Српски народ сjећа се прогнаних и убијених у „Олуји“, операцији хрватске војске и полиције током које је око 2.000 Срба убијено или нестало, а више од 220.000 протjерано из Хрватске.
Данас (4. августа) навршило се се 29 година од злочиначке војне акције хрватске војске и полиције „Олуја“, у којој је са својих вијековних огњишта на територији Републике Хрватске под заштитом УН, протјерано више од 220.000 Срба у хрватског агресији на простор Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију.
Данас је и један од најтежих и најтужнијих дана за српски народ, дан за молитвено сећање на скоро 2000 погинулих и несталих, од којих се за више од 700 ни дан данас не зна где им је гроб. Међу страдалима, 65 одсто су цивили, међу којима приближно три четвртине старији од 60 година. Такође, 29 одсто убијених су женске особе, огромном већом старице. О зверствима хрватске војске сведочи и злочин на Петровачкој цести, када је ракетама из авиона хрватског ваздухопловства немилосрдно бомбардована колона у којој су били само деца, жене и старци.
Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Свега 48 сати од почетка акције „Олуја“, подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у Книн, док су колоне избјеглица у аутомобилима, камионима, на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију и БиХ.
Више од 200.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.
Један дио избјеглица настанио се и у Црној Гори.
У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.
У наставку акције у БиХ, операцијом „Маестрал“, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта углавном данас живе без струје, квалитетне инфраструктуре.
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције „Олуја“.
Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.
Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција „Олуја“ у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.
У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.
Према коначној пресуди, операција „Олуја“ није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.
Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.
Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.
У акцији „Олуја“, према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуло је или нестало око 2.000 Срба.
Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.
У Хрватској се 5. август слави као „Дан победе и домовинске захвалности“, док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан сећања на страдале и прогнане Србе.
По подацима Документационо информационог центра Веритас које цитирају српски званичници, током акције “Олуја” убијено је 1.869 Срба, од којих су 1.220 били цивили.
Србија уз то “Олују“, назива “највећим етничким чишћењем на европском тлу после Другог свјетског рата”. С друге стране, хрватски премијер Андреј Пленковић је прошле године у Книну “Олују” назвао прекретницом која је означила “крај агресије на Хрватску”, тврдећи да је “ослобађањем територије Хрватска враћена у нормалан живот”.
Међународни суд у Хагу донио је против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача осуђујуће пресуде на 24, односно 18 година затвора.
Пресудом Међународног суда правде утврђено је да су политичке и војне власти Хрватске биле свјесне да ће та операција изазвати масовни егзодус српског становништва, те да су на очекиваном егзодусу заснивале војну стратегију, сматрајући га пожељним.
Међутим, пресудом Апелационог вијећа Хашког суда из 2012. године, хрватски генерали Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак у Хагу су ослобођени оптужбе за заједнички злочиначки подухват са циљем етничког чишћења Срба са тог дијела хрватске територије.
У извјештају из 2021. године загребачке невладине организације Доцумента – Центар за суочавање с прошлошћу, о непроцесуираним злочинима након “Олује“, пише да је хрватско правосуђе за 26 година подигло четири оптужнице против девет хрватских војника и полицајаца за ратне злочине над Србима.
Изречене су четири правоснажне пресуде: у два случаја осуђујуће за злочине у селима Прокљан, Мандићи и Кијани, а у друга два оптужени су ослобођени кривице за злочине у селима Прокљан, Мандићи и Грубори.
Многи злочини уопште нијесу процесуирани, као на примјер они почињени у Голубићу код Книна, Мокром Пољу и Радљевцу. Београдски медији преносили су да су хрватске снаге дејствовале и по цивилима у избегличким колонама, а најпознатији је злочин на Петровачкој цести, када је на цивиле, жене, дјецу и старце, пуцано из авиона ратног ваздухопловства.
Међу онима који нијесу избјегли, бројни су страдали.
Патријарх Српске православне цркве Порфирије рекао је јуче да егзодус није никада био окидач за очај међу Србима, већ подстрек за наду и оптимизам.
“Нема тог убојног средства које је јаче од Христовог мира у нама и међу нама. Мир нема алтернативу, слободом се не може трговати”, поручио је патријарх.
