Централно обиљежавање 29 годишњице акције ,,Олуја”, у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а више од 220.000 је протерано, одржано је јуче у Лозници. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на стадиону Лагатор у Лозници, служио је помен пострадалим Србима.
Догађају су присуствовали највиши представници власти Републике Србије и Републике Српске, Александар Вучић и Милорад Додик, представници Нове српске демократије и Демократске народне партије из Црне Горе, бројне избјегличке породице и сродници настрадалих. Након служеног помена одржан је пригодни културно-уметнички програм.
Свештеници су јутрос (4. августа) служили помен за све страдале у злочиначкој акцији ,,Олуја” у цркви Светог Марка у Београду, у молитвеном присуству бројног народа и припадника Војске Србије. Молитвено сећање организовало је Удружење избеглих, расељених и досељених лица ,,Завичај” -Београд и Удружење ветерана Црвене Беретке. После помена делегације су положиле венце у Ташмајданском парку.
,,Олуја“ очима свједока
Отац Игор Карановић: У избјегличкој колони се и рађало и умирало
Свештеник Игор Карановић је као дјечак од 12-ак година, из свог дома у Новом Граду гледао апокалиптичне сцене када је страдални српски народ са простора Републике Српске Крајине бјежао из својих домова ка слободној српској територији, гоњен од Хрвата,
,,Ове библијске сцене страдања нашег народа дубоко су остале урезане у мом памћењу, прекинуле моје дјетињство, заувијек промијенивши мој живот”, каже отац Игор.
,,Када данас пођете у епархије које су страдале у овом рату, на примјер у Пакрачко-славонску епархију, видјећете велику духовну обнову што свједочи да ће се наш народ некада вратити на своја вјековна огњишта јер је дух нашег народа, када је са Христом, несаломив и неуништив. Ипак, не смијемо заборавити! Ми морамо да памтимо страдање нашег народа, али и да праштамо темељећи свој живот на Христу и свједочећи оне ријечи да је крв мученика сјеме је за нове Хришћане“, каже отац Игор.
У некадашњој парохији оца Игора у Дебељачи код Панчева сада живи велики број Срба из ове избјегличке колоне, који још увијек чувају тракторе на којима су тада избјегли, носећи славску икону и понешто покућства.
,,То су честити људи, добри домаћини који ће другоме дати и последње парче хљеба по цијену да они остану гладни. Они пате за својим родним крајем чувајући своју вјеру, традицију, језик и обичаје. Крајишници који су тада побјегли од усташког ножа, обилазе гробове својих предака преносећи истину о страдању нашег народа и својим потомцима“, каже отац Игор Карановић.
Саво Штрбац: До сад евидентиране 1.903 жртве и то није коначан број
Предсједник Информационо-документационог центра „Веритас“ г. Саво Штрбац бивши члан комисије Владе Републике Српске Крајине за размјену заробљеника и предају посмртних остатака изнио је 2018. године у разговору за Радио ,,Светигору” потресне податке ове злочиначке, хрватске акције.
Каже да су према најновијим подацима евидентиране 1.903 жртве и истакао да то није коначан број.
У питању је, казао је, 1.246 цивила, што је 65 процената укупног броја.
,,Међу њима су 643 жене, а још имамо нерешене 623 особе. Страшно је што је у укупном броју 65 одсто оних који су старији од 60 година. Четири петине убијених жена су старије од 60 година. То су најцрње бројке у ратовима деведестих година”, истакао је Штрбац.
Све то, истакао је, указује на велике облике ратних злочина.
,,Увек је злочин убити цивила. Ратни злочин је убити и војника који се предао”, навео је Штрбац.
Подсетио је да су само двојица припадника хрватске војске осуђена пред хрватским судовима, а као најгоре истиче то да је један етнички Србин, а други Албанац.
Архимандрит Евсевије (Менаџија): ,,1995. године био сам у оној колони од 300.000 Срба који су бјежали из Хрватске не знајући тада ни гдје су ми родитељи, нити гдје ми је брат“
Сликар и иконописац Архимандрит Евсевије (Меанџија) родом је из мученичког града Глине у Хрватској гдје је 1941. године извршен стравичан покољ.
Сјећајући се свог дјетињства у Глини отац Евсевије каже да је почео да одлази у цркву некако уочи рата у Хрватској када је и почео његов постепени преображај.
“1995. године био сам у оној колони од 300.000 Срба који су бјежали из Хрватске не знајући тада ни гдје су ми родитељи, нити гдје ми је брат“- сјећа се Архимандрит.
Након Хрватске оца Евсевија пут доводи на Косово управо у оно најтеже вријеме. У данима марта, 22 године након почетка НАТО агресија на нашу земљу, мартовског погрома који је услиједио пет година касније, отац Евсевије се сјећа како памти те дане.
,,Наш живот се не зауставља на распећу, ми идемо корак даље. Идемо у Васкрсење, у васкршњу радост и вјечни живот. Тамо су отишли и наши мученици, почевши од Мале Милице Ракић. Сви који су њих убили себе су убили. Захваљујући Митрополиту Амфилохију и Владики Атанасију велики дио народа је остао на Косову а монаштво истрајало у својим послушањима“- каже отац Евсевије.
,,Пишем јер се савремени проблеми дотичу мог срца. Ове године сам се позабавио темом страдања нашег народа за вријеме другог свјетског рата у НДХ. Бавио са се тајном зла и питањем откуд зло у човјеку и како човјек, који је створен по лику Божијем, може постати толико зао, с обзиром да зло није логично. Трудим се да никад не заборавим да сам Србин, да никад не заборавим страдање свог народа али, исто тако, да никад не пробудим у онима који читају моје бесједе мржњу већ само сажаљење према злочинцима.
Хрватска Олују обележава као Дан победе и сматра је ослободилачком акцијом, док се у Србији и Републици Српској она означава злочиначком акцијом и највећим егзодусом Срба који се догодио у Европи после Другог светског рата.
Слободанка Грдинић
