Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић предложио је да дневни ред данашњег засиједања Скупштине буде допуњен предлогом резолуције о геноциду у Јасеновцу. У току је ванредна сједница колегијума Предсједника Скупштине.
Предлог Резолуције о геноциду у Јасеновцу прошао је Одбор за људска права и слободе са седам гласова ,,за”.
Како је казао предсједник Скупштине Мандић, Резолуција о Јасеновцу није упрена ни против којег народа.
Предлог резолуције о геноциду у Јасеновцу Скупштини је поднијела група од 43 посланика.
Мандић је на сједници Одбора поручио да треба да подићи свијест о трагичним догађајима како се они никада не би поновили.
,,Стварамо темељ за изградњу истински помиреног друштва. Апсолутна већина је подржала овај предлог. Подносиоци Резолуције сматрају да се њеним усвајањем његује култура сјећања, уз напомену да сама Резолуција није уперена против било којег народа, већ са циљ има осуду сваког порицања геноцида”, закључио је Мандић.
Кнежевић: Нећемо се на Видовдан свађати
Посланик Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић поручио је посланицима опозиције да се на њима на Видовдан неће свађати.
,,Добро би било да ову сједницу почнемо без опструкција. Ја сам се данас и са колегом Ибрахимовићем лијепо поздравио”, казао је он.
Предлог резолуције објављен је на сајту парламента
Према предлогу резолуције, свјесна историјске важности Јасеновца као мјеста гдје су животе изгубили невини људи, Скупштина Црне Горе одлучује да 22. април буде званично признат као Дан сјећања на геноцид у Јасеновцу, који ће се обиљежавати сваке године.
Предлог резолуције о геноциду у Јасеновцу потписала су 43 посланика парламентарне већине. Текст Предлога резолуције о геноциду у Јасеновцу почиње констатацијом да се она покреће „полазећи од највиших вриједности уставног поретка и опште прихваћених правила међународног права”.
,,Увјерени да су знање и свијест грађана о масовним страдањима предуслов за борбу демократског свијета против тоталитарних идеја и сличних пројеката, прогона на етничкој или вјјерској основи, као и кршења људских права”, резолуција је неопходна, посебно имајући у виду да је према непобитним доказима основан концентрациони логор смрти у Јасеновцу, у којем су у периоду од 1941. до 1945. године мучени и убијани Срби, Јевреји, Роми, Хрвати, као и други народи”, додаје се.
У Предлогу резолуције наводи се да су „јединствени у осуди свих злочина на тлу наше државе и бивше Југославије, у изражавању пијетета према свим жртвама тих злочина, као и у саосјећању с патњама њихових породица, и потврђују ‘принципијелан став, заснован на домаћем и међународном праву, да одговорност може бити искључиво индивидуална, као и да ниједан народ не може бити означен као геноцидан или злочиначки”.
Наводи се да Скупштина Црне Горе осуђује свако порицање геноцида у Јасеновцу и позива на очување сјећања на те трагичне догађаје кроз образовне програме и активности које ће спријечити било какав облик ревизионизма.
Црногорски парламент ће, ако резолуција буде усвојена, сваке године слати делегацију која ће учествовати у програмима комеморације 22. априла у Јасеновцу.
