Нема сумње нити дилеме да је одлука Милојка Спајића и ПЕС-а да гласају за резолуцију о Сребреници антисрпска, нож у леђа Србији и Републици Српској и недемократска, јер је већина грађана Црне горе јамачно против исте! Саобразно реченом, разумљиви су згроженост, бес и незадовољство Срба и њихових истакнутих политичких лидера.
Такође, данас смо чули најаву ДНП-а, партије Милана Кнежевића да постоји могућност да њихова странка откаже учешће у парламентарној већини и да не учествује у евентуалној реконструкцији владе. Ваља прецизирати да грађанима буде сасвим јасно – Спајићева влада неће пасти, нарочито не због резолуције о Сребреници, само је питање ко ће бити у њеном и саставу парламентарне већине.
Отказивањем подршке влади од стране ДНП-а, влада и даље може да рачуна на подршку 42 посланика, али се отвара простор да уместо ДНП-а позиције у парламентарној већини заузму други чиниоци и то они који су за то да Црна Гора буде коспонзор резолуције и који се противе најављеним амандманима који резолуцију чине, условно речено, блажом. Дакле, одласком из парламентарне већине ДНП-а, Срби и српски фактор били би на штети јер би уместо оних који се боре за српске интересе у власт ушли они којима је србофобија угаони камен идеологије и политике, а многима би било срце на месту да прљаве Србе испрате на тракторима из Црне Горе. Ево једног конкретног и практичног аргумента – да ДНП није био део већине шеф делегације Црне Горе у парламентарној скупстини СЕ не би била Маја Вукићевић која је гласала против уласка *Косова, него би на њеном месту био неко ко би гласао против или би евентуално остао уздржан. А глас Маје Вукићевић, као што видимо, није био ни узалудан нити без знацаја, напротив. Српски фактор, када је реч о резолуцији о Сребреници, нема савезнике у Црној Гори, видели смо то по реакцијама Абазовића и Милатовића. Та се ствар дакле не може спречити, али се напуштањем власти може начинити велика штета како самим партијама које представљају Србе тако и Србима у Црној Гори. Напустили би представници Срба на хиљаде позиција и радних места на којима се одлучују битне ствари и кроји судбина Црне Горе и њених грађана, а на њихова места дошли би они који су Србе деценију и кусур држали обесправљене и грађанима другог реда. Поједностављено, имали бисмо коспонзорисану резолуцију и амандмане који би пооштравали српску кривицу. Ово што имамо сада је неприлично и грозно али је алтернатива лошија. Отуда, ма колико било тескобно, блатњаво и мучно, ДНП и остали чиниоци парламентарне већине треба да остану у истој управо зарад интереса сопственог народа јер ће се у противном ситуација погоршавати!
