Навршило се 18 година од убиства истакнутог полицијског функционера Славољуба Шћекића а црногорске институције још нијесу дале потпуни одговор на питање ко је одговоран за тај злочин. Судски поступак траје годинама али умјесто финалне пресуде, нова рочишта заказана су за септембар.
Полицијски инспектор Славољуб Шћекић убијен је испред своје куће у Подгорици, у насељу Толоши, сат иза поноћи 30. августа 2005. године.
Оптужени Саша Борета, Љубо Биговић, Милан Шћекић и Љубо Вујадиновић су у више пресуда осуђени на по 30 година затвора за ово убиство, али су другостепена вијећа обарала те пресуде. Како је раније саопштвано, разлог су биле битне повреде одредаба кривичног поступка, које су често резултирале повредом права на одбрану и правично суђење.
Промијењено је и више судских вијећа, а случај је доспио и до Уставног и Суда за људска права у Стразбуру.
Након четири године суђења, 2009. године донесена је прва осуђујућа пресуда против оптужених за убиство инспектора Шћекића. Пресуду је донио тадашњи судија Лазар Аковић у чијој је пресуди уочена техничка грешка, због које је требало да одговара али је у међувремену прешао у адвокатуру.
Потом је услиједио низ обрта и нових процеса да би у посљедњем наврату, 5. септембра 2022. године, Апелациони суд укинуо осуђујућу пресуду против оптужених и предмет вратио на поновно суђење.
Тако су одлагања и нова суђења довела до тога да судски поступак за овај злочин још траје.
Славица Шћекић, сестра покојног Славољуба Шћекића, ,казала је за Портал РТЦГ да је убиство њеног брата злочин без казне.
“Осамнаест година је од убиства мога брата Славољуба, а починиоци његовог убиства још увијек нијесу осуђени за злочин, нити су приведени лицу правде налогодавац и помагачи из АНБ-а. Убиство мога брата је злочин без казне”, казала је Славица.
За овај злочин, Славица Шћекић криви државу, претходну и садашњу власт.
“Претходну зато што није заштитила мога брата? Садашњу власт кривим, зато што није хтјела или није смјела да расвијетли у потпуности његово убиство, али и осуди лица, против којих се води судски поступак, скоро двије деценије”, казала је Славица.
Поручује да је јако огорчена на, како је казала, нечасно поступање државе према случају убиства њеног брата Славољуба.
“Огорчена сам на све оне, који нијесу хтјели или нису смјели да осуде починиоце његовог убиства, на максималне казне затвора. Нека се стиде сви они појединци из власти, којима није приоритетан случај убиства мога брата Славољуба”, поручила је Славица Шћекић.
Адвокат Веселин Радуловић казао је за Портал РТЦГ да 18 година од убиства Славољуба Шћекића, без правосудног епилога тог злочина, без правноснажно осуђених извршилаца и налогодаваца, нерасвијетљена позадина тог злочина и у крајњем изостанак правде, показују да се црногорско правосуђе није ослободило “насљеђа Весне Меденице и других вишегодишњих руководилаца у правосуђу”.
“Такође, правосуђе се није ослободило насљеђа ни оних чијом вољом су Меденица и остали челници правосуђа били на тим позицијама. Актери организованог криминала нијесу и не могу бити јачи од државе, али овај случај управо показује да су они контролисали функционере од чије воље су зависили резултати борбе против организованог криминала”, поручио је Радуловић.
На жалост, каже наш саговорник, иако се функционери смјењују на власти, та контрола и даље постоји.
“То показује да је корупција постала модел понашања већине функционера и само њиховим процесуирањем и правноснажним осуђивањем можемо се надати да ће случај убиства Славољуба Шћекића бити потпуно расвијетљен”, поручује Радуловић.
Програмски директор Грађанске алијансе Милан Радовић казао је да наше институције нијесу уложиле довољно напора да се судски поступци попут овог за убиство Славољуба Шћекића ријеше у разумном року.
Такве пресуде ће, каже Радовић, водити ка лошијим оцјенама рада правосуђа и у наредним извјештајима Европске комисије.
У вријеме убиства инспектора Шћекића министар унутрашњих послова био је Драган Ђуровић, који је у јесен 2003. године, као ДПС кадар наслиједио нестраначку личност Милана Филиповића.
“Или ће се открити убица Душка Јовановића или ја нећу бити министар”, саопштио је тадашњи министар Ђуровић, након што је 27. маја 2004. године испред редакције убијен уредник “Дана” Душко Јовановић.
Иако убиство Јовановића (а касније ни Шћекића), није ријешено, већ је направљено низ процесних грешака понајвише тима тужилаца у ноћи након хапшења засад једино правоснажно осуђеног Дамира Мандића, министар није поднио оставку.
