У Храму Светог Саве у Београду данас је служен помен поводом пет година од упокојења Патријарха српског Иринеја (Гавриловића), чији земни остаци почивају у крипти Храма Светог Саве
Након Свете архијерејске литургије у крипти храма служен је парастос.
20. новембра 2020 године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић).
Патријарх Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за професора Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора, октобра 1959. године, у манастиру Раковица, од Његове светости патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. Истог месеца на дан Свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао, упућен је на постдипломске студије у Атину, а 1969. године је постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове светости патријарха српског са титулом епископа моравичког. Годину дана касније, 1975. године, изабран је за епископа нишког.
На Светом архијерејском сабору Српске православне цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског. Чин устоличења светејшег архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског господина Иринеја извршен је 23. јануара 2010. године, на светој архијерејској литургији у Саборном светоархангелском храму у Београду. ,,Вријеме и прилике мог избора и увођења у трон српских патријараха у много чему има сличности са временом и околностима у којима је српска црква са својим народом доживљавала и преживљавала тешке и судбоносне дане своје историје-рекао је Патријарх Иринеј у приступној бесједи.
Фото: Фејсбук страница Желидрага Никчевића
