим, реализацијом обилазнице око Будве и наставком изградње ауто-пута, сигурно је да ће у будућности гужве на путевима бити смањене, а ниво безбједности саобраћаја подигнут на виши ниво“, јасна је министарка за Борбу.
Борба: У недавном саопштењу навели сте да ће у другој половини године бити настављени радови на аутопуту Принцеза Ксенија, према пројекцијама ЕБРД-а. Можете ли појаснити шта тачно подразумијева та фаза и шта грађани могу конкретно да очекују до краја године?
Као што знате, Влада Црне Горе и Монтепут планирају другу фазу ауто-пута у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), која пружа подршку овом пројекту. С обзиром на то да се пројекат дијелом финансира из кредитних средстава ЕБРД-а, свака фаза тендерског поступка мора добити сагласност управо од представника Европске банке за обнову и развој.
Пред расписивање главног тендера добили смо пројекцију даљих корака, према којој би током љета требало да буде изабран извођач радова на другој фази ауто-пута. Монтепут нас је обавијестио да су, на захтјев заинтересованих компанија, одлучили да продуже тендер за петнаест дана. Уколико све буде ишло према пројекцијама ЕБРД и Монтепута, у другој половини године требало би да почну припремни радови.
Борба: Монтепут је најавио изградњу заобилазнице око Будве, што је изузетно важна вијест за југ Црне Горе. У којој је фази та иницијатива и колико је Министарство саобраћаја имало улогу у покретању овог пројекта?
У циљу стварања предуслова за расписивање јавног позива за избор извођача радова за израду пројектне документације и извођење радова на обилазници Будва, као дијелу брзе саобраћајнице дуж Црногорског приморја, Министарство саобраћаја је иницирало технички ребаланс буџета којим су обезбијеђена средства за овај пројекат.
На основу идејног рјешења, обилазница Будва, као дио брзе саобраћајнице дуж Црногорског приморја која је дио европске мреже путева, биће дуга око 9,3 км и повезаће се са магистралним путем у зони Марковића, односно Ластве Грбаљске. Изградњом ове саобраћајнице, цјелокупан саобраћај који транзитира из Подгорице ка Котору, Тивту и Херцег Новом биће усмјерен на обилазницу око Будве, чиме ће се значајно смањити вријеме путовања, саобраћајне гужве, повећати ниво безбједности саобраћаја и унаприједити туристичка понуда дуж приморја.
На овој дионици планиране су двије петље – у Марковићима (петља Будва) као веза са магистралним путем Подгорица – Будва, и у Ластви Грбаљској (петља Братешићи) као веза са магистралним путем Будва – Тиват, осам мостова укупне дужине 1,74 км и два тунела укупне дужине 3,98 км.
Пројекат ће бити финансиран из капиталног буџета, а за његову реализацију задужен је Монтепут д.о.о. На основу пројекција Монтепута, јавни позив за избор извођача радова очекује се до краја јуна ове године, а потписивање уговора са извођачем до краја године, уколико не буде жалби на поступак јавне набавке.
Борба: Колико ће реализација ова два капитална пројекта – аутопут и заобилазница – утицати на бољу проточност саобраћаја, али и на туризам и привреду, посебно током љетње сезоне?
Црна Гора је релативно касно, у односу на регион, почела да развија своју путну мрежу. Међутим, оно чиме се можемо похвалити јесте да смо у претходних неколико мјесеци припремили кључне пројекте и, без обзира на то хоће ли сви бити започети или завршени током овог мандата, важно је да их имамо, да су спремни и да ће их неко наставити реализовати. Сигурно је да ће Црна Гора у будућности имати много развијенију саобраћајну инфраструктуру.
Годинама се суочавамо са истим проблемима када је ријеч о саобраћају током сезоне, тако да то нису нове ситуације. Међутим, реализацијом обилазнице око Будве и наставком изградње ауто-пута, сигурно је да ће у будућности гужве на путевима бити смањене, а ниво безбједности саобраћаја подигнут на виши ниво.
Борба: Када говоримо о регионалној сарадњи, посебно са Србијом, постоје ли конкретни планови за унапређење саобраћајне повезаности – било кроз нове инфраструктурне пројекте, било кроз заједничке иницијативе и стратешке договоре?
Сарадња са Србијом, посебно са Министарством саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре, је одлична, а добра је и сарадња између наших компанија из сектора саобраћаја. То потврђују и договори о отпису дугова Жељезничком превозу и Монтецаргу. Црна Гора и Србија су још прије неколико година потписале Споразум о сарадњи за пројекте од значаја за обје државе, којим је предвиђено и формирање заједничке комисије. У Србији је недавно формирана нова Влада, а на дужност је ступила нова министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре, и вјерујем да ћемо ускоро реализовати заједнички састанак.
Борба: На који начин Министарство сарађује са европским партнерима и финансијским институцијама попут ЕБРД-а када је ријеч о дугорочном планирању и финансирању кључних саобраћајних пројеката?
Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је један од најважнијих партнера Црне Горе када су у питању инфраструктурни пројекти. Министарство саобраћаја сарађује са ЕБРД-ом на више значајних пројеката, и захвални смо за подршку коју у том смислу имамо. Међутим, сматрам да Црна Гора треба да тражи и друге моделе финансирања, како би се убрзала реализација свих пројеката које имамо у плану. Такође, постоје најаве о међудржавним споразумима са појединим државама ЕУ које су исказале интересовање за сарадњу на инфраструктурним пројектима, и очекујем да ћемо и на тај начин успјешније реализовати пројекте од јавног интереса.
Борба: За крај, који су, по Вашем мишљењу, главни изазови са којима се Министарство суочава у имплементацији великих инфраструктурних пројеката, и како планирате да их превазиђете?
Највећи изазов је што не зависи увијек све од самог Министарства. Чак и када урадимо све што је до нас, може доћи до пролонгирања изградње или завршетка пројекта. Изградња саобраћајне инфраструктуре захтијева вријеме, не може се завршити преко ноћи и обухвата више фаза. Да би један пројекат био реализован, потребно је спровести низ активности, које зависе од више фактора- просторно-планских услова, израде техничке документације, избора пројектанта, ревидента, извођача радова, наџора, комисије за технички преглед, спровођења поступка експропријације, израде и усвајања елабората о утицају на животну средину и других законом прописаних процедура. Често те активности не зависе од воље и спремности инвеститора.
Потребно нам је стрпљење, али вјерујем да ћемо преданим и одговорним радом успјети да изградимо бољу саобраћајну мрежу. Имамо неколико активних пројеката широм Црне Горе, неки ће ускоро бити завршени, посебно на сјеверу земље, гђе радимо на реконструкцији путне мреже која је дуго била запостављена. Наравно, ту су и пројекти на југу. Често се говори о булевару Јаз – Тиват и негодовањима због гужви, што у потпуности разумијем. Ипак, морам истаћи да је тај пројекат започела 43. Влада у августу 2023. године и да је већ тада било познато да се неће завршити прије прве половине 2026. године. Почетак радова је био успорен и због неријешених имовинско-правних односа.
