На скупштинској расправи о одлуци о парламентарној истрази и формирању анкетног одбора ради прикупљања информација о поступању државних органа и других субјеката у случају политички мотивисаних убистава од увођења вишестраначја до данас, предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић је казао да је уставни основ за покретање истраге садржан у томе да је слобода говора и ријечи тековина демократског друштва, у чијем креирању кључну улогу има Скупштина.
,,Деценијски проблем Црне Горе био је такозвани шверц цигарета, хероина и кокаина, организовани криминал и политички мотивисана убиства. Испливавали су докази о умијешаности тадашњег режима у криминалну активност због које су животи немалог броја грађана завршавани убиствима“, казао је предсједник Скупштине Андрија Мандић.
Отуд је, додао је, од јавног интереса прикупљање чињеница о свему томе.
„То је од пресудног значаја за јачање демократије и слободе говора, и управо Скупштини припада да прикупи адекватна сазнања и чињенице којима ће се бавити овај анкетни одбор“, нагласио је.
Послове шверца, казао је, обављали су људи који је требало да се боре против тога, при чему је бившу власт оптужио да стоји иза ‘шкаљарског’ и ‘кавачког клана’.
„Иза тога је стајала злогласна седма управа државне безбједности“, рекао је Мандић.
Мандић је потом говорио, између осталог, о убиствима Павла Булатовића и Душка Јовановића, те нападу на Оливеру Лакић, Лидију Никчевић, Жељка Ивановића и Туфика Софтића.
Мандић је рекао и да је уставни основ за покретање истраге садржан у члану 109 Устава Црне Горе.
„Слобода говора, поготово слобода исказане ријечи носилаца јавних функција и медија је тековина демократског друштва у чијем креирању кључну улоги има Скупштина. Деценијски проблем Црне Горе је шверц цигарета, хероина, кокаина… а деценијама уназад су испливавали докази о умијешаности тадашњег режима у ове активности“, поручио је Мандић.
Како је истакао, од пресудног значаја за развој демократије је да се у Скупштини Црне Горе прикупе адекватна сазнања о случајевима којима би се бавио одбор.
„У циљу отклона од политика, неопходно је прикупити чињенице и покренути политичке и друге одговорности уколико истрага на то буде упућивала“, поручио је и додао да јавност мора бити упозната са догађајима који су за циљ имале омогућаванеј радњи за све о шверцу чији је покорвитељ био бивши режим.
Према његовим ријечима, Скупштина је пратила шта су радили правосудни органи и „веома су незадовољни“.
„Много је људи страдало и нисмо добили одговор од стране правосудних органа да је правда задовољена што се тиче кључних налогодаваца за вршење свих кривичних дјела. Проблем нашег организованог криминала није био само тај што су убијали људе и шверцовали, већ то што су тај посао организовали људи који су требали томе да се супроставе. Заправо, то су били људи из бившег режима који су створили ове кланове – шкаљарски и кавачки, по којима се Црна Гора препознаје на мапи Европе. Наш криминал није самоникли, већ га је организовала некадашња Служба државне безбиједности, злогласна Седма управа“, поручио је Мандић и додао да Црна Гора не може бити дио Европске уније (ЕУ) ако не ријеши проблем организованог криминала и корупције.
Шеф парламента је истакао да се „мора почети од црних ‘тројки’“.
„Афера ‘црне тројке’ је дошла у јавност 2013. године. Знали смо да неко пребија људе у Црној Гори, али је дошла у жижу јавности изјавом бившег полицајца Брајушка Брајушковића који је као некадашњи припадник САЈ-а казао да је био на челу једне од (Веселин) Вељовићевих црних тројки ооје су за циљ имале пребијање и застрашивање опозиционих политичара и новинара“, саопштио је.
Мандић је казао да сама чињеница да је саслушања везана за аферу „црне тројке“ водио некадашњи замјеник основног државног тужиоца, а касније специјални тужилац Саша Чађеновић против ког је формиран предмет СДТ-а за противзаконити утицај говори много о томе колико је режим чувао „монструме који су за њега обављали најпрљавији посао „
„Није нама толико битан неки батинаш, колико онај ко је стајао иза њега. Ево у Вишем суду траје процес против некадашнејг шефа Седме управе Зорана Лазовића. Погледајте публику кад он улази на суђење. Препознаћете највећи број оних које прозива Брајушковић. Када упоредимо са причом о црвеним береткама у Србији, није тешко да уочимо сличност, јер иста рука стоји иза њих – рука Вукашина Мараша. Њега и његових партнера из Србије. Чађеновић је тада саслушавао Веселина Вељовића и Миљана Перовића, команданта САЈ-а, а ти људи су наставили да ведре и облаче сектором безбједности све до промјена 2020. године“, истакао је Мандић.
„Афера ‘црне тројке’ је добила надоградњу у случају ‘државни удар’. Паралелно са тим случајем, водио се процес против Небојше Медојевића у ком је он ослобођен“, саопштио је Мандић.
Шеф парламента се осврнуо и на случај убиства Павла Булатовића, али и пребијања и убиства Душка Јовановића.
„Новинарка Оливера Лакић је у марту 2020. године била претучена на истом мјесту на ком је 2018. рањена испед улаза зграде у ком живи. Због приејтни Лакић, њеној ћерки и ћеркиној цимерки процесуиран је службеник полиције близак Вељовићу, Миленко Рабреновић. Суђење Рабреновићу је обиљежило велико интересовање предсједнцие Врховног суда Весне Меденице. Новинарка ‘Дана’ Лидија Никчевић претучена је испред дописништва тог листа у Никшићу. Новинар Жељко Ивановић у раним јутарњим часовима 2007. године ударен је дрвеном бејзбол палицом по глави и тијелу и да није пружио отпор вјероватно би му живот био угрожен. Новинар Туфик Софтић је 2007. године усљед пребијања смјештен у болницу…“, истакао је Мандић и додао да су то само нека дјела о којима треба да се бави анкетни одбор.
