Водимо рачуна о стандарду наших грађана и успјели смо да цијену електричне енергије задржимо на нивоу који је нижи него у већини других држава, поручује Ђукановић у интервјуу за Регионпресс.
У сваком систему на крају се највише рачунају резултати. Тим се принципом, како каже, води и у управљању највећом енергетском компанијом у Црној Гори Милутин Ђукановић, предсједник Одбора директора Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) и функционер Нове српске демократије (НСД), једне од владајућих политичких партија.
У интервјуу за Регионпресс говори о пословању ЕПЦГ, изазовима са којима се компанија суочава, од временских и хидролошких прилика до других проблема који утичу на производњу и пословање, као и о плановима за њен даљи развој. Одговара и на критике да је на ту позицију дошао из свијета политике. Поручује и да, за сада, неће бити поскупљења електричне енергије.
У периоду обиљеженом глобалним економским осцилацијама, инфлаторним притисцима и убрзаном енергетском транзицијом, ЕПЦГ пролази кроз један од динамичнијих периода у својој историји. Покретање великих инвестиционих пројеката, посебно у области обновљивих извора енергије, требало би да повећа производне капацитете компаније, али и да дугорочно утиче на енергетску стабилност Црне Горе и трошкове енергије за грађане и привреду.
Хоће ли бити поскупљења цијене струје у наредном периоду?
У овом тренутку нема најава, нити околности које би указивале на промјену цијене електричне енергије. Уколико би се тржишни или пословни услови у наредном периоду промијенили на начин који би захтијевао разматрање такве одлуке, јавност и наши потрошачи били би о томе правовремено и транспарентно информисани.
Када говоримо о формирању цијене електричне енергије, важно је подсјетити да ЕПЦГ одлуку о цијени активне енергије може донијети у било којем периоду године, односно да таква одлука није везана за конкретан датум. Прописана обавеза је да потрошачи о евентуалној промјени буду обавијештени најмање петнаест дана прије њене примјене. Од 1. јануара 2023. године ЕПЦГ самостално доноси одлуке о измјенама цијена електричне енергије, водећи рачуна о тржишним кретањима, пословним резултатима компаније и другим релевантним околностима.
Питање цијене електричне енергије за нас никада није искључиво пословно или тржишно питање. Приликом доношења одлука ове врсте сагледавамо шири контекст и водимо рачуна о њиховом утицају на грађане и привреду. Наш циљ је да пронађемо одрживу равнотежу између стабилног пословања компаније и интереса наших купаца.
У том контексту, сматрам посебно значајним што у периоду изражених инфлаторних притисака и раста трошкова живота цијена електричне енергије није биљежила значајнији раст. Њена стабилност представљала је важан фактор очувања животног стандарда грађана, јер је домаћинствима омогућила већу извјесност у планирању мјесечних трошкова и ублажила додатни притисак на кућне буџете. Управо такав приступ одражава опредјелјенје ЕПЦГ да пословне одлуке доноси одговорно, водећи рачуна истовремено о дугорочној одрживости компаније и њеној широј улози у друштву.
Колико ЕПЦГ улаже у обновљиве изворе енергије (соларне и вјетроелектране)?
ЕПЦГ је данас у једном од најинтензивнијих инвестиционих циклуса у својој историји, а обновљиви извори енергије представљају један од његових кључних стубова. Наш циљ није реализација једног или два изолована пројекта, већ стварање новог, снажнијег и знатно диверзификованијег производног портфолија.
Најбољи примјер је Вјетроелектрана „Гвозд“, инсталисане снаге 54,6 МW, која је већ у пробном раду и доприноси укупној производњи ЕПЦГ. Пројектована годишња производња ове електране је око 150 ГWх. Истовремено настављамо њен развој кроз пројекат „Гвозд 2“. Ријеч је о додатних 21 МW инсталисане снаге и очекиваној годишњој производњи од 63 ГWх, за шта је ЕПЦГ са ЕБРД-ом потписала кредитни аранжман вриједан 25 милиона еура. Завршетком Гвозда 2, овај вјетроенергетски комплекс достићи ће укупну инсталисану снагу од 75,6 МW и годишњу производњу од око 210 ГWх, чиме постаје највећи вјетроенергетски објекат у Црној Гори.
Веома интензиван инвестициони циклус имамо и у соларној енергији. Соларне електране на Капином Пољу – СЕ КП Л1, СЕ КП Л2 и СЕ КП Б1 – имају укупну инсталисану снагу од 23,36 МWп, а њихово пуштање у рад планирано је до краја текуће године. Пројекат СЕ Капино Поље Б2 (28,88 МWп) биће завршен до 30.06.2027. године. Поред тога, током ове године наставља се реализација пројекта Солари 5000+, од којег се до краја године очекује приближно 20 МW нових капацитета. Ради се и на СЕ Жељезара, инсталисане снаге 12,98 МWп, као и на пројектима соларних електрана на бранама Вртац (исток 2.28 МWп + запад 0.8 МWп), Слано (2 МWп) и Крупац (1 МWп).
За развој наведених пројеката из домена соларне енергије, до сада је уложено 25 милиона евра сопствених средстава. Укупна снага побројаних пројеката је 95,87 МWп, а очекивана годишња производња 124.518 ГWх.
Посебно важну развојну димензију представља стратешко партнерство са МАСДАР-ом, с којим смо започели сарадњу са циљем развоја до 2 ГW капацитета из обновљивих извора енергије у Црној Гори. Као први пројекти дефинисане су соларне електране Штедим и Крупац, а паралелно се разматра и заједнички развој пумпно-акумулационих хидроенергетских капацитета укупне снаге веће од 400 МW.
Међутим, развој великог броја соларних и вјетроелектрана мора бити праћен и развојем система за складиштење енергије. Зато ЕПЦГ паралелно ради на пројектима батеријских постројења – БЕСС, који представљају важну допуну овом инвестиционом циклусу. Њихова улога је да омогуће складиштење енергије у периодима када је има у вишку и њено коришћење односно пласман када је систему најпотребнија и када су тржишне цијене повољније.
Прва два БЕСС постројења планирана су у кругу Жељезаре у Никшићу. Свако ће имати снагу од 30 МW и капацитет од 120 МWх, односно заједно 60 МW снаге и 240 МWх капацитета. ЕПЦГ паралелно припрема два модела реализације ових пројеката – сопствене пројекте кроз набавку и изградњу батеријских постројења уз модел добављачког финансирања, као и модел стратешког партнерства за развој додатних БЕСС капацитета.
Батеријски системи су посебно значајни зато што са растом производње из сунца и вјетра омогућавају већу флексибилност електроенергетског система и ефикасније управљање произведеном енергијом. Другим ријечима, није довољно само изградити нове мегавате – потребно је створити систем који ће омогућити да се та енергија оптимално користи.
Када све ове пројекте посматрамо заједно – Гвозд и Гвозд 2, соларне електране на Капином Пољу, пројекат Солари 5000+, СЕ Жељезара, пројекте на бранама, партнерство са Масдаром и развој батеријских система – јасно је да више не говоримо само о плановима за енергетску транзицију. Говоримо о електранама које већ производе, пројектима који се реализују и инфраструктури која треба да омогући да нови обновљиви извори буду максимално искоришћени.
Сваки нови мегават из домаћих обновљивих извора, заједно са капацитетима за складиштење енергије, значи више сопствене енергије, мању изложеност увозу и тржишним осцилацијама и, дугорочно, већу енергетску сигурност Црне Горе.
Традиционално највећи изазов јесте зависност производње од хидролошких прилика
Који су највећи изазови са којима се компанија тренутно суочава?
ЕПЦГ послује у периоду веома интензивних промјена у европској енергетици. Истовремено морамо да обезбиједимо сигурност снабдијевања грађана и привреде, очувамо финансијску стабилност компаније, реализујемо велики инвестициони циклус и прилагођавамо производни портфолио захтјевима енергетске транзиције.
Један од традиционално највећих изазова јесте зависност производње од хидролошких прилика. То смо јасно видјели и ове године – изузетно повољна хидрологија у првом кварталу значајно је допринијела производњи и пословном резултату, док су изразито неповољне хидролошке прилике у другом кварталу довеле до смањења производње хидроелектрана и директно утицале на финансијски резултат.
Други велики изазов јесте будућност Термоелектране Пљевља. Термоелектрана има изузетно велики значај за сигурност електроенергетског система Црне Горе, а истовремено се морамо прилагођавати све строжим европским правилима у области емисија и цијене угљеника. Еколошка реконструкција ТЕ Пљевља завршена је у функционалном смислу и нови еколошки системи су пуштени у рад, док вриједност укупног пакета радова, који обухвата еколошку реконструкцију, адаптацију котла и димњака и повезане пројекте, износи приближно 75 милиона еура.
Важећи Национални енергетски и климатски план као процијењени рок за излазак ТЕ Пљевља из погона предвиђа 2041. годину. Међутим, стварна динамика њеног даљег рада зависиће од више међусобно повезаних фактора – прије свега од сигурности снабдијевања електричном енергијом, тока процеса праведне транзиције, изградње нових енергетских капацитета који ће надомјестити постојећу производњу, као и од европског регулаторног оквира. За нас је кључно да тај процес буде пажљиво планиран и дугорочно одржив. Другим ријечима, није довољно одредити тренутак гашења Термоелектране, већ је неопходно претходно обезбиједити нове, стабилне и поуздане изворе који ће преузети њен дио производње.
Посебан изазов у том процесу представља ЦБАМ механизам, чија је пуна примјена почела 1. јануара 2026. године. ЕПЦГ није непосредни обвезник ЦБАМ-а, али се трошак овог механизма практично рефлектује на цијену електричне енергије која се из Црне Горе пласира на тржиште Европске уније. Током првог квартала, захваљујући изузетно повољној хидрологији и количини падавина која је била око 80 одсто изнад нормале, реализовали смо продају од приближно 500 ГWх електричне енергије. Највећи дио те количине пласиран је на регионалним тржиштима кроз различите уговорне аранжмане који не подлијежу додатном трошку по основу ЦБАМ-а. Истовремено, 27 ГWх продато је директно на ЦРОПЕX берзи, а по том основу очекујемо трошак од око милион еура током 2027. године.
Дакле, изазов за ЕПЦГ није само производња довољне количине електричне енергије. Морамо истовремено управљати хидрологијом, тржишним ризицима, будућношћу термоенергетике, ЦБАМ-ом и процесом декарбонизације, а да при томе сигурност снабдијевања и финансијска стабилност компаније не буду угрожени.
Наш одговор на све те изазове јесте убрзана диверзификација производње – нове соларне и вјетроелектране, модернизација хидроенергетских капацитета и развој батеријских система за складиштење енергије. На тај начин ЕПЦГ постепено смањује зависност и од хидролошких осцилација и од једног доминантног производног извора, градећи стабилнији, флексибилнији и дугорочно одржив електроенергетски систем.
Сваки нови мегават произведен из домаћих извора значи већу сигурност снабдијевања
Како планирате да смањите губитке у производњи и дистрибуцији електричне енергије?
Када говоримо о ЕПЦГ, за нас је кључно питање прије свега како да повећамо, диверсификујемо и учинимо поузданијом сопствену производњу електричне енергије. Сваки нови мегават произведен из домаћих извора значи већу сигурност снабдијевања, мању потребу за увозом и мању изложеност компаније и државе поремећајима и високим цијенама на регионалном и европском тржишту.
Управо зато инсистирамо на диверсификацији производног портфолија. Црна Гора више не смије да зависи од неколико великих производних објеката и од тога каква ће бити хидрологија у одређеној години. Наш одговор су нови соларни и вјетроенергетски капацитети, модернизација постојећих хидроелектрана, уз очување поузданости постојећих производних објеката, као и развој батеријских система за складиштење енергије.
Такав приступ треба да нам омогући да производњу учинимо стабилнијом и флексибилнијом током цијеле године. Када имате комбинацију хидроенергије, термоенергије, сунца и вјетра, а томе додате и батеријске системе који омогућавају складиштење и оптималније коришћење произведене енергије, добијате знатно отпорнији и ефикаснији производни систем. То је правац у којем ЕПЦГ иде.
Када је ријеч о дистрибутивној мрежи и губицима у дистрибуцији, важно је направити јасну разлику у надлежностима. Управљање дистрибутивним системом је у надлежности ЦЕДИС-а, а не ЕПЦГ као матичне компаније, тако да оперативне мјере и конкретне пројекте у тој области треба посматрати првенствено кроз активности ЦЕДИС-а.
Међутим, ЦЕДИС је дио ЕПЦГ Групе и потпуно је јасно да има нашу пуну подршку у реализацији свих развојних и инвестиционих пројеката који доприносе очувању, модернизацији и јачању дистрибутивне мреже. Развој нових производних капацитета мора пратити и развој мрежне инфраструктуре која је способна да прихвати све већи удио енергије из нових, посебно обновљивих извора.
Зато на производњу и мрежу гледамо као на дјелове истог процеса: ЕПЦГ интензивно ради на томе да Црна Гора добије више домаће и диверсификоване производње, док ЦЕДИС, у оквиру својих надлежности, ради на поузданости и развоју дистрибутивног система. Заједнички циљ је снажнији, стабилнији и ефикаснији електроенергетски систем Црне Горе.
Да ли ће бити нових инвестиција и отварања радних мјеста?
Нове инвестиције нијесу нешто што тек најављујемо – оне се већ реализују. Ширење производног портфолија ЕПЦГ кроз соларне и вјетроелектране, модернизацију постојећих производних капацитета, развој батеријских система и припрему нових хидроенергетских пројеката показује правац којим ће се компанија кретати и у наредном периоду.
Досадашња искуства са пројектима које смо већ покренули показују да инвестициони циклус у енергетици, осим нових мегавата, отвара и простор за нова знања, нове стручне профиле, ангажовање домаће радне снаге и нове могућности за запослење. То је изузетно важна димензија енергетске транзиције, јер желимо да њене бенефите грађани осјете непосредно – не само кроз енергетски систем, већ и кроз могућност запослења, стручног усавршавања и личног и професионалног развоја.
Управо због тога посебно инсистирамо да велика међународна партнерства не доносе само капитал и технологију, већ и трансфер знања. Желимо да наши људи учествују у развоју, изградњи и каснијем управљању новим енергетским објектима и да знање које стичемо кроз ове пројекте дугорочно остане у Црној Гори.
Сигуран сам да је то путања којом треба наставити и у будућности, јер је ријеч о процесу у којем сви могу бити на добитку.
Енергетске компаније добијају нове производне капацитете, диверзификованији портфолио и већу отпорност на хидролошке, тржишне и друге поремећаје. Већа сопствена производња истовремено значи мању потребу за набавком електричне енергије на тржишту у периодима када су цијене високе, а тиме и стабилнију основу за дугорочно пословање и нове инвестиције.
Грађани, са друге стране, добијају нове могућности за запослење, стицање знања и лични и професионални напредак, али и оно што је основна обавеза једног националног енергетског система – поуздано снабдијевање електричном енергијом. Уз то, веома је важно да смо, упркос снажном инвестиционом циклусу и турбулентним годинама на европском енергетском тржишту, успјели да водимо рачуна о стандарду наших грађана и да цијену електричне енергије задржимо на нивоу који је нижи него у већини других држава.
Зато енергетску транзицију не посматрамо само као замјену једног извора енергије другим. Она треба да буде развојна шанса Црне Горе – да донесе нове електране и већу енергетску сигурност, али истовремено и нова знања, квалитетна радна мјеста и нове прилике за наше грађане.
Ако успијемо да остваримо све те циљеве заједно, онда имамо модел у којем заиста сви добијају: ЕПЦГ постаје снажнија и конкурентнија компанија, Црна Гора енергетски сигурнија држава, а грађани непосредно осјећају економске и развојне користи тог процеса.
ЕПЦГ прати технолошке промјене
Како ЕПЦГ планира да унаприједи корисничке сервисе и дигиталне услуге за грађане?
Корисник је у центру нашег пословања и мислим да је ЕПЦГ већ показала да веома добро разумије дух времена, промјене у начину живота и све већа очекивања грађана када је ријеч о доступности, брзини и квалитету услуга.
То се најбоље види кроз конкретне ствари које смо већ урадили. Нови и савременији сајт ЕПЦГ, нови и осавремењени начини плаћања, као и снажна апликација, омогућавају нашим купцима да велики број свакодневних обавеза заврше једноставно, брзо и дигитално. Тиме показујемо да пратимо технолошке промјене, али прије свега да разумијемо шта је нашим купцима потребно.
Посебно смо задовољни начином на који ЕПЦГ данас комуницира са грађанима. Трудимо се да информације буду правовремене, јасне и лако доступне, да јавност буде упозната са нашим пројектима и активностима и да купци имају поуздане канале преко којих могу добити информације које су им потребне. Савремени дигитални алати само додатно јачају ту непосредну и квалитетну комуникацију коју смо изградили са нашим корисницима. Разумије се да пратимо промјене у том погледу, ослушкујемо потребе наших корисника и, сходно томе, прилагођавамо и начин на који градимо и унапређујемо комуникацију с њима.
За нас дигитализација није сама себи циљ. Она је средство да компанија буде још ближа грађанима. Зато ћемо оно што смо већ изградили наставити да надограђујемо новим функционалностима и савременим рјешењима, пратећи потребе наших купаца и технолошки развој.
Али однос према купцима не мјери се само квалитетом дигиталних сервиса и комуникације. Мјери се и одговорношћу компаније према њиховом животном стандарду. ЕПЦГ је и током година изражене инфлације и великих поремећаја на европском енергетском тржишту водила рачуна о ширем друштвеном интересу.
Желимо да грађани ЕПЦГ препознају управо онако како је данас градимо – као модерну, доступну и одговорну националну енергетску компанију која поуздано снабдијева своје купце, квалитетно комуницира са њима, прати њихове потребе и користи савремене технологије да им своје услуге учини што једноставнијим и доступнијим.
Шта се предузима да се обезбиједи енергетска независност Црне Горе?
Енергетска независност Црне Горе за ЕПЦГ прије свега значи повећање сопствене производње, њену диверсификацију и стварање система који ће бити довољно стабилан и флексибилан да што мање зависи од увоза електричне енергије и поремећаја на међународном тржишту. Управо томе је усмјерен инвестициони циклус о којем смо говорили.
Наш одговор је, дакле, врло конкретан: градимо нове изворе енергије, модернизујемо постојеће и истовремено стварамо услове да енергијом коју произведемо управљамо што ефикасније.
Због тога су пројекти о којима смо већ говорили – од Вјетроелектране Гвозд и Гвозда 2, преко соларних електрана на Капином Пољу, пројекта Солари 5000+, СЕ Жељезара и других соларних пројеката, до стратешког партнерства са Масдаром – много више од појединачних инвестиција. Заједно, они представљају процес стварања шире и разноврсније домаће производне базе. Сваки нови мегават који произведемо у Црној Гори смањује потребу да ту енергију увозимо, посебно у периодима када су цијене на тржишту високе.
Истовремено, као што смо говорили и када је ријеч о изазовима са којима се ЕПЦГ суочава, енергетска независност подразумијева да не можемо зависити само од једног извора нити од једног производног сценарија. Хидрологија може бити изузетно повољна, али може бити и веома лоша. Термоелектрана Пљевља данас има велики значај за сигурност снабдијевања, али се истовремено суочавамо са процесом декарбонизације, европским правилима и ЦБАМ механизмом. Зато морамо правовремено стварати нове капацитете који ће дугорочно омогућити сигурну енергетску транзицију.
Ту посебан значај имају батеријски системи и будући капацитети за складиштење енергије. Развој соларних и вјетроелектрана мора бити праћен могућношћу да енергију сачувамо када је има у вишку и користимо је онда када је систему најпотребнија. Управо комбинација различитих извора – хидроенергије, термоенергије, сунца и вјетра – са системима за складиштење даје нам већу флексибилност и сигурност.
У том контексту треба посматрати и стратешко партнерство са Масдаром, које отвара могућност развоја до 2 ГW капацитета из обновљивих извора, али и разматрања пумпно-акумулационих хидроенергетских капацитета укупне снаге веће од 400 МW. То показује да размишљамо дугорочно – не само о томе колико ћемо нових мегавата изградити, већ и како ћемо њима управљати и како ћемо обезбиједити стабилност система.
Дакле, пут ка већој енергетској независности Црне Горе видимо кроз више домаће производње, њену диверсификацију, складиштење енергије и постепено смањивање зависности од увоза. То је суштина свих инвестиција о којима смо говорили и одговор ЕПЦГ на изазове које доносе тржиште, хидрологија и европска енергетска транзиција.
Наш циљ је да Црна Гора има довољно сопствене енергије да грађанима и привреди можемо обезбиједити поуздано снабдијевање, уз што мању изложеност спољним поремећајима. То је, у коначном, и суштина енергетске сигурности и независности једне државе.
На критике одговарам добрим и конкретним резултатима
Како одговарате на критике у вези са транспарентношћу пословања и јавним набавкама?
ЕПЦГ је највећа енергетска компанија у држави, управља ресурсима од националног значаја и реализује веома обиман инвестициони циклус, тако да је сасвим природно да наше пословање буде под посебном пажњом јавности. Ми то не доживљавамо као проблем – напротив, сматрамо да компанија овог значаја мора бити спремна да своје одлуке, пројекте и резултате представи јавности.
Када говоримо о транспарентности, за нас су најбољи одговор конкретни резултати, јасне процедуре и пројекти чија је реализација провјерљива. ЕПЦГ данас сарађује са неким од најзначајнијих међународних финансијских и енергетских институција и компанија, а таква партнерства сама по себи подразумијевају веома захтјевне стандарде пословања, финансирања и реализације пројеката.
Добар примјер је сарадња са Европском банком за обнову и развој – ЕБРД, са којом је за пројекат Гвозд 2 потписан кредитни аранжман вриједан 25 милиона еура. Набавка вјетрогенератора и остали сегменти пројекта реализују се кроз дефинисане процедуре, а уговор за вјетрогенераторе потписан је са реномираном њемачком компанијом Нордеx.
Слично је и са њемачком развојном банком КфW, са којом је потписан кредитни аранжман вриједан 40 милиона еура за пројекат уградње агрегата А8, снаге 58,5 МW, у ХЕ Перућица. Тендерски поступак за избор извођача за пројектовање, испоруку и уградњу агрегата спроводи се у складу са смјерницама КфW банке. То су међународне институције са врло јасним и захтјевним правилима и стандардима и чињеница да са њима реализујемо велике инвестиционе пројекте довољно говори о кредибилитету ЕПЦГ као партнера.
Ту су и стратешка партнерства са компанијама као што су Масдар и ЕДФ, као и сарадња са другим реномираним међународним партнерима. Озбиљне свјетске компаније и финансијске институције прије уласка у овакве пројекте веома детаљно анализирају партнера, пројекте и пословни оквир у којем треба да инвестирају.
Наравно, у компанији величине ЕПЦГ увијек постоји простор да се стандарди додатно унапређују и ми ћемо то наставити да радимо. Али важно је да се о транспарентности не говори само на нивоу перцепције, већ кроз чињенице.
А чињенице су да ЕПЦГ реализује велике пројекте, обезбјеђује међународно финансирање, пролази процедуре реномираних европских финансијских институција и привлачи глобалне енергетске компаније као партнере. То је за нас веома важна потврда да ЕПЦГ има институционални и пословни кредибилитет.
Зато на сваку аргументовану критику гледамо озбиљно, али на критике најбоље одговарамо оним што је провјерљиво – процедурама, резултатима, реализованим пројектима и партнерима који су спремни да заједно са ЕПЦГ улажу у будућност црногорске енергетике.
Коју поруку бисте послали грађанима и запосленима о будућности ЕПЦГ?
Моја порука је прије свега порука оптимизма и повјерења у будућност ЕПЦГ. Имамо снажну компанију, изузетно вриједне енергетске ресурсе, знање и искуство наших запослених и, што је посебно важно, веома амбициозан инвестициони циклус који већ даје конкретне резултате.
Након дугог периода у којем Црна Гора није добијала довољно нових великих производних капацитета у државном власништву, данас имамо пројекте који из планова прелазе у реализацију и производњу. Вјетроелектрана Гвозд већ доприноси производњи, слиједи Гвозд 2. Развијамо читав низ соларних електрана – Солари 3000+ и 500+, Солари 5000+, соларне електране на Капином Пољу те на бранама Вртац, Крупац и Слано, као и СЕ Жељезара – улажемо у модернизацију хидроенергетских капацитета, спровели смо еколошку реконструкцију ТЕ „Пљевља“, чиме јој је продужен радни вијек, уз поштовање релевантних међународних стандарда, а припремамо батеријске системе за складиштење енергије. Истовремено, кроз сарадњу са великим међународним партнерима отварамо простор за пројекте који могу значајно промијенити енергетску слику Црне Горе.
Зато будућност ЕПЦГ видим као будућност компаније која производи више, из све већег броја различитих извора, која је мање изложена хидролошким и тржишним поремећајима и која представља још снажнији ослонац енергетске сигурности и економског развоја Црне Горе.
Наши запослени у том процесу имају посебно мјесто. Технологије се мијењају, граде се нови производни објекти и отварају нове области пословања, али знање, искуство и посвећеност људи остају један од најважнијих ресурса ЕПЦГ. Енергетска транзиција зато за наше запослене треба да представља прилику за стицање нових знања, професионални развој и активно учешће у стварању једне модерне енергетске компаније.
Грађанима желим да поручим да све што радимо у коначном мора имати вриједност и за њих. Нови мегавати, нове електране и велики инвестициони пројекти нијесу сами себи сврха. Њихов циљ је да Црна Гора има више сопствене енергије, поузданије снабдијевање, мању зависност од увоза и снажну националну енергетску компанију која ће и даље водити рачуна о интересима својих купаца.
Наш циљ је, дакле, ЕПЦГ која је истовремено енергетски снажнија, технолошки модернија, финансијски стабилна и друштвено одговорна. Компанија која своје ресурсе претвара у нову вриједност и која ту вриједност враћа Црној Гори – кроз инвестиције, енергетску сигурност, развој и нове прилике за људе.
Мислим да имамо довољно разлога да у будућност ЕПЦГ гледамо са великим оптимизмом. Пред нама је много посла, али данас имамо пројекте, знање, партнере и јасну развојну визију. На нама је да тај потенцијал претворимо у још снажнију ЕПЦГ и енергетски сигурнију Црну Гору.
У кризним и непредвидивим ситуацијама најбоље се види квалитет управљања
У периоду Вашег досадашњег мандата, ЕПЦГ је остваривала рекордне приходе, али је дио јавности тврдио да је то првенствено посљедица енергетске кризе и високих цијена електричне енергије на европском тржишту. Колики дио успјеха приписујете тржишним околностима, а колики конкретним одлукама менаџмента?
Енергетика је дјелатност у којој цијене електричне енергије, хидрологија и расположивост производних објеката директно утичу на пословни резултат. Некада вам те околности иду у прилог, а некада представљају веома озбиљан изазов.
Међутим, управо је важно подсјетити да током нашег мандата нијесмо пословали само у повољним тржишним околностима. Имали смо и периоде екстремно неповољних услова – неповољну хидрологију, дуже застоје великих производних објеката, потребу за набавком недостајуће електричне енергије на тржишту, велике осцилације цијена, а данас се суочавамо и са новим изазовима попут ЦБАМ механизма и убрзане европске енергетске транзиције.
Чињеница да је ЕПЦГ и кроз такве периоде успијевала да очува стабилност, настави инвестициони циклус и одговорно управља својим обавезама показује да резултате не можемо објашњавати искључиво спољним околностима. Напротив, способност компаније да искористи повољне тржишне прилике јесте важна, али је можда још бољи показатељ квалитета пословодства способност да успјешно управља компанијом онда када околности нијесу повољне.
Управо се у кризним и непредвидивим ситуацијама најбоље види квалитет управљања – кроз правовремене одлуке, управљање ризицима, очување ликвидности и финансијске стабилности и способност да се, упркос изазовима, не одустане од развоја. Сматрам да је ЕПЦГ у претходном периоду показала да има способно пословодство које може да управља компанијом и у добрим и у веома захтјевним околностима.
За мене је зато много важније питање шта смо урадили са резултатима које смо остваривали и шта данас остаје као трајна вриједност ЕПЦГ и Црне Горе.
А ту имамо врло конкретне резултате. Данас имамо снажан развој соларних електрана, затим ВЕ Гвозд у пробном раду, реализујемо Гвозд 2, улажемо у модернизацију хидроенергетских капацитета, завршили смо еколошку реконструкцију Термоелектране Пљевља, припремамо батеријска постројења за складиштење енергије и развијамо стратешка партнерства са неким од најзначајнијих међународних енергетских и финансијских партнера.
Дакле, повољне тржишне околности, када су постојале, нијесмо посматрали као прилику за краткорочан резултат, већ као могућност да ЕПЦГ додатно ојачамо и покренемо инвестиције које треба да стварају вриједност деценијама. А када су околности биле неповољне, показали смо способност да компанијом управљамо одговорно, очувамо њену стабилност и наставимо развој.
Посебно је важно што данас градимо знатно диверзификованији производни портфолио. Што имамо више енергије из сунца и вјетра, уз постојеће хидроенергетске и термоенергетске капацитете и будуће системе за складиштење, ЕПЦГ постаје мање изложена појединачним спољним факторима. То је резултат стратешких одлука, а не тржишне случајности.
Истовремено, одговорно управљање за нас подразумијева да финансијска стабилност и развој компаније не буду остварени на штету грађана. И у периоду високе инфлације и великих поремећаја на европском енергетском тржишту водили смо рачуна о стандарду наших купаца и стабилности цијене електричне енергије.
Према томе, тржишне околности јесу утицале на појединачне пословне године и било би неозбиљно тврдити другачије. Али тржиште само по себи не гради електране, не модернизује постојеће објекте, не развија батеријске системе, не закључује стратешка партнерства и не ствара нови производни портфолио. Исто тако, тржиште само по себи не може објаснити способност компаније да прође кроз периоде изразито неповољних околности и сачува своју стабилност.
То раде људи, квалитетне пословне одлуке и способно пословодство.
Зато успјех ЕПЦГ не бих мјерио само рекордним приходима из појединих година. Много важније мјерило јесте да ли смо и добре и лоше периоде искористили тако да ЕПЦГ данас буде снажнија, модернија, инвестиционо активнија и спремнија за будућност. Цијеним да резултати и пројекти које данас реализујемо дају веома јасан и недвосмислено афирмативан одговор на то питање.
Дошао сам из политике, добио одговорност и желим да оставим резултате
Можете ли за крај овог разговора рећи, да када се домаћински управља националним ресурсима онда је свима добро и држави и грађанима и да ли је показатељ тога управо Ваш рад иако су Вас прозивали да долазите из политике?
Апсолутно вјерујем да одговорно и домаћинско управљање националним ресурсима мора да доноси корист и држави и грађанима. Енергетика је можда и најбољи примјер за то, јер начин на који данас управљате ресурсима одређује не само пословни резултат компаније, већ и енергетску сигурност државе и квалитет живота грађана у годинама и деценијама које долазе.
ЕПЦГ управља ресурсима који припадају Црној Гори и зато наша одговорност никада није била само да остваримо добар финансијски резултат. Наша обавеза је да чувамо и унапређујемо оно што имамо, да стварамо нове вриједности, да инвестирамо и да снажну компанију оставимо генерацијама које долазе.
Мислим да се управо кроз оно што данас радимо најбоље види шта подразумијевамо под домаћинским управљањем. Градимо нове производне капацитете, ширимо и диверсификујемо производни портфолио, модернизујемо постојеће објекте, улажемо у обновљиве изворе и системе за складиштење енергије, развијамо велика међународна партнерства и истовремено чувамо финансијску стабилност компаније. При томе нијесмо заборавили грађане – поуздано снабдијевање и одговоран однос према цијени електричне енергије остају међу нашим најважнијим обавезама.
Посебно је важно што инвестиције које данас реализујемо не треба да донесу корист само ЕПЦГ. Оне треба да значе више домаће производње и мању зависност од увоза за државу, већу енергетску сигурност за грађане, али и нове могућности за запошљавање, стицање знања и професионални развој наших људи. То је суштина управљања националним ресурсом – да вриједност коју имате претварате у нову вриједност и да корист од тога осјети шира заједница.
Што се тиче тога што сам долазио из политике, то никада нијесам скривао нити сматрам да од тога треба правити било какву мистерију. Али политика сама по себи не може да води енергетску компанију, не може да изгради електрану, обезбиједи финансирање пројекта, сачува стабилност система нити да одговори на периоде изразито неповољних тржишних околности. За то су потребни знање, озбиљан тим, одговорне одлуке и способност управљања.
Зато мислим да је много важније од питања одакле је неко дошао – шта је урадио док му је била повјерена одговорност и шта оставља иза себе.
А иза овог периода желимо да остану конкретни и мјерљиви резултати: нове електране, нови мегавати, модернизовани производни капацитети, снажнији и диверсификованији производни портфолио, озбиљна међународна партнерства и ЕПЦГ која је спремнија за изазове будућности.
На крају, о успјешности не треба да судим ја. Нека о томе говоре резултати. Али дубоко вјерујем да смо показали да, када се националним ресурсима управља одговорно, развојно и домаћински, корист не остаје само у билансу једне компаније. Она се враћа држави и грађанима кроз инвестиције, сигурност снабдијевања, развојне могућности и снажнију националну енергетску компанију.
То је ЕПЦГ какву желимо да оставимо иза себе – снажнију него што смо је затекли и способну да још више доприноси развоју Црне Горе.
Извор: Регионпрес
