Прије пет година, у ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године, у три сата иза поноћи Скупштина Црне Горе је гласовима владајуће коалиције коју су тада чинили: ДПС, СД, Либерална партија, Бошњачка странка, Хрватска грађанска иницијатива и Форце као и три посланика СДП-а, усвојила неуставни Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је и прије него је ушао у скупштинску процедуру, продубио диобе у црногорском друштву.
Прије гласања Скупштина је одбила три амандмана Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори, чиме је тадашњи црногорски режим у суштини одбио да се о својинско-правним односима расправља пред судовима у редовним поступцима, у складу са препорукама Венецијанске комисије.
Тадашњи посланици Демократског фронта стали су у бескомпромисну заштиту Цркве и позвали ДПС да ће гласати за све што договоре са епископима Српске православне цркве. На улицама читаве Црне Горе дошло је до блокада на које је позвао лидер Нове српске демократије (НСД) Андрија Мандић у Скупштини.
У Подгорици су се окупили вјерници и свештенство са владикама тадашњим будимљанско-никшићким г. Јоаникијем и диоклијским г. Методијем, који су служили молебан на мосту Блажа Јовановића, близу Скупштине Црне Горе, гдје их је зауставила полиција која је од раног јутра блокирала центар Подгорице и све прилазе Скупштини. На мосту су и дочекати изгласавање закона у ноћи између 26. и 27. децембра. Исте вечери на мосту на Ђурђевића Тари полиција је брутално претукла групу вјерника и Епископа Методија, који је након тога био на лијечењу на ВМА у Београду.
Митрополит Амфилохије је, схватајући тренутак нарастајућих тензија, као и потребу тадашње власти да изазове сукобе, прво је упутио видео поруку вјерницима позивајући на мир, а ммдруга Ђукановића да одустане од закона топуза”, а у поподневним сатима разговарао са Душком Марковићем, тадашњим предсједником Владе, и Зораном Пажином, тадашњим министром правде, како би им пренио захтјеве СПЦ у Црној Гори и затражио одлагања расправе за послије Божића а епилог састанка је био незадовољавајући.
У исто вријеме Скупштина је била пуна полицајцима у цивилу који су носили гас маске и били спремни да похапсе посланике Демократског фронта. Посланици Демократа, УРЕ, Уједињене Црне Горе и Демоса су након одржаних говора напустили салу и нису хтјели да учествују у гласању.
Ток Скупштине је био буран а Андрија Мандић јепоручио казао да ће бити сукоба.
„Да, сукобићемо се. Ако не одустанете од овога, сукобићемо се. Ви сте изазвали ово. Што је вама требао овај закон? Напали Цркву и сада питате што ви људе не пустите да живе. Зашто су свештеници и епископи на улицама? Ево владика Јоаникије сав умотан сједи на улици. Напали сте Цркву. Молили смо вас, преклињали, да ово не радите. И кажем вам – да, сукобићемо се“, казао је Мандић на крају расправе.
Скупштинску расправу и доношење Закона о слободи вјероисповјести пратиле су велике тензије и протести широм земље, као и блокаде саобраћајница од стране незадовољних грађана и прекомјерна употреба полицијске силе над народом.
Скупштина након тога није прихватила амандмане које послала Митрополија црногорско приморска а у Скупштини је избио сукоб у 1 сат после поноћи, када су након што су посланици ДФ-а исккључили скупштинске микрофоне, полицајци у цивилу улетјели у Пленум и покушали да их обуздају.
Услиједили су позиви посланика да се прекине сједница Скупштине. Тадашњи премијер Марковић је напустио Скупштину а посланици ДФ-а су ушли у вербални сукоб са тадашњим предсједником Скупштине Иваном Брајовићем али и са Ранком Кривокапићем из СДП-а.
Након тога је предсједник НСД-а Андрија Мандић казао да је било прилике да се нађе рјешење које задовољава све, али одавде нема помјерања. Ивану Брајовићу смо рекли да је рјешење да прихвате Митрополитове амандмане који могу омогућити да у Црној Гори влада мир и хармонија“, казао је тада Мандић.
Казао је и да ће бити Христови војници и одговорити прикладно на све.
Полиција је упала у посланички клуб Демократског фронта и привела све посланике. Тадашња посланица ДФ-а Марина Јочић позвала је народ да се окупи.
Сједница Скупштине је настављена и око 3 сата после поноћи изгласан је диксриминаторни Закон о слободи вјероисповјести.
Српска православна црква је тада позвала грађане да се разиђу и саопштила да ће формирати тијело које ће се борити против Закона о слободи вјероисповјести а што је био увод у величанствене литије какве свијет нигдје није видио али и и у политички крај Мила Ђукановића.Послије годину дана од доношења спорног дискриминаторног закона од стране бившег режима, Скупштина Црне Горе усвојила је 29. децембра 2020. љета Господњег, измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. За измјене Закона гласао је 41 посланик владајуће већине.
Протести који су те ноћи, 26/ 27. децембра, почели због усвајања Закона о слободи вјероисповијести, претворили су се у незаустављиву снагу која је 30. августа довела до пада оних који су били одговорни за његово доношење, и постали свјетла тачка савремене црногорске историје.
