Преносимо интегрално интервју предсједника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића који је дао ,,Политици”:
-Често истичете да је Црна Гора данас уједињена око идеје помирења. Да ли сматрате да је то истински постигнуто након година дубоких подјела?
Након тридесет година подјела, поларизације и бићу слободан да кажем – отвореног распиривања нетрпељивости од стране бившег режима, циљ помирења који сам поставио након избора 2023. године није био нимало једноставан, али сматрам да је Црна Гора кренула у правом смјеру.
Драго ми је што су и колеге из парламентарне већине увидјеле да је идеја помирења темељ будућности ове земље и један од кључних фактора стабилности која нам је сада неопходна више него икада прије. Посебно сам поносан што смо формирањем парламентарне већине 2023. године успјели да ујединимо Црну Гору око кључног спољнополитичког циља какав је чланство у Европској унији, јер је то пут ка бољем животном стандарду и једнаким могућностима за све заједнице у Црној Гори.
Такође се трудимо да наш примјер буде подстрек и за друге земље Балкана, гдје посебно истичем Србију, која је данас економски и индустријски лидер у региону. Лично бих највише волио да све државе Западног Балкана истовремено приступе Европској унији, јер је то спољнополитички циљ сваке од ових земаља, али како је Црна Гора у прилици да она може да то учини прва, очекујем солидарност наших сународника и да нас подрже на том путу.
-Говорите о помирењу међу народима у Црној Гори, иако видимо да и ових дана разне групе потенцирају теме које отварају старе и стварају нове ране. Како помирење изгледа из угла српског народа у Црној Гори и који су кључни изазови?
Сувереност Црне Горе заједнички држе Срби, Црногорци, Бошњаци, Албанци и Хрвати. Наша држава је незамислива без подршке свих ових народа. Српски народ у Црној Гори је готово три деценије трпио дискриминацију и репресију чији је идејни творац Мило Ђукановић. Дуго смо се борили и то не за било какав привилегован статус, што злонамјерни људи често лажно пласирају кроз разноразне медије, већ за елементарна људска права и статус који нам припада, као народу који чини трећину Црне Горе.
Ја бих подсјетио да идеја помирења која је темељ данашње Црне Горе није настала 2023. За ту идеју сам се залагао заједно са колегама из некадашњег Демократског фронта, залагао сам се и као предсједник некадашње Српске народне странке, а и раније.
Нажалост, као што се да закључити из преписки које ових дана објавјуљују медији, управо они који су сијали мржњу и нетрпељивост, такође су преко њима блиских медија креирали кампању која је покушала да нас представи као реметилачки фактор у Црној Гори.
Српски народ у Црној Гори је истрпио сву неправду коју је креирао бивши режим и опстао је. Данас смо као народ јединственији него икада, али не желим да било ко ову поруку погрешно схвати. За разлику од ДПС режима који је владао 30 година, ми не тражимо никакву освету, нити ћемо било коме бити господари. Ми само желимо да будемо равноправни са другим народима у Црној Гори.
Ово је вријеме компромиса и као што то често помињем, драго ми је да се умјесто ултиматума и поларизације данас бројна питања рјешавају народном мудрошћу – ,,боље мршава нагодба, него дебела парница”, а још давно сам саопштио да је будућност Црне Горе најбоље дефинисана у максими “сва права свима”. Наравно, желим да нагласим да ће се око кључних друштвених питања, као што је питање статуса већинског српског језика, водити најшири могући дијалог и увјерен сам да ће се, у адекватном моменту, то питање ријешити на понос српског и уз подршку свих других народа у Црној Гори. Веома је важно да смо успјели да ријешимо и питање части и достојанства Српске православне цркве и да је кроз темељни уговор који је закључен између СПЦ и државе Црне Горе у потпуности загарантована она позиција коју заслужује и која историјски припада нашој Цркви.
-Цијели регион ових дана прати процес против некадашњих челних људи у црногорској Влади и безбједносном сектору. Како коментаришете тај процес и да ли је ово доказ да више нема недодирљивих?
Ових дана се само потврђује оно о чему смо ми причали све вријеме док смо водили снажну опозициону борбу. Данас на видјело излази дубина спрегнутости бившег режима са криминалним структурама. Саму садржину преписки не бих коментарисао, јер она сама најбоље говори о тим људима.
Важно је да данас имамо конкретне доказе да су криминалне структуре које су контаминирале безбједности сектор писале ратнохушкачке и фашистичке поруке по градовима са различитом етничком структуром, не би ли сијали мржњу и стварали нове подљеле. Доказује се да је једини интерес бившег режима било очување власти по сваку цијену и да у тој замисли нису бирали средства.
Такође је важно да данас на видјело излази какав је њихов истински став према европским интеграцијама, те да су готово све вријеме фингирали напредак ка том спољнополитичком циљу, вјешто маскирајући своја непочинства испод мантре о европској будућности.
За разлику од њих, ми данас идемо незаустављиво напријед и увјерени смо да ћемо бити 28. чланица Европске уније до 2028. године.
-Знамо да је за остваривање циља какав је чланство у Европској унији неопходна изузетно добра сарадња између Владе и Скупштине. У том контексту, како оцењујете сарадњу са премијером Милојком Спајићем и у чему видите кључ снаге вашег партнерства?
Имам изузетно добар однос са премијером Спајићем. Његова прагматичност, разумијевање економије и финансија, као и посвећеност помирењу и једнакости свих заједница у Црној Гори, темељ су нашег снажног партнерства. Често у разговору са страним званичницима кажем да наша земља има савршен спој младости и искуства. Као посланик са највећим стажом у парламенту, сматрам да веома добро разумијем потребе законодавне власти и њених представника, док је премијер Спајић млад и енергичан човјек који изузетно вјешто управља Владом Црне Горе.
Захваљујући доброј сарадњи унутар парламентарне већине, плате и пензије су на рекордном нивоу у историји наше земље и настављају да расту. Једина смо земља у региону и шире која није повећала цијену електричне енергије и имамо идеје како да до 2027. године можда чак и смањимо цијену електричне енергије, што би значајно побољшало животни стандард и веома добро утицало на заустављање инфлације. Свакако, пред нама је још много посла како бисмо разградили заостале дјелове криминализоване државе коју је успоставио Мило Ђукановић, а чије штетне последице трпимо сви. Наснажнији реслови те криминалне државе остали су у правосуђу и безбједносном сектору и управо ту имамо посебну обавезу да спроведемо реформе. Борба против организованог криминала и корупције, као и реформа правосуђа морају се наставити одлучно и досљедно.
Не постоји добронамјеран човјек у Црној Гори који би желио да се врати Ђукановићев режим. Партнерство Спајића и мене, као и сарадња са свим другим члановима парламентарне већине, односно спој младости и искуства, Црну Гору ће врло брзо довести у Европску унију и учинити је бољим мјестом за живот свих грађана, без обзира на то којем народу припадају, којим језиком говоре или коју вјеру исповједају.
Црна Гора може да послужи као примјер земље у којој Срби, Црногорци, Албанци, Бошњаци, Хрвати и све друге заједнице живе у миру, дијеле државне терете и заједнички управљају нашом земљом. Помирење је једини пут ка заједничком напретку и желимо да ту поруку пошаљемо и другим земљама у региону, јер као што сви видимо наша територија се празни, школе по нашим селима се затварају, све је мање људи како у нашој земљи, тако и у региону, а и није никакав посебан закључак који су наши претходници још прије нас осмислили да ће земљу без људи населити људи без земље, о чему најбоље говори насељавање Европе имигрантима који су остали без земље и своју будућност желе да граде на овим просторима. Зато се снажно залажем да направимо такав квалитет живота да се и они људи који су напустили Црну Гору, Србију или било коју другу државу из региона, врате у своју постојбину и градећи овдје своју властиту будућност очувају велико наслеђе које су нам оставили наши преци.
-Критичари кажу да је Ваш политички заокрет ка Европи изненадио многе. Да ли је он ствар прагматизма или дубоког уверења?
Иако сам на ово питање дјелимично одговорио и у неком од претходних, поновићу да смо ја и странка на чијем сам челу водили једну доследну политику очувања српског народа у Црној Гори и борбе за његов положај. Та политика је неодвојива од визије помирене Црне Горе, а она се даље наслања на идеју интеграције наше земље у породицу развијених европских земаља.
Увијек смо били за европске интеграције и чланство у заједници европских држава, снажно смо се супротстављали комунистичким тековима и од обнављања вишепартијског система жељели да имамо друштво слободних, срећних и богатих људи. Били смо против злоупотребе европског питања као средства подјела, којим је Ђукановић ширио мржњу међу заједницама и одржавао се на власти. Видите данас како они којима су до јуче била пуна уста ЕУ (док су наравно радили све да Црна Гора никада не постане њена чланица) данас показују своје право лице и редом нападају европске званичнике. Садашња власт која представља готово све народе у Црној Гори, уједињена је око заједничког, државног циља да постанемо 28. чланица ЕУ до 2028. године.
-За сами крај – како коментаришете однос између Црне Горе и Србије у контексту европских интеграција – да ли две земље могу ићи тим путем заједно?
Као што сам рекао на почетку, највише бих волио да заједнички уђемо у ЕУ и то не само наше двије државе, него све државе југоисточне Европе. Црна Гора и Србија су двије старе европске државе, које не само својом географијом, него и прихватањем демократских стандарда желе да буду дио Европске уније и на својим територијама успоставе највише европске стандарде. Црна Гора историјски нема ближе земље од Србије. Вјерујте ми када кажем да и други народи у Црној Гори ту чињеницу знају и прихватају. Наше земље се налазе у Европи и вјерујем да је наша судбина и најбоља економска визија за будуће генерације да будемо заједно у Европској унији. Ако су једна Француска и Њемачка, које су стотину година ратовале, уклониле границу која их је раздвајала и њихови грађани живе у Европској унији, не видим разлога да то ми не урадимо на југоистоку Европе и отворимо се шире и на истоку према нашим комшијама Грцима и на западу према нашим комшијама Италијанима и Французима и нашој младој генерацији отворимо перспективу коју нажалост генерација која је претходила мојој генерацији није учинила за нас.
Сигуран сам да би, као будући грађани Европске уније, Срби из Црне Горе највише вољели да виде своје сународнике из Србије и Републике Српске у тој заједници, на исти начин на који би Албанци из наше земље жељели да виде Албанију у ЕУ. Вјерујем да смо управо у Црној Гори пронашли ту копчу која може покренути цијели регион и вољели би да добијемо прилику да то покажемо својим сународницима.
