Није лапсус нити “грешка у систему“ ово што данас излази на суду. То је огољена истина о томе како је дио безбједносног апарата у Црној Гори годинама радио не у интересу државе, већ криминала, рекла је посланица Европе сад (ПЕС) Јелена Недовић.
“Брисање оперативне мјере за лица означена као припадници криминалне организације није административни потез. То је свјесна одлука која криминалцима отвара простор, а институције претвара у саучеснике. Није овдје проблем један човјек. Проблем је систем у којем су папири били чисти, а безбједност државе прљава. Систем у којем су оперативне мјере служиле за заштиту „одабраних“, а не грађана. Свједочење бившег полицијског функционера (Ениса) Баковића, потврђује зашто је Црна Гора годинама стајала у мјесту – јер нема државе тамо гдје криминал има институционалну заштиту”, навела је Недовић.
Чак и ако није било формалне забране уласка, додала је, уклањање оперативне мјере за лица означена као пријетња националној безбједности, без правила и писаног трага, јесте суштински и системски проблем овог случаја.
https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fnedovic.r.jelena%2Fposts%2Fpfbid0tdavUHErkjQrY4imCXiRiQ2Y7TZj2CQBwnJzQbuLJQFENkD15f24FKDfx5yddMVFl&show_text=true&width=500
“Да објасним шта то значи – оперативна мјера је постојала. (Вељко) Беливук и (Марко) Миљковић су били означени као безбједносно интересантна лица. Мјера је уведена 2018. на основу података из Србије, гранична полиција је морала да реагује и обавјештава надређене. Дакле – систем их је сматрао пријетњом по безбједност. А то значи да је оперативна мјера уклоњена”, казала је Недовић у објави на Фејсбуку.
Дакле, објашњава, у децембру 2020. године, на усмени захтјев, без писаног трага, без правилника, без јасног образложења и без контроле.
“Ово је кључни моменат. Није постојао правилник. Што и Баковић каже – није било правилника како се неко ставља на оперативну мјеру – нити како се та мјера скида а то значи да су се одлуке доносиле произвољно и систем је био отворен за злоупотребу. Закључак ове приче стављања па брисања оперативне мјере – брисањем оперативне мјере из система, полиција је изгубила сваку обавезу да надлежне службе обавјештава о уласку безбједносно интересантног лица у Црну Гору. Док је мјера постојала, сваки његов долазак на гранични прелаз морао је бити регистрован и пријављен, након чега се одлучивало о даљем поступању. Након што је та мјера уклоњена, такво лице се у систему појављује као обичан путник – без упозорења, без аларма и без икакве институционалне реакције”, упозорила је Недовић.
Гранична полиција више нема основ нити обавезу да икога обавијести о његовом уласку у државу, навела је.
“Зато овдје није кључно питање да ли је постојала формална забрана уласка, већ чињеница да је држава сама уклонила безбједносни механизам за лица која су била означена као пријетња националној безбједности. Управо у томе лежи суштина овог случаја и одговорност система. Дакле, брисање мјере знаци да полиција на граници није била у обавези да било кога обавијести да је ушао у Црну Гору. Да подсјетим – Вељко Беливук и Марко Миљковић означени су као вође организоване криминалне групе одговорне за тешка кривична дјела, укључујући вишеструка убиства, отмице и трговину наркотицима. Против њих се води поступак пред Специјалним судом у Београду и још не постоји правоснажна пресуда. Управо зато су наводи о њиховом ранијем ‘нестанку’ из безбједносних евиденција посебно озбиљни”, казала је Недовић.
Овај предмет је, истиче, од посебног значаја – регионалног, јер показује висок ниво организованости криминала.
“Отвара питање веза криминалних група са дијеловима безбједносних структура и има директне импликације и на Црну Гору, због кретања, заштите и дјелованја ове групе у региону”, подвукла је Недовић.
Подсјетимо, црногорско тужилаштво терети бившег официра полиције Лазовића да је формирао криминалну организацију, чији су чланови ранији главни специјални тужилац Миливоје Катнић, некадашњи тужилац Саша Чађеновић и Зоранов син, Петар Лазовић, својевремено агент Агенције за националну безбједност.
Лазовић се од СДТ-а терети да је у вријеме док је био на челу Сектора за борбу против организованог криминала формирао криминалну организацију, чији је припадник постао Миливоје Катнић. У центру криминалних веза, за које се сумњиче, јесте заштита припадника кавачког криминалног клана, па и двојице београдских сарадника те групе, Вељка Беливука и Марка Миљковића.
Једно од дјела се односи на укидање забране уласка у Црну Гору Вељку Беливуку и Марку Миљковићу крајем 2020. године. Беливук и Миљковић, који су мјесецима били на списку особа којима је забрањен улазак у Црну Гору из безбједносних разлога, тада су долетјели у Тиват, а затим боравили у Котору у гостима код вође “кавчана” Радоја Звицера. Да су Беливук и Миљковић у Црној Гори сазнало се када их је црногорска полиција, заједно са Звицером, привела на информативни разговор.
