Посланица Љевице у њемачком Бундестагу Жаклин Настић у интервјуу за портал АДРИА каже да би представници српског народа требали да буду дио нове Владе.
Третман према Србима у Црној Гори је упадљиво у супротности са вриједностима демократије.
Срби на Косову и Метохији су суочени са етничким чишћењем. Умjесто да ради на деескалацији, Аљбин Курти се свакодневно труди да ексалира ситуацију и изазове сукоб Србије са НАТО. Последњи догађаји показују да је ситуација најтежа још од 2004. године. Мислите ли да Аљбин Курти има подршку за своје једностране потезе од неких земаља Квинте, односно њихових обавјештајних служби?
Настић: Прије свега, желим да истакнем да ме је недавна оружана ескалација на Косову шокирала и недвосмислено је осуђујем. Одговорни морају одговарати кроз законит поступак. Од највеће је важности да се овај инцидент детаљно и транспарентно истражи и расвијетли. Ово укључује одобравање приступа мјесту злочина и доказима међународним, независним посматрачима—иако се, на основу тренутне ситуације, не очекује да ће се то догодити.
Догађаји нису настали из ведра неба. Од доласка на власт, Аљбин Курти покреће националистичку поларизацију етничких група на Косову. У најгорем случају, то доводи до насиља, о чему су свједочили у селу Бањска и многим другим насилним нападима албанских екстремиста у прошлости. Овај опасан курс не само да су годинама подржавали НАТО и западне државе, већ је био и политички прижељкиван и намјеран.
Не могу ово довољно да нагласим: пут ка одрживом миру је кроз дијалог. Међутим, дијалог може бити успешан само ако се поштују претходно постигнути споразуми. У случају Бриселског споразума из 2013. то се није догодило, напротив, Курти је првенствено одговоран за овај неуспјех.
Како коментаришете изјаву економисте и НАТО лобисте Гунтера Фелингера који је на друштвеној мрежи X поводом догађаја на Косову и Метохији написао: ”У Бањској је почео рат Срба против Косова. Као што сам упозоравао цијеле године, Русија и Србија желе Јужни фронт – сада је ту! Позивам НАТО да одмах припреми интервенцију против Србије. Бомбардовање Београда одмах?”
Настић: Фелингерове недавне изјаве могу се описати само као ирационалне и опасне – међутим, оне су у складу са шаблоном типичним за демагога. Годинама је више пута прелазио црвене линије, опасно и непотребно распирујући сукобе. Он сада озбиљно размишља о новом војном нападу на Србију, што сматрам потпуним лудилом. С обзиром на тако неодговорну реторику, једино би било прикладно да се Фелингер коначно уклони са свих његових позиција. Да ли ће се то заиста и десити остаје неизвјесно.
Упоредо са тешком ситуацијом на Косову и Метохији, Србима се у Црној Гори иако чине око 30% становништва, забрањује учешће у влади, док у Сјеверној Македонији, гдје Албанаца има мање по проценту становништва него Срба у Црној Гори, Албанци имају важне ресоре у влади те земље. Зашто је у Сјеверној Македонији, за водеће свјетске силе пожељно бити Албанац, али није пожељно бити Србин у Црној Гори?
Настић: Основно је да све етничке групе у државама бивше Југославије буду адекватно заступљене у својим структурама власти и парламентима. Ово није само питање правичности, већ служи и као превентивна мјера против потенцијалних етничких тензија, заснованих на ужасним искуствима из 1990-их. На примјер, Србија је преузела водећу улогу у том погледу успјешно интегришући Бошњаке из региона Санџака у своју власт. То је, дјелимично, постигнуто дођељивањем министарских позиција, чиме се Бошњацима пружа значајна могућност утицаја. Као резултат тога, етничке тензије су сведене на минимум. Интегративни приступ Србије вриједан је угледања, посебно других земаља у региону, укључујући Црну Гору.
Третман према Србима у Црној Гори упадљиво је у супротности са вриједностима демократије, једнакости, владавине права и заштите људских права – међу којима су главна права мањина – на која се иначе тако често позива Европска унија.
Мислите ли да Срби у Црној Гори заслужују да буду у влади и колико би то значило за стабилност Црне Горе?
Настић: Свакако, мањине треба да имају право на одговарајућу парламентарну заступљеност и да буду у могућности да равноправно остварују своја права.
Ситуација у Босни и Херцеговини је и више него сложена, може ли се рећи да је криза у овој земљи, као и у Црној Гори и Косову и Метохији планирана и координисана у одређеном центру моћи?
Настић: Дуга традиција мијешања страних држава у југоисточну Европу, у распону од бруталних масакра и ратова уништења у Другом свјетском рату до незаконите агресије НАТО-а на Југославију, наставља да ођекује у региону и данас. Државе југоисточне Европе се доживљавају и третирају као нека врста дворишта. Узмимо Босну и Херцеговину као примјер: високи представник који је поставио Запад посрће током свог мандата, неспособан да уједини раздерану земљу или промовише инклузивну интеграцију различитих етничких група. Ова канцеларија, лишена сваког демократског легитимитета, основана је са циљем да учврсти западну доминацију у Босни и Херцеговини, потпуно занемарујући мишљење локалног становништва. Дејтонски споразум, који ефективно дјелује као устав, ствара више проблема него што их рјешава, унапрјеђујући, на примјер, искључење мањина попут Јевреја и Рома. Док поједини њемачки политичари, попут представника СПД-а Адиса Ахметовића, безобзирно позивају на смјену Милорада Додика, неопрезно се играјући са миром и сигурности у региону, а дио земље тражећи алтернативу придружује се новим партнерима попут Турске, Кине или БРИКС-а. Што је посљедица западних игара моћи. У међувремену, босански политичари из Федерације, под будним оком Запада, прекидају трговинске односе са Кином, за разлику од Републике Српске, која продубљује везе са кинеским компанијама и банкама. Чини се да самопроглашени „Запад заснован на вриједностима“ не може толерисати ово геополитичко престројавање, које води оштрој реторици против Републике Српске.
Док се гласно изјављује јавности у вези са Украјином и њеним потенцијалним уласком у НАТО и ЕУ да „свака држава може слободно да бира своје савезе“, јасно је да се та слобода не односи на савезе и трговинска партнерства појединих држава у југоисточној Европи. Србија и Република Српска су примјери за то. Они желе да слободно бирају своје савезе и трговинске партнере. Која се поука из овога може извући? Напорни покушаји Запада да угурају нације бивше Југославије у корсет западних вредности и интереса су пропали, што је на крају довело до нестабилног мира и крхке стабилности у погођеним земљама.
Предсједник Србије Александар Вучић се показао као државник који одолијева притисцима да уведе санкције Руској Федерацији, али јасно наглашава европски пут Србије. Како то коментаришете?
Настић: Заиста, господин Вучић се суочава са значајним притисцима и нападима. Србија је једина земља у Европи која се није придружила бесмисленим економским санкцијама против примарног енергетског снабдјевача Европе. Сваки народ, па и Србија, има суверено право да самостално одлучује из које земље ће извор енергије. Насупрот томе, у Њемачкој, ми из прве руке доживљавамо посљедице ове апсурдне политике, политике коју првенствено воде слијепи активисти Зелених у влади. Док наша привреда посрће, угрожавајући безброј радних места — како недвосмислено предвиђају водећи институти — руска економија добија на замаху. Апсурдно, Њемачка увози руску нафту индиректно преко трећих земаља, и то по знатно вишим цијенама. Трошкови гријејања у Њемачкој вртоглаво расту, што многе грађане наводи да са узнемиреношћу гледају на приближавање зимских мјесеци — и све то у једној од најбогатијих земаља на свијету! Предсједник Србије је донио исправну одлуку да своје становништво поштеди посљедица такве политике. Осим тога, и исправно је и кључно одупријети се спољном политичком притиску и траженом повлачењу из Русије и Кине. Српском становништву нису потребна предавања о илегалним ратовима, бјекству и расељавању. Они су ти који су доживјели такав рат кроз НАТО агресију и сада свакодневно виде двоструке стандарде који карактеришу актуелну политику, посебно НАТО.
извор: Адриа
