ЕПЦГ група у посљедње три године препозната по огромном запошљавању. У циљу контролисања ове појаве, на колегијуму Министарства са представницима енергетских компанија донијета је одлука да свако будуће запошљавање у овим компанијама мора бити уз сагласност ресора енергетике, оцијенио је, у интервјуу за Банкар министар енергетике Саша Мујовић.
Подсјетио је да је именовањем за министра својевемено затекао политичке одборе директора државних компанија, гдје су поједини чланови радили искључиво у корист својих партија, и подсјетио да је утицао на избор одбора директора ЕПЦГ и кћерки компанија у дијелу у којем има законско право, а у циљу професионализације одбора, јер у садашњим одборима директора оне чланове из реда истакнутих професионалаца нико не може оспорити, због нивоа експертског знања и репутабилности.
Мујовић је издвојио ЦГЕС као позитиван примјер пословања у енергетском сектору, казао да се у ЦЕДИС-у интензивно ради на отклањању неправилности које су констатоване извјештајем ДРИ, за Жељезару и СОЛАР градњу заједнички именитељ је да су основни проблеми велики број радника и негативно пословање.
Додатно, најавио је да ће за Жељезару пратити реализацију новог уговора са фирмом 8Б Цапитал С.А из Луган, уз дозу опреза, јер су претходне приватизације овог колектива биле не толико успјешне.
Када је ријеч о електро енергетским компанијама ЕПЦГ,ЦЕДИС и ЦГЕС, чијим сте пословањем задовољни и зашто? Гдје видите највећу потребу за промјенама, ако не и резовима?
Издвојио бих ЦГЕС као позитиван примјер пословања и то не само када је ријеч о позитивном финансијском билансу на крају године, већ и када је ријеч о успјешно реализованим пројектима, те показаној проактивности у циљу модернизације електро-енергетског система. Подсјећамо и на активности менаџмента ЦГЕС-а, које су услиједиле након регионалног поремећаја у напајању електричне енергије који се десио 21.јуна, у циљу снажније регионалне координације и сарадње.
И ЦЕДИС ће, према најавама, текућу годину завршити са позитивним резултатом из пословних активности. У првих шест мјесеци ове године, остварени резултат из пословних активности је позитиван. Познато је да сам инситирао да менаџмент предузећа предузме све активности у циљу отклањања неправилности које су констатоване извјештајем ДРИ и на томе се интензивно ради.
Недавно је потписан Уговор о закупу Жељезаре са швајцарском фирмом 8Б Цапитал С.А из Лугана, која ће према слову уговора за пет година у ову компанију уложити око 37 милиона еура. Министаратво ће пратити реализацију овог уговора, обзиром да осјећамо дозу опреза, јер су претходне приватизације овог колектива биле не толико успјешне.
Када је ријеч о СОЛАР Градњи, према најавама менаџмента, ова пословна година ће бити завршена са позитивним резултатом, што је свакако искорак у односу на прошлу годину када су губици овог предузећа износили око 2 милиона еура.
Остварени резултати на крају године биће најбољи показатељ гдје ће се и какве промјене десити.
Број запослених у овим компанијама је вишеструко повећан, без јасне економске логике. Да ли се иницирали процесе рационализација тј.да ли то планирате?
Један од наслијеђених проблема електро-енергетског система свакако је и прекомјеран број запослених, па је ЕПЦГ група у посљедње три године препозната по огромном запошљавању.
У циљу контролисања ове појаве на Колегијуму са представницима енергетских компанија донијета је одлука да свако будуће запошљавање у овим компанијама мора бити уз сагласност ресора, као и уз образложење овог захтјева чиме ће се додатно појаснити у ком правцу и како ће радно ангажовање појединаца допринијети профитабилности предузећа.
Када је ријеч о пословању Жељезаре и СОЛАР градње који су кључно проблеми који оптерећују ова два предузећа?
За Жељезару и СОЛАР градњу заједнички именитељ је да су основни проблеми велики број радника и негативно пословање.
Када је ријеч о Жељезари ово предузеће је купљено без претходне финанијске студије и анализе која би показала профитабилности и оправданост једног таквог потеза. У пракси се показало да је стање у Жељезари компликовано и да оптерећује ЕПГ као најбољу државну компанију због чега су покренуте активности у циљу проналаска стратешког партнера. Можемо са умјереним оптимизмом констатовати да је потписан Уговор о закупу Жељезаре са швајцарском фирмом 8Б Цапитал С.А из Лугана, која је по уговору обавезна да за пет година у ову компанију уложи око 37 милиона еура. Нећемо ништа препустити случај већ ћемо редовно пратитит динамику реализације уговорних обавеза.
Предузеће СОЛАР Градња окупира пажњу јавности, као велики губиташ, предузеће које није профитабилно са великим бројем запослених. Међутим, ово предузеће има перспективу уколико сви буду радили оно за што су плаћени. Менаџмент мора бити активан на тржишту, кроз промоцију бенефита уградње соларних панела, као и на јачању конкурентности. Морају водити рачуна о набавкама и коришћењу оптималног броја запослених, док радници требају инсталирати најмање 4МW соларних панела на мјесечном нивоу. Једино на овај начин компанија може бити профитабилна. Све ово је предочено менаџменту СОЛАР градње уз напомену да ће од остварених резултата зависити и њихов даљи ангажман.
У контексту свих ових компанија, залагали сте се се за експертске бордове директора, и експертске извршне функције. Одбори, међутим, и даље имају гро партитократских рјешења. Да ли су у плану икакве промјене у том дијелу, а у циљу бољег корпоративног управљања?
Именовањем на позицију министра енергетике и рударства у том моменту затекао сам политичке одборе директора, гдје су поједини чланови радили искључиво у корист својих партија, иако их закон експлицитно обавезује на независност у раду и дјелованје у правцу најбољих интереса компаније којој припадају. Дубоко увјерен у погубност таквог дјелованја инсистирао сам на деполитизацији управљачких структура у дијелу који делегира Влада Црне Горе. То није био лак задатак, имајући у виду наслијеђену праксу да се чланови одбора директора искључиво бирају из редова партија које чине власт.
Подсјетићу да је Министарство на чијем сам челу расписало јавни позив за стручни кадар који бих делегирао у Одбору директора ЕПЦГ , у име Владе Црне Горе, а по основу квота које су биле унапријед дефинисане. Главни критеријум био је ниво експертског знања и репутабилност кандидата коју су завриједили током свог досадашњег рада.
Мислим да сам у овој намјери успио и да у садашњим одборима директора чланове из реда истакнутих професионалаца нико не може оспорити.
Као министар утицао сам на избор одбора директора ЕПЦГ и кћерки компанија у дијелу у којем имам законско право. Извршни директори су бирани на основу јавних конкурса на које су се могла јавити сва заинтересована лица и на коначну одлуку о избору нисам имао право да утичем.
Кроз појачану контролну активност Министарства свакодневно пратим активности у компанијама из области енергетике, а све у циљу постизања што бољих резултата и већег степена професионализације.
Када је ријеч о пројектима енергетске ефикасности на које ЕУ фондове рачунате и у којим роковима?
Влада Црне Горе је препознала енергетску ефикасност као један од приоритета енергетске политике. Искорак који је направљен у односу на претходни период, у којем је акцент био стављен на правно уређење ове области, је да је фокус стављен на имплементацију конкретних програма и пројекта намијењених различитим секторима потрошње енергије. Тренутно имамо активне програме за подстицање енергетске ефикасности намијењене: домаћинствима, туристичком сектору и индустрији, са укупним нивоом подстицаја од око 15 милиона еура, а за које се очекује да генеришу инвестиције од преко 25 милиона еура у високоефикасна решења и технологије.
Финансирање наведених програма је углавном обезбијеђено из пакета подршке Европске комисије за превазилажење енергетске кризе, из којег је 13 од 30 милиона еура опредијељено управо за унапређење енергетске ефикасности. План је да се реализација ових програма настави и у наредном периоду и управо је кроз „План раста“, нови инструмент подршке Европске уније земљама Западног Балкана, предвиђена додатна финансијска подршка за наредни четворогодишњи период. Очекује се да ова средства постану доступна и оперативна врло брзо након усвајања Плана раста, који се налази у финалној фази припреме.
Такође вјерујемо да и Еко фонд, чији капацитет ће бити значајно ојачан кроз имплементацију текућих програма, привуче додатна средства из других фондова који финансирају пројекте у области животне средине, енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије.
Ради се све да Пљевља не остану еколошка црна тачка државе
Када је ријеч о озелењавању и одрживим концептима у енергетици, колико се том дијелу може уопште говорити, ако смо упознати са проблемима које нпр. Пљевљима производи Рудник угља и ТЕ „Пљевља“
У току је пројекат еколошке реконструкције ТЕ која ће смањити емисију штетних гасова, такође започет је пројекат топлификације Пљеваља који ће својим завршетком угасити индивидуална ложишта у граду и ријешити проблем највећег загађења. У склопу пројекта енергетске ефикасности одобрено је 2,8 милиона за пројекте у Општини Пљевља, а пред почетак сезоне гријања одобрена је субвенција од 20% на цијену електричне енергије за кориснике у Пљевљима. Ова Влада и Министарство чини све што се може да ублажи ефекте загађења од ТЕ и РУП-а.
У оквиру новог Инструмент за реформу и развој Западног Балкана под називом План раста Црна Гора добија приступ значајним средствима (близу 400 милиона еура) за спровођење реформи у кључним областима у наредне 4 године.
ТЕ Пљевља представља базни, најстабилнији, извор електричне енергије и без ње о електро енергетском систему Црне Горе готово да није могуће говорити, посебно о стабилној енергетској ситуацији све док се не изграде одговарајући замјенски капацитети. Стога се тренутно врше инвестиције како би ТЕ наставила да ради у складу са важећом ЕУ регулативом, односно да ради као и све остале ТЕ у Европи. Да би се санирале посљедице рада ТЕ, ЕПЦГ је до сада уложила висе десетина милиона у санације и рекултивације одлагалишта пепела и шљаке. Даљи планови су да се ти простори додатно унаприједе и понуде становницима Пљеваља као додатна вриједност односно простор за даљи развој спортско рекреативних и туристичких садрзаја. Сви простори који би евентуално у будућности били кориштени за одлагалиште нус продуката ТЕ биће у коначном,заокружени на начин да пруже додатну вриједност, а не никако да остану црна тачка тог дијела државе. ЕПЦГ планира да детаљно испита и све остале енергетске потенцијале у Пљевљима, па се сада посветила и анализи потенцијала ријеке Ћехотине а убрзо очекујемо и да добијемо извођача радова на инвестицији од 7 милиона еура, а то је МХЕ Отиловићи. Поред енергетике ту су и друге привредне гране које се помињу, као сто су еколошки прихватљива цементра, фабрика гипса и слично. Све ово уз топлификацију града веома це позитивно утицати на изглед Пљеваља и околине, као и на квалитет ваздуха становника сјеверозападног дијела Црне Горе.
РУП се такође базирао на санације некултивисаних рудокопа. Неки дјелови су већ рекултивисани садњом зеленила, док постоје такође планови за изградњу мини ХЕ на већ постојећој инфраструктури.
Планиране су ии значајне активности у дијелу спровођења праведне транзиције у региону Пљеваља, а које укључују институционално јачање и усвајање акционог плана за спровођење праведне транзиције, реализацију програма запошљавања и преквалификација са циљем јачања предузетништва и развоја других економских активности у Пљевљима, реализација свеобухватног Програма обнове зграда са циљем унапређења енергетске ефикасности и елиминисање угља као енергента из индивидуалних ложишта у јавним и приватним објектима на територији општине Пљевља као и успостављање центра за обуку са циљем обезбјеђења локалне радне снаге за реализацију свеобухватног Програма обнове зграда;
Веома важно је обезбиједити синергију планираних активности са текућим пројектима које реализују Влада Црне Горе, Општина Пљевља и ЕПЦГ.
Најавили сте почетак пројекта хидроелектране и соларне електране на Билећком језеру. Докле се стигло и шта слиједи у овој, почетној фази?
На иницијалном састанку који је одржан у ЕПЦГ договорена је формална организација радне групе која це се састојати од 3 члана са црногорске стране и 3 члана из Републике Српске. У наредном периоду очекују нас интезивне активности на поменутим пројектима. Значајан пројекат је алтернативно снабдјеванје питком водом Бококоторског залива. Оно што је неопходно у наредном периоду јесте израда пројектних задатака, као и проналаска адекватних позиција плутајуће соларне елекетране, на мјестима гдје је промјена нивоа језера најмања, односно гдје ће утицај промјене нивоа на електрану бити најмањи.
За изградњу реверзибилне хидроелектране, неопходно је такође ићи у правцу израде пројектног задатка, као и проналаска терена који има неопходне караткеристике са аспекта водоодрживости и других геолошких карактеристика за израду потенцијалне акумулације, као и њено позиционирање.
Како оцјењујете ситуацију у електро-енергетском систему Црне Горе и да ли смо сада спремнији за неке евентуалне испаде, сличне оном јунском?
Црногорски електропреносни систем (ЦГЕС) предузима све потребне мјере да обезбиједи поузадно напајање потрошача електричном енергијом. Сви елементи преносне мреже у Црној Гори су исправни и у погону, а особље ЦГЕС је приправно за интервенцију у случају потребе. Јунски испад је посљедица више фактора који су се десили истовремено. Имали смо два истовремена квара на значајним елементима преносног система ЈИЕ, уз нерасположивост поједних елемената у околним системима, који су били искључени због редовног одржавања. Морам похвалити ЦГЕС да је реаговао релативно брзо у једној ситуацији која се није раније дешавала и која је захватила више држава региона. Наравно, свјестан сам да у оваквим временским приликама сваки недостатак електричне енергије И воде је за грађане врло изазазован, и екипе ЦГЕС-а су реаговале на најбржи могући начин како би се ситуација стабилизовала.
Мора се истаћи и да климатске промјене и енергетска транзиција на обновљиве изворе стављају операторе преносног система пред значајне изазове, који се могу превазићи само значајним ојачањем мреже. Оператори у том погледу захтијевају недвосмислену подршку цијелог друштва. Примјер изградње високонапонског далековода Ластва – Пљевља понајбоље осликава ову потребу. Наиме, да је овај вод био у фукцији 21. јуна, прекида у напајању не би било. На жалост, због отпора на који ЦГЕС наилази на свега неколико километара трасе, на завршетак радова се чека већ неколико година.
