Шеф Кабинета предсједника Скупштине Црне Горе Мирко Миличић казао је да је цијелој Црној Гори јасно да оно што уредништво „Вијести“, на челу са Жељком Ивановићем, ради представља систематско урушавање угледа сопственог медија, по ратној доктрини „спаљене земље“ — у сусрет ослобађању од стране новог власника, који би требало да преузме уређивачку политику крајем ове године.
,,Али, невјероватно је до којих граница иде ,,Ловац на Змајеве”. Исмијавајући, између осталог, предсједника САД Доналда Трампа, из Ивановићевог пера излило се оно право прижељкивање деведесетих и хушкање на сукобе, које он, очигледно, сматра нормалним.
> „И тутне им (Трамп – Србима и Албанцима) оно наливперо, док на хоклици сједе испред њега, да потпишу трајни и историјски мир између два племена која су досад, кроз вијекове, знала само да се мрзе. И убијају.“ — написа и не трепну.
Према Жељку Ивановићу, природно стање односа између Срба и Албанаца јесте мржња, прогон и, не дај Боже, сукоби. Састанци попут оног од претходне недјеље, на којима се дефинишу кораци стратешке сарадње, за њега су нешто наопако, мрачно и апсолутно неприхватљиво.
Срамотно је оно што Ивановић пише, али, хвала Богу, неће још дуго — бар не у име концерна „Вијести“. Деведесете остављамо њему и сличнима, ако желе, нека у њима таворе довијека. Ми гледамо у будућност и градимо Црну Гору у којој су сви грађани једнаки, слободни, срећни и богати. Желимо да ријешимо бројне проблеме које је оставио бивши режим, чији је вjерни савјетник био управо Жељко Ивановић.
Те деведесете су неколицину учиниле енормно богатим, а већину грађана оставиле сиромашним и унесрећеним. Ивановић припада првој групи, и управо због тога радо призива повратак тог времена — не би ли поново профитирао и стекао ново богатство.
На крају, ништа мање важна није ни порука да се Жељко Ивановић окане коментара који одишу расистичким тоном на рачун Гане и њеног министра спољних послова. На тај начин не брука само себе, већ још већу љагу баца и на концерн „Вијести“, до којег му је, под наводницима, толико стало”- стоји у објави Миличића.
