Епски пјесник Славко Перошевић написао је пјесму подршке ,,брату Дарију Вранешу и Пљевљацима” коју преносимо интегрално:
Из планина поноснијех
Ђе вјетрови господаре
Поздрављам те људски царе
На спрам твоје величине
Свака ми је ријеч штура
Српска Спарта мало има
Таквих људских бастадура
Твоје срце велико је
Као зграда од три спрата
Част је вјеруј неизмјерна
Имати те за свог брата
На гусларско у Пљевља смо
Напунили Дом културе
Осјећај сам имо да сам
Међ орлове дош’о суре
Те вечери међ народ је
Као неки светац с фрески
Вођен Божјом руком дош’о
Митрополит Милешевски
С добротом је и љубављу
Обасјао ц’јелу салу
Ту сам руку пољубио
Христовоме ђенералу
Свој благослов свети нам је
На свечану дао бину
Хвала Богу што имамо
Такву људску величину
После тога живог свеца
И мудраца свјетске класе
К’о запета пушка ти си
Изашао испред масе
Прво си нас поздравио
Ка доличи и ка ваља
Част нек ти је због тог свака
Горски змају из Пљеваља
А језа ми нека к’ срцу
Из петнијех жила крену
Кад на крају громко викну
“Догодине у Призрену “
Одсијечно кано витез
Са коијем нема шале
Ал те због тог чина данас
Разапињу на портале
Жбири , слуге и полтрони
Сатанине мрачне силе
Свака их је ријеч твоја
Посијекла кано жиле
Сметају им епске пјесме
Српске гусле и гуслари
Од нас Срба дражи су им
Аљбин Курти и Јашари
Наше момке Шиптари су
Затворили због таблице
Ал о томе здушно ћуте
Ове људске кукавице
Док то гледам вјеруј да ми
Од неправде око сузи
Заставе са црним орлом
У центру се вију Тузи
У Улцињ се већ одавно
Експлозивна прави смјеша
А они се колективно
Окомили на Вранеша
Половина полиције
У Спуж спава на робији
А Милов је Монтенегро
Од Вранеша у фобији
Надуваним аферама
Узбуњују јавно мнење
Сметају им ” Боже правде “
Света Петка и Сретење
На Вранеша и Пљевљаке
Непрестално дижу хуку
Ал не може зец у гори
Наудити горском вуку
Нит сив соко може стрекнут
Од малене вјеверице
Бог са неба нек те чува
Дична српска перјанице
А ми ће мо опет скупа
У Пљевљима преко Таре
Окупити бесједнике
Епске појце и гусларе
Умјетнике српског рода
Што немају једну ману
И запјеват о Левцу
И Тешовић Вукоману
О српскоме родољубљу
Српској части и образу
О Горану Остојићу
О Жугићу и Цогазу
О Бјелици и о Владу
И Јеловцу Милутину
О чувеном Карађорђу
О Русији и Путину
О свим који изгинуше
За рад крста и свијеће
Нека знају сви душмани
Покорит се Срби неће
У нама ће увјек куцат
Срце храброг српског борца
Ми волимо и ц’јенимо
Нашег брата Црногорца
Нас на братску љубав уче
Света звона и кандила
Црна Гора Његошева
То је наша мајка мила
О њојзи ће наше пјесме
Небесима да се оре
Ал нико нас из ње неће
Изагнати на тракторе
Ми нећемо комшијама
С главе таћи једну длаку
Ми пружамо братски руку
Муслиману и Бошњаку
И свим другим што ту живе
И који су добре воље
Наша душа широка је
Ко Косово равно поље
Љубав према ближњем своме
Наша српска срца грије
Ал ако нас неко дирне
Ујешће га љуте змије
Ко нас такне остат неће
Без достојног одговора
Нека живи српски народ
Нека живи Црна Гора
Перошевић
