
Истраживање спроведено за потребе Скупштине Црне Горе показало је да у једном броју европских земаља у случају пријевременог скраћења мандата и ванредних избора на локалном нивоу, одборницима мандат траје до првих редовних избора, односно они неће имати мандат у пуном трајању. Циљ је да се омогући одржавање локалних избора у једном дану.
Истраживачки центар је за потребе парламента обрадио, систематизовао и представио податке у вези са законским рјешењима која се односе на одржавање локалних, парламентарних и предсједничких избора у једном дану у одређеним земљама Европске уније и региона. Прије свега, у Аустрији, Албанији, Белгији, Данској, Чешкој, Естонији, Финској, Француској, Грчкој, Холандији, Хрватској, Ирској, Италијом, Летонији, Мађарској, Малти, Њемачкој, Пољској, Португалу, Словенији, Шпанији и Шведској.
У Црној Гори су актуелне дебате како до локалних избора у једном дану, имајући у виду честе изборе. О томе би требало да ускоро одлучује скупштински Одбор за изборну реформу.
Један од закључака истраживања, које је Портал РТЦГ имао увид, је да је одређеном броју анализираних држава законодавством експлицитно предвиђено да се у случају распуштања локалног и/или националног парламента и одржавања ванредних или пријевремених избора, одборници и/или посланици не бирају на пуни мандат већ на дио мандата који је остао до одржавања сљедећих редовних избора (Француска, Хрватска, Летонија, Португал, Шпанија, Шведска).
Такође, када је ријеч о расписивању ванредних или пријевремених локалних избора, истраживањем је утврђено да законодавство појединих земаља, обухваћених овом анализом, предвиђа одређена ограничења односно немогућност расписивања ванредних/пријевремених избора: током посљедњих шест мјесеци мандата вијећа јединица локалне самоуправе (Чешка), уколико би сљедећи редовни локални избори требало да буду одржани током исте.
“Одржавање локалних и парламентарних избора у појединим земљама календарске године (Хрватска), уколико је до наредних редовних избора остало мање од девет мјесеци, не расписују се избори већ се уводи принудна управа (Летонија), шест мјесеци прије датума предвиђеног за одржавање редовних избора за органе локалне самоуправе, као ни шест мјесеци након њиховог одржавања (Португал), у случају да је до краја мандата претходне власти остало мање од годину дана (Шпанија), те уколико Влада поднесе оставку а редовни избори треба да се одрже у року од три мјесеца (Шведска)”, наводи се у истраживању.
С тим у вези, од анализираних земаља, истраживање је показало да је само у Шведској предвиђено одржавање и локалних и регионалних и парламентарних избора у истом дану. Поред тога, у Данској, Финској и Грчкој предвиђено је истовремено одржавање локалних и регионалних избора, док законодавство великог броја земаља обухваћених истраживањем предвиђа одржавање свих локалних избора у истом дану (Албанија, Белгија, Чешка, Хрватска, Ирска, Летонија, Мађарска, Португал, Шпанија).
На Малти је такође остављена могућност одржавања локалних избора истовремено са европским или парламентарним изборима будући да је предвиђено да предсједник Владе може донијети одлуку о одлагању локалних избора након распуштања органа локалне самоуправе на период не дужи од годину дана, ако се у том периоду одржавају избори за посланике Европског парламента, парламентарни избори или референдум.
Тако су посљедњи локални избори на Малти одржани 8. јуна 2024. године заједно са изборима за посланике Европског парламента. У случају Холандије, иако није прецизно дефинисано да се избори одржавају у једном дану, предвиђено је да се Представнички дом, покрајински и локални парламенти распуштају сриједом, у периоду између 29. марта и 4. априла. Такође, у Мађарској је предвиђено истовремено одржавање локалних и европских избора, док се у Белгији избори за Европски парламент одржавају истовремено са изборима са доњи дом Парламента.
У погледу трајања мандата, најдуже мандате органа локалне самоуправе у трајању од шест година имају Француска, Белгија као и одређене локалне самоуправе и окрузи у Њемачкој. Петогодишње мандате органа локалне самоуправе имају Грчка, Ирска, Мађарска, Малта и Пољска, док се у осталим анализираним земљама органи локалне самоуправе углавном бирају на мандат од четири године. Такође, у већини земаља обухваћених истраживањем одборници и посланици бирају се на једнаке мандате, док се у појединим земљама трајање њихових мандата разликује.
Тако се у Француској одборници бирају на мандат у трајању од шест година, а посланици на мандат од пет година, а у Мађарској и Пољској локални избори одржавају се сваке пете, док се парламентарни избори одржавају сваке четврте године.