Апелациони суд Црне Горе одбацио је жалбу Специјалног државног тужилаштва (СДТ) и потврдио ослобађајућу пресуду свима у предмету тзв ,,државни удар”.
Како су саопштили из Апелационог суда, након одржане сједнице вијећа и тајног вијећања и гласања, суд је донио пресуду којом је одбио као неосновану жалбу Специјалног државног тужилаштва и потврдио пресуду Вишег суда у Подгорици – Специјалног одјељења Кс. бр. 6/21 од 9. јула 2024.године. У питању је предмет тзв. ,,државни удар”.
Окривљени су ослобођени оптужби.
,,Пресудом Вишег суда у Подгорици оптужени Едуард Схисхмаков Вадимович, Владимир Попов Николајевич, Братислав Дикић, Предраг Богићевић, Немања Ристић, Србољуб Ђорђевић, Кристина Христић, Бранка Милић, Милан Душић, Драган Максић, Михаило Чађеновић, Андрија Мандић и Милан Кнежевић, ослобођени су оптужбе да су извршили и то: оптужени Едуард Схисхмаков Вадимович и Владимир Попов Николајевич кривично дјело стварање криминалне организације и кривично дјело тероризам у покушају, а оптужени Братислав Дикић, Предраг Богићевић, Немања Ристић, Србољуб Ђорђевић, Кристина Христић, Бранка Милић, Милан Душић, Драган Максић, Михаило Чађеновић, Андрија Мандић и Милан Кнежевић да су извршили кривично дјело стварање криминалне организације, а оптужени Братислав Дикић, Предраг Богићевић и Немања Ристић да су извршили и кривично дјело тероризам у покушају путем помагања. Оптужени су ослобођени оптужбе јер током поступка није доказано да су извршили кривична дјела за која су оптужени”, пише у саопштењу Апелационог суда.
Против првостепене пресуде жалбу је, наведено је, благовремено изјавило Специјално државно тужилаштво због битне повреде кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд Црне Горе, при чињеници да је пресуда већ једанпут укидана, одржи претрес и донесе пресуду којом ће окривљене огласити кривим за кривична дјела која су им стављена на терет.
,,По оцјени Апелационог суда, у поступку који је претходио доношењу побијане пресуде и у самој пресуди нису почињене битне повреде одредаба кривичног поступка на које се указује жалбом СДТ-а, нити друге повреде на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности. Апелациони суд је, а насупрот наводима жалбе СДТ-а, утврдио да је првостепени суд у законито спроведеном поступку извео све доказе који су од утицаја на разјашњење предметне кривично правне ствари, па је на основу оцјене сваког доказа појединачно, доводећи их у међусобну везу и у вези са наводима одбрана оптужених, на основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, извео правилан закључак да у поступку није доказано да су оптужени извршили кривична дјела стављена им на терет”, наведено је у судском саопштењу.
Пресуда Апелационог суда Црне Горе Кж-С.бр. 20/25 од 30. децембра 2025.године, како су рекли, биће објављена на интернет страници тог суда.
Лидери коалиције За будућност Црне Горе Андрија Мандић, Милан Кнежевић и остали ослобођени су у јулу 2024. године оптужби у предмету познатом као “државни удар”, односно покушај тероризма на дан парламентарних избора 2016. године. Пресуду је тада изрекло Вијеће Вишег суда у Подгорици на чијем је челу Зоран Радовић.
Радовић је казао у образложењу пресуде да су од свег наоружања у Црну Гору, унесени само два мобилна телефона марке “леново”.
Судија је казао да нису доказани наводи оптужнице да је свједок сарадник Саша Синђелић ушао у Москву и да се састао са организатором, како је представљено, криминалне организације Едуардом Шишмаковим.
Мандић је раније рекао да су Кнежевић и он жртве прогона, као и они који су били у затвору. Истакао је да је поступак против њих монтиран, по налогу Мила Ђукановића а у режији Миливоја Катнића.
Судија Зоран Радовић је 2024. године образложио да у поновном поступку није доказано да су оптужени 16. октобра 2016. године планирали насилни и наоружани упад у Скупштину Црне Горе, нити да су намјеравали да силом промијене власт и прогласе изборну побједу тадашњег Демократског фронта.
Он је посебно проблематизовао исказе свједока сарадника Саше Синђелића и свједока Мирка Паја Велимировића, оцјењујући их као контрадикторне, нелогичне и неподржане материјалним доказима.
,,Суд није могао поклонити вјеру исказу свједока сарадника Саше Синђелића, нити некога огласити кривим искључиво на основу његовог свједочења”, наводи се у првостепеној пресуди судије Радовића.
Суд је одбацио тврдњу да се Синђелић 27. септембра 2016. године састао са Едуардом Шишмаковим на аеродрому Шереметјево у Москви.
Из званичног одговора Министарства иностраних послова Руске Федерације произилази да Синђелић тога дана није прешао државну границу Русије, већ је остао у транзитној зони аеродрома и истог дана се вратио у Београд.
“Ове информације представљају званичне податке државних органа Руске Федерације, у које суд није имао разлога да сумња”, наведено је у образложењу, уз закључак да до наводног сусрета није могло доћи.
У пресуди се наводи и констатација суда да је једини сусрет Синђелића са Шишмаковим и Поповом био у Београду, током шетње Калемегданом, али да није било предаје новца нити договора о насилним активностима.
Посебно је наглашено да не постоје докази да је Мирко Велимировић набавио оружје, нити да је оно допремљено у Црну Гору ради напада на полицију и заузимања Скупштине.
Суд је одбацио његов исказ да је оружје купио од непознатог лица по имену Фадиљ, раставио га и бацио у језеро, наводећи да не постоје фотографије, свједоци нити материјални трагови који би потврдили такву тврдњу.
“Није доказано постојање оружја, нити план оружаног упада у Скупштину Црне Горе, као ни тврдње да би педесет наоружаних лица пуцало на полицију и лишило слободе тадашњег премијера Мила Ђукановића“, пише у пресуди.
Суд је закључио и да Братислав Дикић није знао за постојање оружја, нити је доказано да је преузео новац од Синђелића.
Извор и фото: РТЦГ
