Нови градоначелник Подгорице и одлазећи министар енергетике Саша Мујовић је, у интервјуу Побједи, најавио да ће његови главни циљеви и приоритетни задаци на почетку мандата бити изградња колектора, рјешавање саобраћајног хаоса и проблема замућења водоизворишта Мареза. Мујовић сматра да је главни град врло пристојног нивоа развијености, али ипак поручује да Подгорицу треба учинити ефикаснијом, у смислу бољег организованог саобраћаја, чистијом, еколошкијом, снажити културне и образовне институције, улагати у спорт, развијати свијест грађана о важности чувања града, као и о вриједности његовања здравијих животних навика.
Говорећи из угла одлазећег министра енергетике, Мујовић је саопштио да је укупне негативне ефекте вишемјесечног искључења Термоелектране Пљевља у 2025. години због еколошке реконструкције, на нивоу ЕПЦГ групе тешко процијенити. Он очекује да искључивање Термоелектране у наредној години проузрокује негативан пословни резултат државног енергетског предузећа Електропривреде за 2025. годину.
Мујовић је најавио да ће ЕПЦГ ову пословну годину завршити у плусу упркос веома лошој хидрологији. Он је навео да је ЕПЦГ успјела да у посљедња три мјесеца ове године оптимизацијом своје производње обезбиједи плус у трговању електричном енергијом од преко 40 милиона еура, што ће за посљедицу имати позитиван пословни резултат од преко десет милиона еура, што је, како је казао, у оваквој години равно подвигу.
Одлазећи министар је истакао да је рад Термоелектране Пљевља веома битан за Црну Гору у наредном периоду и да нам је потребно најмање 15-ак година да спроведемо праведну енергетску транзицију и искључимо Термоелектрану из погона. Он се нада да ће Енергетска заједница имати разумијевања за наш статус и да ћемо пронаћи адекватне механизме да остваримо зацртано, а опет и да не дерогирамо настојања да Европа буде први карбон неутрални континент до 2050. године.
Интервју који је Мујовић дао порталу ,,Побједа” преносимо интегрално:
Који су Ваши главни циљеви и планови као градоначелника Подгорице? Који су то приоритетни задаци и проблеми којима ћете се бавити на почетку свог мандата?
Без дилеме, приоритетан пројекат за Подгорицу је онај који се директно тиче здравља становника. Свједоци смо да постојећи колектор није адекватан за потребе нараслог града и представља огромну пријетњу. Колектор у Ботуну, за који су обезбијеђена финансијска средства још 2016. године, пројекат је који заслужује приоритет и за који вриједи улагати напоре како би био реализован. Осим овога, иако не ђелује гламурозно, пуну пажњу желим посветити рјешавању водоснабдијевања и напајања електричном енергијом, нарочито приградских насеља. Проблем замућења водоизворишта Мареза забрињава и позива на хитно ђеловање.
Рјешавање саобраћајног хаоса је посебна ставка коју најбрже можемо ријешити кроз строжу казнену политику и претварање најпрометнијих пјешачких прелаза у поџемне пролазе. План је оснаживање градског саобраћајног предузећа и увећање броја градских и приградских линија. Планирана је и реконструкција Трга Божане Вучинић и оживљавање центра града гђе је први корак већ направљен кроз израду идејног рјешења за робну кућу Подгоричанка. Источна трибина стадиона Будућности, одржавање његове травнате подлоге, као и оспособљавање Спортског центра у пуном капацитету су неке од обавезних активности.
Да бисмо остварили визију затварања центра града за саобраћај, потребно је направити бројне претпоставке у смислу обезбјеђења паркинга у близини центра. Ипак, ту се треба ослонити на савјет струке. Бизнис зона на Ћемовском пољу је отворен пројекат, који дуго тапка у мјесту (покренут је и судски спор), а који је веома битан за град. Коначно, у плану је и валоризација потенцијала Веруше која има све предуслове да постане омиљено планинско одмаралиште Подгоричана.
Како оцјењујете тренутно стање и ниво развијености главног града и да ли и када Подгорица може постати модеран и развијен европски град?
Главни град је врло пристојног нивоа развијености. Суштински, Подгорица не пати од недостатка неког виталног садржаја који га дистанцира од европских метропола. Не смијемо сметнути с ума болну историју Подгорице и то колико пута је рушена до темеља. Ако немате континуитет, ако сте стално изложени неком новом почетку, онда не можете пледирати да имате атракције које плијене пажњу, као што то имају Београд, Загреб, Љубљана или Беч.
Подгорицу треба учинити ефикаснијом, у смислу бољег организованог саобраћаја, чистијом, еколошкијом, снажити културне и образовне институције, улагати у спорт, развијати свијест грађана о важности чувања града, као и о вриједности његовања здравијих животних навика. Дакле, имамо се чиме бавити, али не можемо рећи да је стање развијености града испод просјека.
Наредна година ће бити изузетно захтјевна за црногорски енергетски сектор, с обзиром на то нас очекује вишемјесечно (тачније осмомјесечно) искључење Термоелектране (ТЕ) Пљевља због еколошке реконструкције. ТЕ производи готово половину електричне енергије у Црној Гори, па на који начин ће бити надокнађен недостатак електричне енергије? Да ли је, према Вашим сазнањима, државно електро-енергетско предузеће Електропривреда (ЕПЦГ) обезбиједило (купило) довољне количине електричне енергије из увоза за наредну годину?
Са позиције министра енергетике имам пуно повјерење у радни тим ЕПЦГ који је задужен за трговину електричном енергијом. Њихови резултати у претходном периоду су гаранција да ће и овом изазову одговорити на адекватан начин.
Слиједећи филозофију дисперзије ризика у набавци електричне енергије знатан дио недостајућих количина за 2025. годину је већ набављен: у трећем кварталу ове године набављено је 223 ГЊх по просјечној цијени 105,9 еура по МЊх и додатних 327 ГЊх у децембру по просјечној цијени 102,1 еура по МЊх. Планирано је да остатак буде набављен у првом кварталу 2025. године. За набавку наведене количине електричне енергије утрошено је 56,7 милиона еура. Да напоменем и то да је ЕПЦГ унапријед продала своје вишкове којима располаже у износу од 190 ГЊх електричне енергије по просјечној цијени од 117,13 еура по МЊх и на овај начин приходовала 22,3 милиона еура.
Имате ли информацију и пројекције у овом тренутку колико ће државу, односно државну компанију ЕПЦГ и укупно ЕПЦГ групу (гђе између осталог спада и Рудник угља) коштати искључење ТЕ наредне године? Какве ће и колике бити финансијске посљедице током 2025. године за ЕПЦГ и ЕПЦГ групу због тога што ће ТЕ бити ван система?
Укупне ефекте искључења ТЕ на нивоу ЕПЦГ групе је тешко процијенити, с обзиром да они у великој мјери зависе и од рада осталих производњих постројења, у првом реду од хидрологије и производње из ХЕ Пива и ХЕ Перућица. Од споменутих фактора зависи и колико ће износити трошак набавке недостајућих количина. У случају повољније хидрологије и веће производње из ХЕ, биће мања потреба за куповином недостајућих количина. Менаџмент ЕПЦГ је, са циљем оптимизације трошкова и стабилности снабдијевања електричном енергијом, већ купио одређене количине електричне енергије за 2025. годину. С обзиром на чињеницу да ТЕ Пљевља учествује у производњи електричне енергије у великом проценту, за очекивати је да њено искључивање у наредној години проузрокује негативан пословни резултат ЕПЦГ за 2025. годину.
Недавно је саопштено да сте од Енергетске заједнице (ЕЗ) тражили да ТЕ ради до 2041. године. Да ли очекујете да ће имати разумијевања и да ће нам то бити одобрено? Зашто је важно да је ТЕ у погону до 2041? У случају да ЕЗ то не одобри, што би то значило за наш енергетски сектор и уопште црногорску економију? Да ли бисмо то могли да издржимо?
Као што знате, Министарство спроводи интензивне активности да „закрпи“ све рупе које су нам оставили претходници. С тим у вези, припремили смо драфт верзију Националног енергетског и климатског плана и увиђели колико смо далеко од испуњења националних енергетских и климатских циљева до 2030. године.
Нажалост, то је опет директна посљедица немара или незнања оних прије нас, јер су допустили да Црна Гора буде једина држава региона којој нијесу урачунате тзв. „понорне емисије“ при дефинисању националних енергетских и климатских циљева. Из тих разлога морамо уложити знатна материјална средства (најмање милијарду еура) како бисмо повећали удио обновљивих извора енергије у укупној финалној потрошњи. Зато нам је рад Термоелектране Пљевља веома битан у наредном периоду и рачунали смо да нам је потребно најмање 15-ак година да спроведемо праведну енергетску транзицију и искључимо Термоелектрану из погона.
Надам се да ће Енергетска заједница имати разумијевања за наш статус и да ћемо пронаћи адекватне механизме да остваримо зацртано, а опет и да не дерогирамо настојања да Европа буде први карбон неутрални континент до 2050. године.
Више од четири деценије (од градње ТЕ) у Црној Гори није изграђен значајан извор електричне енергије. Који су то главне електране које држава, односно државна ЕПЦГ, намјерава да заврши у наредном периоду? У којој су фази ти пројекти и кад бисмо могли да очекујемо производњу из тих енергетских објеката, односно кад би могли бити завршени?
Тачно је да је од изградње посљедње електране, Термоелектране Пљевља до данас, протекло доста времена, више од 40 година. Ипак, морам напоменути да су у протеклом периоду направљена два значајна енергетска објекта, два вјетропарка – Можура 46 МЊ и Крново 72 МЊ који нажалост нијесу у државном власништву, већ је држава дужна да њихову производњу откупљује и балансира по повлашћеним цијенама.
Што се тиче нових извора у државном власништву, ЕПЦГ је у великом инвестиционом циклусу са фокусом на улагање у зелене изворе енергије. Тако смо прије неколико неђеља свједочили постављању камена темељца за прву вјетроелектрану у власништву ЕПЦГ, вјетроелектрану Гвозд снаге 56 МЊ и очекиване производње 150 ГЊх. Очекује се и наставак овог пројекта кроз изградњу додатних 21 МЊ капацитета. До краја године очекује се расписивање тендера за осми агрегат у ХЕ Перућица снаге 56 МЊ за чије финансирање је обезбијеђен кредит од Њемачке развојне банке (КФЊ) половином прошле године. Овим пројектом, осим повећања производње ХЕ Перућица, знатно ће се повећати поузданост и флексибилност овог постројења.
Такође, до краја године ЕПЦГ ће расписати тендер за превођење вишка воде Зете у Крупац и Слано чиме ће се знатно побољшати начин рада ХЕ Перућица. Тендер се расписује за прву фазу, изградњу тунела којим ће се спојити акумулације из језера Крупац и Слано. Током 2024. године, према изјавама челника ЕПЦГ, достиће се бројка инсталираних сунчаних електрана на крововима преко 70 МЊп, чиме су постигнути значајни резултати у енергетској независности наших потрошача-произвођача.
Поред ових пројеката, јако је важно поменути неколико већих соларних електрана које ЕПЦГ ради на земљи као што су: СЕ Жељезара 20 МЊ, СЕ Капино Поље 2џ5МЊ+30 МЊ, СЕ Крупац 46 МЊ, СЕ Штедим 100 МЊ, као и плутајућа електрана Слано 36 МЊ. Овако велики обим изградње соларних електрана не би био у потпуности валоризован без батеријских система за складиштење електричне енергије за које ЕПЦГ планира до краја године да распише тендер за пет локација по 60 МВх.
На крају, мислим да је јако важно напоменути да је ЕПЦГ потписала Меморандум о разумијевању са француском електропривредом по питању градње хидроелектарне Крушево снаге 75 МЊ, низводно од бране Пива која би дала додатну вриједност искоришћењу хидропотенцијала ријеке Пиве и обезбиједила додатну вршну енергију за наш енергетски систем.
Не могу да не напоменем и еколошку реконструкцију, пројекат који за циљ има смањење емисије карбонског отиска, конкретно сумпор-диоксид, азот-диоксид и прашкастих материја на мјере које су дозвољене на нивоу ЕУ, прописане директивом ЕУ за постројења са великим ложиштима. Овим пројектом добија се здравија животна средина у Пљевљима и обезбјеђује дужи рок рада Термоелектране Пљевља у складу са препорукама ЕУ. Не треба заборавити пројекат топлификације Пљеваља који ће заједно са еколошком реконструкцијом побољшати стање животне средине у Пљевљима, прије свега смањењем броја приватних ложишта на угаљ.
Сматрам да је потребно поменути и неколико мањих пројеката које ЕПЦГ реализује: изградња мхЕ Отиловићи, за који је расписан тендер и у току је евалуација понуда, реконструкција мањих електрана у власништву ЕПЦГ-а, мХЕ Ријека Црнојевића, мХЕ Подгор. Током 2025. године очекује се одабир извођача за мХЕ Ријека Мушовића.
Како оцјењујете овогодишње пословање државних компанија из енергетског сектора, нарочито најзначајније компаније ЕПЦГ која је у првих девет мјесеци ове године, на крају септембра била у пословном „ минусу“ од 19,2 милиона евра?
Рад државне компаније ЕПЦГ-а не може се пратити само кроз просте бројеве исказане пословним резултатом. Један од основних разлога због чега износим овакву тврдњу је чињеница да ЕПЦГ послује тржишно, а енергију продаје нашим грађанима далеко испод тржишне вриједности. Даље, производња електричне енергије зависи од хидрологије, тако да ако је година као ова, значи јако сушна (свједоци смо колико су новембар и децембар имали кишних дана, а то су мјесеци када по правилу пада највише кише) значи да је и количина енергије којом ЕПЦГ располаже за тржишну продају знатно мања. Када се томе дода чињеница да имате дуго тропско љето због чега долази до пораста потрошње, онда је јасно у каквој се ЕПЦГ ситуацији налази.
Међутим, морам да напоменем да упркос веома лошој хидрологији са којим се сусријеће практично цијели Балкан, ЕПЦГ је успјела да у посљедња три мјесеца, оптимизацијом своје производње, обезбиједи плус у трговању електричном енергијом од преко 40 милиона еура, што ће за посљедицу имати позитиван пословни резултат, како је најављено из ове компаније, преко десет милиона еура, што је у оваквој години равно подвигу.
Резултат се не смије посматрати независно од инвестиција па се до краја године у ЕПЦГ очекује да се инвестира више од 60 милиона еура, махом у обновљиве изворе енергије чиме се показује изузетна способност инвестирања у нове изворе и ствара додатна вриједност компаније подизањем вриједности основних средстава, а при томе смањујући ефекат зависности од хидрологије у наредном периоду.
Не треба заборавити и изјаве челника компаније да ће на крају године бити акумулирана знатна финансијска средства која ће омогућити мирнији пролаз кроз и те како изазовну 2025. годину.
Пораст потрошње у периоду од 2021. до 2024. године је: 356 ГЊх (2022: +108ГЊх; 2023: +128ГЊх; 2024: +120 ГЊх)
Такође, рад ЕПЦГ се не смије посматрати независно од цијеле групе која у овој години биљежи значајне позитивне пословне резултате што није био случај у претходним годинама.
Из Владе и ЕПЦГ је најављено да за сада неће бити поскупљења електричне енергије којом нас снабдијева ЕПЦГ, као и да неће доћи до повећања рачуна за електричну енергију и поред одлуке Регулаторне агенције за енергетику и комуналне ђелатности (РЕГАГЕН), на основу које су рачуни за електричну енергију од 1. јануара за домаћинстава требало да буду увећани за 3,41 одсто. До када ћемо моћи да држимо цијене електричне енергије на овом нивоу?
Министарство енергетике и ЕПЦГ воде веома одговорну пословну политику у сектору енергетике која је у исто вријеме и модел друштвено одговорног понашања према купцима електричне енергије, тј. грађанима. С тим у вези је и одлука да од 1. јануара 2025. године не дође до повећања цијена електричне енергије, а све с циљем очувања стандарда грађана. Наравно, свјесни смо обавеза и потребе да до 2027. године цијену електричне енергије усаглашавамо са оном која је на европском нивоу. То ћемо урадити врло пажљиво штитећи рањиве категорије, развијајући тарифне пакете и побољшавајући енергетски сектор.
Да ли држава и ЕПЦГ могу наредне године очекивати помоћ од повлашћених произвођача електричне енергије? Да ли је неко од повлашћених произвођача електричне енергије (власници вјетроелектрана, малих хидроелектрана, соларних електрана) доставио понуду о најнижој цијени по којој би могли да продају произведену електричну енергију ЕПЦГ, а како би се превазишао изазов који носи еколошка реконструкција ТЕ и недостатак домаће електричне енергије?
Ставови повлашћених произвођача електричне енергије по овом питању су различити. Закон их штити и са тог аспекта немају обавезу да припомогну држави у савладавању изазова повезаних са еколошком реконструкцијом Термоелектране Пљевља. Било је неколико одговорних повлашћених произвођача који су исказали спремност да се повинују молби Министарства, али је снага њихових производних капацитета прилично мала и недовољна да битније поправи ситуацију. Кључан ће бити став вјетроелектрана Можура и Крново чије финалне одговоре још ишчекујемо”. казао је Мујовић у интервјуу који је дао ,,Побједи”.
Извор: Побједа
