Шеф одборничког клуба ,,За будућност Никшића” Милош Симуновић казао је у објави на друштвеним мрежама да као Срби из Црне Горе који самим својим постојањем у континуитету доказују своје Српство, немамo потребу да било коме подносимо молбу да нам за исто изда сертификат, нити вјерујемо да постоји кантар којим се степен нечије националне припадности може измјерити.
,,Наше српство није ривалитет, нити мјера наше љубави према Црној Гори. Оно је дио нашег идентитета, нашег породичног наслеђа и личног осјећаја припадности. Као што не тражимо од другога да се одрекне онога што јесте, не прихватамо ни да се од нас тражи да се одрекнемо онога што јесмо.
Зато нам је свима посебно важна порука коју је Андрија Мандић упутио управо у Кучима Марка Миљанова, поводом обиљежавања 150 година од битке на Фундини. Јер када говоримо о будућности Црне Горе, вријеме је да констатујемо да на сложену прошлост можда имамо различите погледе, али да у њој постоје заједничке вриједности које нас могу повезати, што је на Фундини постало кристално јасно.
Марко Миљанов нам је оставио једну од најдубљих моралних поука наше традиције:
„Јунаштво је када себе браним од другога, а чојство када другога браним од себе.“
У тој мисли видим и мјеру политике која нам данас треба.
Да чувамо своје, али да не угрожавамо туђе. Да будемо поносни на свој идентитет, али довољно сигурни у себе да поштујемо идентитет другога. Да нико не мора да бира између свог имена и своје државе.
Црногорац не мора бити мање Црногорац зато што је његов рођак или комшија Србин. Србин не мора бити мање Србин зато што се његов кум, пријатељ или брат осјећа Црногорцем. Исто право припада Бошњаку, Албанцу, Хрвату, Муслиману и сваком другом грађанину Црне Горе.
Не морамо исто мислити о прошлости да бисмо заједно градили будућност.
Црној Гори не требају нови побједници и поражени. Требају јој равноправни грађани, институције које припадају свима и политика која ће умјесто нових подјела градити повјерење.
Као Србин из Црне Горе, желим да моје српство буде слободно и равноправно. Али исто тако желим Црну Гору у којој је сваки други идентитет, језик, вјера и традиција једнако слободан и поштован.
Јер своје можемо чувати само ако другоме признамо право да чува своје.
То није одрицање од себе.
То је чојство”- стоји у објави Симуновића.
