Истрошене и бајате клевете и оптужбе на рачун Србије и председника Александра Вучића на којима упорно инсистира Вљоса Османи показатељ су ретроградности политике Приштине и њене неспособности да егзистира у мирнодопским условима.
Приштински режим који на северу Косова и Метохије користи полицију као инструмент за вршење насиља и кршења права читавог једног народа јесте у самој својој суштини криминалан, и нема никакву другу могућност да прикрије своје криминалне радње осим да лажима правда насилничко поступање и чињеницу да свакодневно руше Бриселски споразум и пуних 11 година одбијају да формирају ЗСО, која је основ за успостављање безбедности и опстанка српског народа у покрајини, а то је управо оно што Приштина никако не жели.
Србија је мерама које доноси као одговор на очигледни покушај етничког чишћења српског народа са Косова и Метохије учинила управо покушај да се ствари на терену врате на пређашње стање, како би се преокренуо тренд дестабилизације и дала шанса дијалогу.
Османи на то нема никакав одговор осим безочних лажи и неистина, јер суштина је да Приштина не жели нормално стање на северу Косова и Метохије, нити жели дијалог. Они су дијалог презрели онога тренутка када су посегнули за институционалним и физичким насиљем како би решили „српско питање“ на Косову и Метохији.
Османи је очигледно изнервирана чињеницом да се, у тренутку док она и њене приштинске колеге у Њујорку, обијајући прагове УН, као у пачијој школи понављају отрцане наративе из девесетих година прошлог века, Србија у центру светске политике представља као држава која је у сваком смислу окренута будућности.
Та разлика у поимању политике и одговорног односа према будућности прави разлику између Београда и Приштине, и свет све више и све јасније увиђа ту разлику.
Извор и фото: Канцеларија за Косово и Метохију