У Савјету безбједности Уједињених нација (УН) синоћ се расправљало се о ситуацији у Босни и Херцеговини.
Српска чланица Председништва БиХ Жељка Цвијановић навела је како је амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама Златко Лагумџија показао непоштовање према Уставу БиХ тиме што је иницирао резолуцију о Сребреници без овлашћења и консензуса сва три конститутивна народа БиХ.
Цвијановић је истакла да је та активност супротна Дејтонском споразуму и додала да, поједини чланови УН, верују да је та резолуција бенигна, што је далеко од истине.
“Правни саветник бошњачких лидера Франсис Бојл рекао је да снаге морају да се искористе да се укине Република Српска. То говори о намери и да се резолуција користи као дестабилизујући фактор БиХ“, рекла је Цвијановић.
Подсетила је да Дејтонски споразум подразумева три конститутивна народа који једнако учествују у управљању државом.
Како је рекла, неке стране дипломате у БиХ и Кристијан Шмит, који се, рекла је, представља као ,,нешто између колонијалног гувернера и модерног деспота” све више има тенденцију да се уплиће у демократске процесе доношења одлуке у БиХ.
Додала је и да се неке стране дипломате мешају у унутрашње послове и кроз то уплитање инсистирају на незаконитом деловању високог представника.
Истакла је да званичници РС инсистирају да се очува стабилност и да се реше сва политичка питања кроз демократске институције, а да неке војне изјаве западних амбасадора и даље имају за циљ да шире страх међу Србима и да се користе неке радикалне снаге међу бошњачким лидерима, са наративом да је проблематична РС.
“Истовремено бошњачки званичници као што је министар одбране БиХ, Зукан Хелез и министар државних послова Рамо Исак прете ратом. Претња од исламистичких ћелија на Западном Балкану прети целој Европи. Локални медији БиХ пренели су да је Хелез овластио употребу опреме која припада оружаним снагама у Мостару и странцима и локалним индивидуалцима који су повезани са Вехабијском покрету. Ово је нарочито опасно и одговорно и то се већ дессава дуго година да је БиХ у међународним медијима означена као најопаснији извор џихадистичког тероризма у Европи“, рекла је Цвијановић.
Додала је да је владавина права један од кључних захтева за мир и демократско управљање, али да се то стално крши и игнорише у БиХ. У томе се, истиче, “посебно истиче Кристијан Шмит и они који му помажу“ у страним амбасадама.
,,Он каже да има извршну законодавну власт и да он није одговоран ниједној институцији, нити влади, или суду, или праву у БиХ. Они сматрају да он има апсолутну моћ, али не и одговорност. Није јасно и веома је нејасно како то може да се уклопи у концепт владавине права. И још горе, Шмит је извршио измене и допуне кривичног закона да би казнио све који не поштују његове одлуке, пре свега демократски изабран председник Републике Српске (Милорад Додик). Они се кривично гоне за то што су спроводили своје уставне одговорности и због тога што нису поштовали незаконите одредбе господина Шмита”, рекла је Цвијановић.
Због тога се, каже, пријети се међународним санкцијама.
,,Санкције се спроводе без судског процеса. Нема никаквих званичних тачака оптужби нити се то преиспитује пред судом. Банке су такође присиљене да престану да пружају услуге тим особама које нису биле формално оптужене ни за једно кривично дело. Овакво понашање је дефинитивно претња стабилности миру у БиХ. Он покушава и да наметне одредбе у изборном закону и да подешава резултате будућих избора“, рекла је Цвијановић и истакла да то води од једне до друге кризе у БиХ.
Амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама и специјални представник Београда Марко Ђурић позвао је чланице Савета безбедности да се изради нова резолуција о Сребреници која ће имати консензус сва три ентитета у БиХ и која ће водити ка помирењу и напретку и имати исти став према свим жртвама рата у некадашњој Југославији.
Представник Кине при мисији Уједињених нација изјавио је да је пре предлагања резолуције о Сребреници било потребно да се консултују оба ентитета у Босни и Херцеговини и да усвајање резолуције без сагласности ентитета није у складу са промовисањем мира у Босни и Херцеговини.
Додао је да би требало промовисати дијалог и национално помирење, али и да би наметање одређених решења довело до погоршања етничких тензија.
Руски амбасадор при Уједињеним нацијама Василиј Небензја истакао је да је Москва категорички против резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН и додао да свака страна има свој дуг према другом и Сребреница није једини мрачна страница тог рата.
Истакао је да промовисање нацрта резолуције Генералне скупштине УН о геноциду у Сребреници крши Дејтонски споразум.
Додао је и да Русија, као гарант Дејтонског споразума којим је у БиХ окончано крвопролиће, не може да затвара очи на то што се сада дешава у земљи.
Према његовим речима, ситуација у Босни и Херцеговини се нагло погоршава и да СБ УН мора да одреагује и помогне у спречавању сукоба.
Kако је рекао 30 година Дејтонски споразум је гарант мира али сада се већ неко време крше његови принципи наводећи да је посебан проблем деловање високог представника Kристијана Шмита који се понаша као “апсолутни владар”, али и да га Запад само подстиче на такво понашање.
Високи представник у БиХ Кристијан Шмит, кога не признаје Република Српска јер његово именовање није потврдио СБ УН, рекао је да је његов мандат да надзире спровођење Дејтонског споразума, додајући да је његова одговорност да о томе извештава СБ.
Шмит је већи део излагања путем видео-линка посветио критикама на рачун Републике Српске, чије руководство, како тврди, ,,непрекидно говори о отцепљењу, одвајању ентитета” од БиХ.
Помоћник генералног секретара УН за Европу, централну Азију и Америку, Мирослав Јенча рекао је да напредак и трајни мир у БиХ могу се остварити само бољим разумевањем прошлости кроз тражење истине и признавање одговорности, а сви у БиХ треба да раде на помирењу и борби против говора мржње.
Гутересов помоћник за питања геноцида изразио је забринутост због онога што је назвао “сецесионостичким претњама”, порицањем наводног “геноцида” и величања људи које је назвао ратним злочинцима. Јенча сматра да “таква реторика представља претњу за помирење у БиХ”.
Седница Савета безбедности Уједињених нација почела је мало после 22 сата по средњеевропском времену, а заказана је на захтев Руске Федерације.
Видео-линком на седници се обратила српска чланица Председништва БиХ Жељка Цвијановић, а обратио се и високи представник у БиХ Кристијан Шмит, што су од СБ УН затражиле САД.
Седници су присуствовали амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама Марко Ђурић, као и представници Црне Горе и Хрватске.
Представници Русије заказали су ванредну седницу како би упозорили да је БиХ на ивици оружаног сукоба, али и због тога што је амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама Златко Лагумџија без сагласности покренуо причу о Резолуцији о Сребреници.
Извор: РТС
