Предсједница Скупштине Главног града Јелена Боровинић Бојовић поводом Међународног дана писмености, који се на иницијативу УНЕСКО-а обиљежава сваког 8. септембра, указала је да као друштво морамо да улажемо још више напора како би се додатно смањио број неписмених, посебно када је ријеч о функционалној писмености.
“Према последњим подацима који датирају још од претходног пописа 2011. године, у Црној Гори је било нешто преко 8.000 оних који не знају да читају и пишу. Очекујем да добијемо ажуриране податке са последњег пописа, како бисмо знали са чиме се у овом тренутку суочавамо. Веома је важно да Подгорица буде град у којем су знање и образовање доступни свима, без обзира на године, пол, социјални или економски статус. Способност читања и писања је основни предуслов не само за даље образовање, већ и за могућност појединца да учествује у савременим друштвеним процесима, па самим тим и да буде активан члан локалне заједнице”, навела је она.
Имајући у виду данашњи степен развоја информационих технологија, елементарна писменост, иако неопходна, сасвим сигурно није довољна, и она се нада да ћемо у Подгорици и Црној Гори као један од приоритетних циљева поставити унапређење функционалне писмености, која подразумијева нешто више од читања и писања, односно укључује информатичку писменост и, што је најважније – способност критичког читања и примјењивања знања.
“Зато нам је потребан јак образовни систем, а Главни град је, на моје задовољство, показао спремност да у оквирима својих надлежности буде квалитетан партнер државним органима у унапређењу услова у којима се одвија настава у подгоришким школама”, додаје она.
Како каже, још један важан аспект писмености, с обзиром на који као друштво не стојимо добро, јесте познавање правописа, граматике и лексике нашег матерњег језика.
“Свједочанства о томе можемо наћи на сваком кораку – од натписа које видимо на нашим улицама и трговима, преко објава у медијима и на друштвеним мрежама, па до аката државних и локалних органа. Вјерујем да је данашњи Међународни дан писмености управо добра прилика за опомену да више пажње посветимо нашем језику, јер како нас је још Душко Радовић упозоравао, језик нема никог другог осим нас”, закључила је она.
